Defektne demokratije jugoistočne Evrope

Pritisak na medije i postupno potkopavanje pravosuđa: po pravilu su to odlike autokratskih društava. No i deklarisane demokratije polako ali sigurno pate od sve većeg pritiska na elemente demokratskih društava. To je zaključak ovogodišnjeg indeksa Transformacija (TI) fondacije Bertelsman koji prati razvoj demokractije, tržišne privrede i vladavine prava u zemljama tranzicije, piše Dojče vele.

Defektne demokratije

Kao primeri za drastično smanjenje indeksa se navode Brazil, Indija i Mađarska. No pad podrške klasičnoj demokratiji primetan je i u zemljama evropskog jugoistoka. U delu izveštaja TI koji se odnosi na istok i jugoistok Evrope, koji je DW dobio na uvid, većina zemalja regije koja se u poslednje vreme naziva zapadnim Balkanom, svrstano je u kategorije "defektne" i "izrazito defektne" demokratije. Pri čemu je u ovu poslednju kategoriju svrstana jedino Bosna i Hercegovina.Sabine Doner, jedna od autoriki izveštaja o istoku i jugoistoku Evrope u razgovoru za DW kaže kako su razlozi za smanjenje indeksa u Bosni i Hercegovini skriveni u samoj strukturi zemlje. Ipak, navodi i neke druge razloge, piše Dojče vele."Postojeći okviri sa sistemom kakav je sada su u BiH su izuzetno teški. Ovde vidimo pogoršanje u poslednje dve godine zbog povećanja napetosti na etno-nacionalnom nivou što otežava donošenje odluka. To je ionako teško zbog samog sistema, a sada je još mukotrpnije. Fragmentacija je dodatno produbljena ali ona je ionako deo sistema. Pod ovim uslovima je BiH teško učiniti zemljom kojom je moguće vladati. Izazovi su ogromni i oni su pre svega strukturne prirode", kaže Doner.Dokument fondacije Bertelsman izdvaja BiH kao zemlju kojoj je čak ugrožena egzistencija jer se konstantno nalazi "na rubu raspada". BiH se nalazi na dnu vrednovanja i kada je u pitanju ekonomska transformacija (ograničena) kao i vladavina prava (slaba).

Pravosuđe gubi u borbi protiv korupcije

U svim zemljama jugoistočne Evrope korupcija je još uvek konstanta i jedan od najvećih protivnika razvoja demokratije.Za Hrvatsku se kao primer slabosti pravosuđa u borbi protiv korupcije navodi primer gradonačelnika Zagreba Milana Bandića koji je izložen "stalnim optužbama zbog korupcije i zloupotrebe položaja i jednom je i uhapšen ali je svaki put oslobođen optužbi". Navodi se, ne slučajno, i da je zagrebački gradonačelnik 2017. "po šesti put izabran na položaj". Sabine Donner ovo istrajavanje na takvom kandidatu objašnjava sve jačom polarizacijom u mladim demokratijama."Mislim da se radi o polarizaciji. Po logici: biraću radije 'našeg' mada je loš nego 'njihovog'. U toj polarizaciji birači bez obzira na to koliko je kandidat loš ili ogrezao u korupciju biraju kandidata 'svoje' strane", kaže Donner. Hrvatska se u izveštaju spominje i kao zemlja s "ekscesivnim sudskim procesima" uperenim protiv novinara.U regionu se kao problem takođe vidi i porast napetosti između Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. I iako sve zemlje u regiji koji nisu članice Evropske unije teže ulasku u ovu zajednicu, regionalne saradnje - čije je jačanje jedan od osnovnih zahteva Brisela - sve je manje.Doner spominje i Mađarsku kao opasan primer zemljama u regiji kako članstvo u EU nije garancija za održavanja demokratskih standarda i vidi Mađarsku kao neku vrstu "antireklame" za dalje napore za ulazak u EU."Zemlje članice vide da ono što se od njih traži - poštovanje temeljnih prava, demokratije, slobode medije, pravne države - u Mađarskoj uopšte ne funkcioniše", zaključuje Doner.

Najveći gubitnik - Srbija

No najveći gubitnik u poređenju s poslednjim istraživanjem pre dve godine je Srbija. "U Srbiji primećujemo rastući pritisak na medije i slobodu mišljenja, sve veći pritisak na deobu vlasti. Ovde imamo egzekutivu koja praktički u potpunosti dominira zakonodavne procese. No Srbiju još uvek ne možemo definisati kao autokratiju nego kao defektnu demokratiju", kaže Doner.U izveštaju se govori i o tome kako je predsednik države "u nekoliko navrata" uticao na donošenje odluka i time "potkopavao državno-pravni poredak i sistem podele vlasti".Srbija je zabeležila i značajan pad u sektoru ekonomske transformacije. "Poseban problem Srbije je dominacija državnih preduzeća kad je u pitanju infrastruktura (železnička i energetska mreža) i njihova neefikasnost koju podstiče i činjenica da mnoga od ovih preduzeća uživaju povlašćeni položaj na tržištu ili čak i monopolistički status. Njihov slab učinak često vodi ka zavisnosti od pomoći države što opet ima za posledicu da je Srbija po državnim subvencijama na drugom mestu u Evropi", stoji u analizi fondacije Bertelsman.