EKSKLUZIVNO Otkrivamo plan EU za Srbiju i koja zemlja se protivi članstvu

Prema rečima našeg sagovornika, postignut je načelni dogovor među najvažnijim “akcionarima” u EU da se formiraju dve grupe države kandidata. Prva okuplja zemlje koje imaju perspektivu punopravnog članstva u EU i to su zemlje koje već pregovaraju sa Briselom, Srbija i i Crna Gora, kao i Severna Makedonija i Albanija. U drugoj grupi su Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Bosna i Hercegovina i Kosovo, te zemlje nemaju perspektivu punopravnog članstva već ulaska u tzv. Evropsku političku zajednicu koja bi mogla i da promeni ime u međuvremenu.Reč je o ideji francuskog predsednika Emanuela Makrona i prethodnog predsedništva EU koje je želelo da da kandidatski status Ukrajini kao podstrek u otporu ruskim invazorima, ali ne za punopravno članstvo već za novu formu povezivanja EU sa zemljama koje žele da budu deo njene orbite. Zemlje iz druge grupe će biti integrisane u EU u pojedinim sektorima, poput energije, bezbednosti, ekonomije, ali neće biti punopravne članice.

Jedina država koja bi mogla da preskoči iz jednog voza u drugi, to jest od perspektive ulaska u Evropsku političku zajednicu do šansi da postane punopravna članica EU jeste Bosna i Hercegovina. Problem je što tako ne misle sve članice EU, ima nekoliko, među njima i vrlo uticajnih, koje su uverene da Sarajevo nema kapacitete da postane punopravna članica EU. S druge strane, Poljska smatra da Srbija ne zaslužuje da bude u grupi zemalja sa perspektivom punopravnog članstva, ali je na sreću građana Srbije, ona prilično usamljena.Cilj EU i vodećih članica Unije bio je da se što pre započnu pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Namera je bila da se kroz formiranje “četvorke” koja pregovara punopravno članstvo u EU napravi jasna razlika sa ostalim evropskim zemljama koje mogu da se nadaju ulasku u širu kontinentalnu, političku zajednicu o kojoj je pričao Makron pre dva meseca.Pariz je napravio zaokret u svojoj politici prema proširenju i sada se zalaže da četiri zapadnobalkanske zemlje treba stimulisati da ubrzaju integracije kako bi postale članice u prihvatljivim rokovima. Međutim, to ne znači da će se Beogradu, Podgorici, Skoplju i Tirani gledati kroz prste, naprotiv taj proces će biti izrazito meritokratski, snažno uslovljen, baziran na zaslugama i reverzibilan, to jest, države će moći i da regrediraju u evropskim integracijama a ne samo da napreduju.

Dakle, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija su poslednje zemlje koje bi mogle da uđu u EU, dok će ostale biti samo neka vrsta priveska. Međutim, oko takve podele karata ne postoji konsenzus. Za sve članice EU je neupitno da Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija treba da postanu punopravne članice EU, dok se Poljska uzjogunila da Srbija može da ispadne iz te grupe i da je njena pozicija i po tom pitanju reverzibilna.Varšava, koja je po poštovanju ljudskih prava i sloboda, nezavisnosti sudstva i u borbi protiv korupcije mnogo bliža Beogradu nego standardima EU, ne može da se obruši na Mađarsku koja ima bolje odnose sa Rusijom nego Srbija, pa trenira svoju rusofobiju na nekadašnjoj najvećoj jugoslovenskoj republici.Naravno, Poljaci ne mogu da izbace Srbiju iz društva država sa zagarantovanom perspektivom punopravnog članstva jer nemaju za to ni većinu a kamoli neophodan konsenzus. Međutim, Varšava, zajedno sa pribaltičkim republikama i još par država članica EU, koje nemaju visoko mišljenje o vlastima u Srbiji, imaju instrumente da dodatno uspore i čak zaustave dalje integracije Beograda, zluopotrabljvajući potrebu jednogalsnog odlučivanja. Loša vest za zapadnobalkanske zemlje je da nacrti za reformu načina odlučivanja u EU i prelaska na kvalifikovano većinu predviđaju da se po pitanjima proširenja zadrži pravilo konsenzusnog glasanja.

“Srbija nije u prvom planu interesovanja EU, između ostalog, zato jer nema nikakvog podsticaja niti volje Beograda da se integracije ubrzaju ili da se uradi nešto značajnije. Srpske vlasti, sudeći po delima, su malo ili nimalo zainteresovane da pokrenu integracioni proces”, navodi za “Novu” diplomatski izvor iz jedne od važnijih članica EU.U evropskim institucijama u Briselu nam kažu da niko nije fokusiran na Srbiju i da velika energija, pažnja i vreme idu na Ukrajinu, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Na Srbiju se obraća veoma mala pažnja jer ni Beograd ne radi ništa, za razliku od Crne Gore, da bi pokrenuo ili prodrmao svoje evropske integracije.Prema našim saznanjima i dijalog između Beograda i Prištine je u totalnom zastoju i na vidiku nema ni naznake da bi proces mogao da bude podignut ponovo na najviši nivo. Ta činjenica veoma frustrira zvanični Beograd, dok je Priština, to jest premijer Aljbin Kurti, potpuno nezainteresovan za susrete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.Amerikanci jesu donekle razočarani potezima i ponašanjem Kurtija, ali je pogrešnom smatrati da je kosovski premijer štićenik ili miljenik Nemačke. Berlin ima druge prioritete i ne misli mnogo ni na Kosovo ni na Srbiju u ovom periodu. Šolcova vlada je fokusiran na Rusiju i Ukrajinu, a na Zapadnom Balkanu ozbiljno rade samo na dosijeu Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, dok je Srbija u drugom planu.

Od EU i Kvinte nema nikakvog pritiska na predsednika Vučića, bilo da se radi o Kosovu ili ambivalentnim odnosima Beograda sa Moskvom. Pretendovanje EU da se poštuju njene odluke i uvedene sankcije prema Ruskoj federaciji su erga omnes i ne odnose se samo na Srbiju i njena preduzeća.U Briselu upozoravaju na zamenu teza koja se često upotrebljava od strane Beograda. Naime, Srbija je izložena velikom pritisku Rusije da povuče poteze koji bi je doveli u nezgodan položaj i konfrontaciju sa EU i komšijama u regionu. To jestet ozbiljan problem srpskih vlasti, ali taj pritisak Moskve mora da hendluje Beograda a ne Brisel, baš kao što Srbija ne može da očekuje od EU da ima razumevanja i toleranciju za njene eventualne poteze pod pritiskom Moskve koji su u koliziji sa politikom i ciljevima EU.“ Naša politika se uvek bazirala na konceptu da približavamo države iz okruženja Evropskoj uniji primenjujući strategiju podsticanja i uslovljavanja. Beograd mora da odluči kako će da igra i iskoristi svoje adute. Sa politikom neutralnosti i sprovođenjem evropskih reformi, Srbija će jednog dana, ne tako skoro svakako,ući u EU. Sa jasnom evroatlantskom politikom i nedvosmislenim opredeljenje za evropski sistem vrednosi, ceo proces bi mogao da se ubrza i svi bi od toga imali koristi, od građana Srbije, preko regiona, do same EU”, precizira naš sagovornik.Naši izvori u evropskim državama i institucijama podvlače da “Otvoreni Balkan” jeste američka priča i ideja, ali da to nije njegova mana, budući da su EU i SAD partneri. EU ima principijelan stav da stoji iza svake inicijative koja je inkluzivna i bazirana na evropskim vrednostima, a Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji nedostaju troje komšija.“Ako Otvoreni Balkan bude obuhvatio Crnu Goru, Kosovo i BiH, imaće apsolutnu podršku EU. Mi nemamo problem za Otvorenim Balkanom kao idejom, naša briga je da on ne bude parcijalan i da za nekoliko godina ne doprinese novim podelama i rivalstvima u regionu što bi vodilo ka destabilizaciji. EU je uzdržana jer želi da vidi da li će u Otvoreni Balkan ući i druge tri zapadnobalkanske zemlje. Naš cilj je da predupredimo svaki izvor nestabilnosti. Otvoreni Balkan mora da bude inkluzivan da bi funkcionisao i imao smisao i služio svrsi. Berlinski proces i Otvoreni Balkan su komplementarni, ne isključuju jedan drugog i mogu da donesu benefita svima pod uslovom da se poštuju evropska načela i vrednosti, počevši od inkluzivnosti”, naglasio je izvor “Nove” u Briselu.BONUS VIDEO: Putin se uporedio sa Petrom Velikim i uputio jezivu pretnju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinseuporediosapetromvelikimgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3651321"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News