Dablinka za Nova.rs: Ljudi frustrirani i ne boje se korone

"Mislili smo da do toga, ipak neće doći i šokirani smo", rekla je ona za naš portal samo nekoliko sati uoči uvođenja najstrožijeg karantina u Evropi."Ovi poslednji sati pre lokdauna su katastrofalni. Svi smo šokirani", priča Olivera i dodaje da je zatvaranje Irske počelo pre nekoliko nedelja i to po fazama, zavisno od broja novozaraženih."Sve je manje više funkcionlisalo i nekako smo se privikavali na novu realnost, na to da pabovi nisu otvoreni od marta, da bioskopi ne rade, da u restoranima može da se jede samo u bašti ili se naručuje dostava, da moramo da držimo distancu, da nosimo maske i vizire, da mi u uslužnim delatnostima moramo da proveravamo temperaturu klijentima, da nam popunjavaju formulare i ostavljaju brojeve telefona kako bismo mogli da pratimo kontakte... Nekako se zajednica udružila i svi smo se pomagali i poštovali mere zarad toga da živimo novu normalnost i zaista smo verovali da do tog, najgoreg karantina, neće doći", kaže Olivera, koja u Dablinu ima svoju firmu.Kako je broj zaraženih u Severnoj Irskoj rastao, tako su se slučajevi prelivali na "pogranične" okruge jer su ljudi nesmetano putovali, odlazli na posao u drugi okrug, odlazili u posete porodicama i stepen mera je podignut na još viši nivo sa onlajn nastavom, zatvaranjem uslužnih delatnosti, prodavnica, firmi, zabranom putovanja....

"U tom trenutku su zdravstveni radnici savetovali vladu da uvede potpuni lokdaun, što je vlada odbila zbog ekonomije i mi smo svi bili jako srećni što nas vlada 'brani' i nadali smo se da će tako ostati", priča Olivera.Takva pat pozicija je potrajala neko vreme, a onda je proteklog vikenda, posle maratonskih sastanaka kriznog štaba, eksperata i vlade, doneta odluka o zatvaranju Irske na šest nedelja i ta odluka stupa na snagu danas u ponoć.

"Ljudi su očajni i frustrirani"

"Ljudi su očajni i tenzija se oseća svuda. Grozno se osećamo jer nismo sigurni da je to pravo rešenje. Ljudi su stvarno frustrirani. U martu, kada je bio prvi lokdaun, ljudi su se bojali korone, bilo je mnogo preminulih i svi smo se pridržavali pravila i verovali da je to najbolje za nas. Iskrena da budem, jedva smo čekali da nas zatvore jer je mnogo starijih ljudi umiralo. Sada se ljudi ne boje i apsolutno nismo sigurni da je zatvaranje rešenje jer smo se svi, ili makar u većini, pridržavali pravila i čuvali i sebe i ljude oko nas", naglašava Olivera.Sada, kaže ona, ljudi i dalje umiru, ali je smrtnih slučajeva znatno manje. Mahom se zaražavaju mladi kod kojih korona lakše prođe."I dalje su to (smrtni slučajevi) stariji ljudi, ali su i oni naučili da se čuvaju, svi se bolje čuvamo, a ljudi se više ne boje nego su besni i frustrirani i mislim da se mnogo njih sada neće pridržavati mera i pravila", kaže Ćušić i naglašava da su sve mere zaštite bile "preporuke" i da kažnjavanja nije bilo, ali da su ih se ljudi ipak pridržavali. "Sada, nisam sigurna da će tako biti", dodaje ona.

Prema njenim rečima, bar u južnom Dablinu gde ona živi, zajednica se toliko udružila i toliko čuvala da su svi mislili da ne mogu da se zaraze, što nove mere čini još težim za podneti.

"U jednom trenutku su ljudi pomislili 'Mi ovo možemo!'"

"U jednom trenutku su ljudi pomislili 'Mi ovo možemo'. Kako se ovo dogodilo, ja zaista ne znam", kaže Olivera.Ona misli da su vlasti trpele veliki pritisak zdravstvenih radnika i da, kao i drugde, nisu želele da preuzmu odgovornost na sebe ako se situacija toliko otrgne kontroli.Kaže i da Irci imaju nesalomljiv duh i da je sigurna da ćemo se i iz ovoga izvući ali, dodaje, "centar Dablina umire. Prodavnice i firme se zatvaraju, pabovi u zemlji Ginisa i Džejmisona ne rade još od marta, nema ljudi po ulicama, nema turista... Dablin je grad duhova".

Olivera ističe i da država Irska pomaže najugroženije sa 350 evra nedeljno, "ali nije toliko stvar u novcu koliko je ljudima više muka svega. Nemamo više čemu da se radujemo, to je najgore od svega".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram