Odeljenja intenzivne nege u Nemačkoj uskoro bi mogla da budu krcata. Javnost se opet pita da li će u jeku pandemije lekari biti prinuđeni na trijažu? I zašto bolnice ne uspevaju da povećaju kapacitete?
Pročitajte još:
Bauk trijaže ponovo kruži Nemačkom. Da li će treći talas koronavirusa zaista biti tako ozbiljan da će lekari morati da odlučuju kojeg pacijenta da priključe na respirator ili prebace na odeljenje intenzivne nege, a koga da prepuste sudbini? Nešto slično već se prošle godine dešavalo u Francuskoj, Španiji i Italiji.
„Dobra vest je da ćemo zbrinuti sve pacijente i da u Nemačkoj neće biti trijaže“, samouvereno kaže Kristijan Karagijandis koji je u nemačkom Udruženju intenzivne i urgentne medicine zadužen za registar u kojem se beleže kapaciteti intenzivne nege.
„Pre trijaže bismo se prebacili na rad prilagođen apsolutno vanrednim situacijama“, dodaje.
„Koliko god da su do sada u javnosti oglašavani alarmi zbog popunjenih bolnica, od početka pandemije nije upražnjavana trijaža“, kaže portparol DIVI Džon Albret.
DIVI svakoga dana izdaje izveštaj o kapacitetima intenzivne nege u Nemačkoj. Od 23.886 kreveta slobodno je svega 2.898. Među pacijentima na intenzivnoj nezi je 4.740 obolelih od koronavirusa, od njih je 2.708 na respiratorima. Teoretski, u rezervi postoji još deset hiljada kreveta.
Negovatelji masovno dižu ruke
Lekari intenzivne nege u Nemačkoj traže da se što brže uvede strogi karantin. Kažu, treći talas još nije na vrhuncu i pitanje je dana kada će sve biti puno. Već sada u pojedinim gradovima nema mesta pa se pacijenti u stabilnijem stanju prebacuju u druge bolnice.
To potvrđuje i Uvi Džansens, šef odeljenja interne medicine u Ešvajleru nadomak Kelna.
„Nedeljama i mesecima govorimo da uvedu veoma stroge mere da probamo da zaravnimo krivu. Niko nas ne sluša“, kaže on.
Jedan podatak upada u oči. Dok je sada na raspolaganju manje od 24 hiljade kreveta, prošlog juna ih je bilo 30 hiljada.
Razlog je u prvom redu nedostatak personala. Od početka pandemije je čak 9.000 negovatelja i drugog medicinskog osoblja napustilo branšu. Taj gubitak se ne može nadoknaditi ni sve većom imunizacijom lekara i medicinskih sestara.
Osim toga, od početka godine po novom kadrovskom ključu na jednog negovatelja dolaze dva kreveta na odeljenjima intenzivne nege, a do sada su bila dva i po.
„Mera je po sebi dobra, jer negovatelji imaju više vremena za brigu o pacijentima“, kaže portparol DIVI Albreht.
„Ali, loša strana ove mere je da kreveti za koje nema personala ostaju nepopunjeni“, dodaje.
Ipak, uprkos napetoj situaciji, u Nemačkoj je situacija još uvek dobra u poređenju sa evropskim susedima. Prema jednoj studiji, koju su uradila zdravstvena osiguranja, Nemačka je sa 30 bolničkih kreveta na sto hiljada stanovnika evropski lider. U Portugaliji ima čak sedam puta manje kapaciteta. Prosek EU je 131 krevet na sto hiljada ljudi.
Bolje plate za negovatelje?
Kako bi se izbegla trijaža, bolnice već polako prelaze na rad u vanrednim okolnostima. To znači da se odlažu svi tretmani pacijenata koji nisu hitni, a pacijenti se prebacuju u bolnice u kojima još ima mesta.
Ipak, za svaki slučaj je još pre godinu dana Radna grupa naučnih medicinskih stručnih društava usvojila smernice čiji je rok nedavno produžen do oktobra ove godine. Smernicama je predviđeno da se pacijenti rangiraju prema tome koliki su izgledi da terapija uspe u slučaju nužde, spašavali bi se oni sa većim izgledima.
Trijaža je osetljiva tema, i među političarima.
„Ako bi se lekarke i lekari držali preporuka stručnih društava, mnoge osobe sa invaliditetom skoro da ne bi imale nikakve šanse za lečenje koje bi ih održavalo u životu“, strahuje poslanica u Bundestagu Korina Rifer. Ona zahteva da se stvar reguliše zakonom.
Poslanik bavarskih konzervativaca Erih Irlsorfer zalaže se za pragmatično prelazno rešenje. On želi da se usvoji zakon kojim bi se regulisalo bolje plaćanje prekovremenih sati za negovatelje kao i da se višim zaradama privuče penzionisani medicinski kadar kako bi se vratio u bolnice dok traje kriza izazvana koronavirusom.
Pulmolog Kristijan Karagijanidis iz DIVI mu daje za pravo.
„Negovatelji i lekari su premoreni. To je osnovni problem“, rekao je.
„To mi zadaje istinske brige“, zaključio je.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar