Da li Nemačkoj preti najstroži karantin od početka pandemije

Broj novih infekcija u Nemačkoj raste isto kao i broj popunjenih kreveta na intenzivnoj nezi. Zato je na prvi pogled logično i konsekventno da se pooštre antipandemijske mere ograničavanja slobode kretanja koje su na snazi od novembra 2020., prenosi Dojče vele.Do sada su nemačke pokrajine u dogovoru sa nemačkom kancelarkom uvodile one mere koje su smatrale neophodnim. Da je bilo po kancelarki onda bi u celoj Nemačkoj uvek važile iste mere.

Ali tome se suprotstavljaju šefovi pokrajinskih vlada i za to imaju dobar razlog. Naime, virus se regionalno širi na vrlo različite načine. To se menja izuzetno brzo. Krajevi koji su donedavno bili žarišta sada imaju najmanje brojke u celoj zemlji.Na primeru FlenzburgaPrimer za to je Flenzburg, grad na nemačko-danskoj granici u pokrajini Šlezvig-Holštajn. Učestalost bolesti je u februaru bila 185, a sada (13. april) prema podacima Intituta Robert Koh pala je na 54. Od ukupno 300 okruga u Nemačkoj samo deset trenutno imaju bolje vrednosti.Dakle, mnogo toga ide u prilog tezi da mere uvedene pre dva meseca pokazuju dejstvo. Flenzburg ih je samostalno doneo i očito su ti potezi krunisani uspehom. Ako se brojke pokrenu u drugom smeru i učestalost se popne na preko 100, uskoro grad ne bi mogao samostalno da deluje.Tako bi bilo po novom zakonu o zaštiti od infekcija koji bi na predlog kancelarke Merkel Bundestag trebalo hitno da usvoji. Naime, u slučaju Flenzburga bi automatski došlo do potpunog obustavljanja svega.Toliko daleko ne bi smeli da idu ni kancelarka ni partije koje je podržavaju, uključujući opozicione Zelene. Direktivom iz Berlina bi se uskoro moglo zatvoriti sve osim prodavnica prehrambene robe, apoteka i benzinskih pumpi. I to čak i u najzabačenijim selima u kojima jedva da živi sto ljudi.

Zabrana kretanja je izraz nemoćiČak i tamo gde više ima kokošaka i krava od ljudi niko ne bi smeo da izađe iz kuće. Naime, planirana je zabrana kretanja od devet naveče do pet ujutro. Naučni rezultati istraživanja aerosola govore o upitnosti takve mere. Verovatno Angela Merkel i zabrinuti ljudi oko nje imaju pred očima slike pijane omladine koja pravi žurke po parkovima i trgovima.Da, postoji i kršenje mera. Ali kako bi bilo da se ima malo više poverenja u odgovornost ljudi, bez obzira na njihovu starosnu dob? A sa apsurdnim merama koje su daleko od realnosti može se u najgorem slučaju proizvesti suprotan efekat. Tajne žurke u stanovima i podrumima. Da se podsetimo – zaraznost koronavirusa je najveća u zatvorenom prostoru.Niko nema čarobni štapićZašto Angela Merkel samtra da bi prema nemačkim pokrajinama morala da pokaže toliko do sada nečuvenog nepoverenja? Možda samo želi da skrene pažnju sa grešaka koje su počinile i ona i njena vlada?

Koliko god bila opravdana kritika kojoj su izloženi pokrajinski premijeri, jer nisu uvek složni u antipandemijskoj politici, niko do sada nije neoborivo dokazao da ima opštevažeći recept za suzbijanje zaraze. Zato bi zaista bilo pogrešno da se pokrajinama i opštinama oduzme njihova odgovornost.Možda se kancelarka sa nelagodom seća haosa koji je izazvala svojim "uskršnjim mirom” u martu. Tada je morala da uvidi da je svojim rigidnim i nedomišljenim stavovima promašila cilj. Izvinila se dan posle toga. Posle takvog iskustva sada pokušati da razvlasti nemačke pokrajine – to je čisto avanturistički postupak. Nadam se da će joj se većina u Bundestagu suprotstaviti i tako sprečiti donošenje oštrijeg zakona o borbi protiv zaraznih bolesti!Nemačka u predvorju policijskog časaUkoliko prođe naum Savezne vlade, uskoro će okruzi i gradovi biti obavezni da uvedu strogi lokdaun sa noćnom zabranom kretanja. Na taj predlog pljušte kritike, ali ima i onih koji misle da ne može drukčije.

Nemačka Vlada donela je predlog o takozvanoj „ručnoj kočnici“ tokom pandemije. Ako taj dodatni paragraf Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti bude usvojen, svaki okrug i grad u Nemačkoj biće obavezni da uvedu istovetne mere u slučaju da na njihovoj teritoriji ima više od sto novih slučajeva korone na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana, prenosi Dojče vele.Ta takozvana incidencija je u toku trećeg talasa pandemije premašila sto u proseku cele Nemačke. Trenutno je tek četvrtina okruga ili gradova ispod te brojke koju vlasti proglašavaju kritičnom.„Stanje je ozbiljno“, rekla je Angela Merkel pred novinarima posle sednice Vlade. Bilo je, kako je rekla, krajnje vreme da se krene u promene Zakona.Najstroži lokdaun od početka pandemije?Ako paragraf 28b bude usvojen, okruzi sa višom incidencijom moraće da zatvore praktično sve osim supermarketa, drogerija, apoteka i benzinskih pumpi, dok bi restorani samo mogli da izdaju hranu. Takođe, bila bi uvedena zabrana kretanja između 21 čas i 5 časova ujutru – osim odlaska na posao ili lekaru i izvođenja psa, tada ne bi bilo moguće kretanje napolju, čak ni šetnja.

Ograničila bi se strože i okupljanja u privatnom prostoru tako da bi članovi domaćinstva mogli da se vide sa najviše jednom odraslom osobom koja ne živi sa njima, ne računajući decu do 14 godina.Prema nacrtu zakona, ukoliko incidencija pređe 200 – što je trenutno slučaj u 73 od oko četiri stotine okruga – morale bi da se zatvore i škole i vrtići. Ostala bi mogućnost da se napravi izuzetak za učenike završnih razreda.Time vlada Angele Merkel pokušava da preuzme dizgine u borbi protiv pandemije gde zapravo svaka od 16 pokrajina ima više nadležnosti od savezne države. Merkel je mnogo puta kritikovala popuštanje mera u pojedinim pokrajinama.Ali sada je njen kabineta na meti oštrih kritika. Pogotovo policijski čas i zabrana kretanja na otvorenom nailaze na podozrenje stručnjaka. Najveći nemački eksperti za aerosole upozorili su u otvorenom pismu da se virus praktično ne prenosi napolju i da je bolje da se ljudi okupljaju na otvorenom nego da utočište traže u zatvorenom.Da li zakon ima većinu?Vladajuća koalicija Demohrišćana i Socijaldemokrata imaće muka da ubedi i svoje ljude na čelu pokrajina da se slože sa promenom zakona. Jer, osim saveznog parlamenta Bundestaga pristanak mora da da i Bundesrat, veće nemačkih pokrajina.

Tako je gradonačelnik grada-pokrajine Berlina Mihael Miler iz redova socijaldemokrata već rekao: „Nije velika opasnost da se uveče prošeta udvoje“, misleći na planirani policijski čas.Ukoliko Merkel misli da se zakon izglasa po ubrzanom postupku, onda će biti još teže jer je potrebna dvotrećinska većina u oba doma. Opozicija nije oduševljena predlogom. Podrška bi mogla da dođe jedino od Zelenih koji su pak signalizirali da oštrija pravila treba da važe i za privredu.Šef poslaničkog kluba Levice Ditmar Barč rekao je da njegovi partijski drugovi neće glasati za izmene zakona. Slično su se izjasnili i Liberali, koji kritikuju što se vlast isključivo fokusira na incidenciju. Iz Alternative za Nemačku, koja načelno kritikuje sva ograničenja i traži da se odgovornost prepusti građanima, kažu da je predlog zakona „udar na federalni poredak i demokratske principe republike“.Nije isključeno da će svoje morati da kažu i sudovi. Recimo, Gerd Landsberg, šef Udruženja gradova i opština, misli da bi takvo zahvatanje u prava građana moglo biti protivno Ustavu. Ako se i donese, kaže Landsberg, novi zakon bi morao biti vremenski oročen.

Lekari podeljeniIz Strukovnog udruženja pedijatara oštro kritikuju plan da se zatvore škole. „Po dečiju dobrobit bilo bi fatalno da se sve škole paušalno zatvore ako incidencija pređe 200“, rekao je predsednik udruženja Tomas Fišbah. Dodao je da je mnogo važnije da nastavno osoblje bude što pre vakcinisano, a da za decu u školama bude dovoljno brzih testova.Sa druge strane, Udruženje intenzivne nege apelovalo je na političare da još ove sedmice usvoje oštriji zakon. Gernot Marks, šef tog udruženja, kaže da je ovaj talas korone izazvao veće nedaće nego što se mislilo te da bi broj pacijenata na intenzivnoj nezi mogao da dostigne rekord. „Reč je o veoma mnogo teško bolesni, o mnogo ljudi koji neće preživeti.“Promene je podržao i Danijel Ginter, demohrišćanski premijer pokrajine Šlezvig-Holštajn. „Ako neće svuda da uvedu oštre mere, onda mogu da razumem što savezna država smatra da nam treba ovakav zakon.“Savezna vlada je takođe prilagodila propise o zaštiti na radnom mestu tako da su sada poslodavci obavezni da jednom sedmično testiraju zaposlene ili im barem stave na raspolaganje kućni test za koronu. Tamo gde se živi u kolektivnim smeštajima ili gde se radi u kontaktu sa mušterijama, propisana su dva testa sedmično. Poslodavci to moraju da plate iz sopstvenog budžeta.U Nemačkoj je do sada registrovano preko tri miliona slučajeva korone, kao i 78.796 smrtnih ishoda koji se dovode u vezu sa virusom. Oko 16 odsto ljudi primilo je barem jednu dozu vakcine.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram