Nemačka u haosu, ima li izlaza iz korona pakla

Veče u bašti pivnice, odlazak u teretanu ili bioskop – to je opet moguće u Sarskoj oblasti, jednoj od šesnaest nemačkih pokrajina. Od ove sedmice tamo su na snazi blaža pravila nego drugde. Gastronomska ponuda na otvorenom ponovo postoji i u onim gradovima severne pokrajine Šlezvig-Holštajn gde je niži broj zaraza", prenosi Dojče vele.I drugde bi mnogi da isprobaju koncept čiji je pionir bio grad Tibingen, nedaleko od Štutgarta. Ideja je nazvana „sigurno otvaranje" – masovni brzi testovi na koronu treba da omoguće svakome ko ima negativan nalaz pristup prodavnicama, restoranima...

Kao pečurke posle kiše niču takvi originalni koncepti, svaka pokrajina ima svoj, svaki grad ili okrug tome dodaju sopstvena pravila. To je špaga između trećeg talasa korone i činjenice da je ljudima lokdauna preko glave.Mnogi epidemiolozi sa skepsom gledaju na „eksperimente“ sa popuštanjem pravila. Epidemiolog Dirk Brokman kaže da Nemačku čeka 40 do 60 hiljada slučajeva dnevno."Moramo da smanjimo kontakte gde god možemo", upozorava on za DW.Svađa do zore, i onda ništaKancelarka Angela Merkel i ministar zdravlja Jens Špan zalažu se za novo strogo zatvaranje koje bi bilo kratko, ali disciplinovano sprovedeno u celoj zemlji.

"Šarenolikost donetih mera ne doprinosi osećaju sigurnosti i tome da se mere prihvataju", poručila je Merkel preko portparolke.Nekoliko dana ranije je Merkel u nastupu na televiziji direktno kritkovala namere premijera pojedinih pokrajina da popuste mere. Još se ne zna kada će idući sastanak kancelarke i premijera, a Merkel kaže da se čeka da najpre usaglase predlog o kojem bi raspravljali.Te sastanke u nemačkoj javnosti bije loš glas, posebno nakon blamaže sa "uskršnjim lokdaunom". Dvanaest sati, maltene do zore, su krajem marta pregovarali i dogovorili da se sve zatvori oko Uskrsa. A onda je idućeg dana Merkel povukla tu odluku kao kontraproduktivnu - jer ljudi bi nagrnuli u ogromne kupovine pred Uskrs, a još više njih bi otputovalo nekuda.Tako uvek funkcionišu sastanci kancelarke i premijera. Oštrije ili blaže mere, otvoriti ili zartvoriti škole, putovanja smeju ili ne smeju... mnogo se priča, a na kraju opet svaka pokrajina uradi po svome. Mere u Nemačkoj se često podrugljivo opisuju kao „ćilim od zakrpa“, gde više niko nema pregled koje su mere gde na snazi.

Jednim okom gledaju u izboreKako je moguće da je krizni menadžment u Nemačkoj izašao na tako loš glas godinu dana od početka pandemije? Kao jedan od razloga često se navodi federalizam, koji pokrajinama daje nadležnost recimo nad obrazovanjem i borbom protiv zaraznih bolesti."Federalna struktura po sebi nije problem, već to kako se pojedine pokrajine ponašaju tokom krize", kaže politikolog Gero Nojgebauer. Smatra da nedostaje razumevanje šta je opšte dobro, za celo društvo i državu, te da pokrajinski premijeri gledaju samo šta je dobro za njihove pokrajine.Nojgebauer dodaje da to dobrano ima veze sa izbornom kampanjom – ove godine je niz pokrajinskih izbora, kao i izbori za Bundestag u septembru gde je ishod veoma neizvestan i posle kojih kancelarka Merkel ide u penziju. Zato, kaže politikolog, premijeri žele da ostave dobar dojam na birače u svojim pokrajinama. „Ne usuđuju se da donesu jasnu odluku, da kažu da su za oštrije mere. Uprpili su se da ne izgube naklonost birača.“

Doduše, makar u anketama većina Nemaca zagovara tvrđi lokdaun. Nedavno ispitivanje je pokazalo da su četiri petine građana nezadovoljne kako savezna država i pokrajine upravljaju krizom."Za Angelu Merkel se postavlja pitanje da li joj se možda više isplati da lupi šakom o sto i nametne pravila", kaže Nojgebauer. "Samo svojim autoritetom ona više nije u stanju da ubedi premijere."Čini se sada i kancelarka slično gleda na stvar. Na televiziji je pretila da će se založiti za pooštravanje Zakona o zaštiti od zaraza tako da Savezna vlada dobije više nadležnosti. Prema pisanju medija, Kancleramt već radi na tome. Iz mnogih pokrajina to kritikuju kao prekrajanje nemačkog federalizma.Zašto jednostavno kad može komplikovano?Nepregledna birokratija je pak problem za sebe. Država je obezbedila milijarde evra za pomoć pogođenim privrednicima – ali često traje mesecima dok se prođu sve zavrzlame i isplata počne.

Izabrani lekari opšte prakse sada smeju da daju vakcine, ali moraju da ispunjavaju stranice i stranice dokumenata. Vakcinacija je počela traljavo, a onlajn-portali za izdavanje termina pucaju pod naletom posetilaca. „U nemačkoj administraciji nismo u stanju da u kratkom roku rešavamo probleme koji se ukažu“, ocenjuje Tomas Mojhe, stručnjak za digitalnu upravu.Mnogi glavni problem vide u stalnom odlaganju bitnih odluka. Ovih dana se na to osvrnuo i popularni mladi jutjuber Rezo, koji je pre dve godine postao poznat celoj Nemačkoj nakon što je oštro kritikovao Demohrišćane. Sada kaže: „Nečinjenje je najgore. Najradikalnije, najluđe, najdestruktivnije što možeš da uradiš jeste da ne uradiš ništa.“***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram