Meštanin Cetinja Slobodan Vujačić, komšija pomahnitalog ubice, i sam je, sa svojom porodicom, umalo bio meta Vuka Borilovića, ali su spaseni zahvaljujući prisebnosti policajca koji je mesto događaja obezbeđivao na terasi njihove kuće. On je za Pobjedu ispričao da su mu komšije rekle da jedna od žrtava zločina nije bila u kući kada je Borilović krenuo u krvavi pir.
Jedna od žrtava nezapamćenog zločina 12. avgusta na Cetinju, kada je sumanuti ubica Vuk Borilović (34) ubio 10 osoba, među kojima i dvoje dece, i ranio još šest, prošla je iz grada do svoje kuće u naselju Medovina u trenutku dok je masakr trajao – potvrdilo je Pobjedi više svedoka.
„To dovoljno govori kako je policija obezbedila mesto događaja. I nije samo ta nesrećna žena prošla, prošla je još jedna, ali, srećom, zaustavio je komšija i nije joj dozvolio da dođe do kuće gde je ubica pobio čak tri člana njene familije, a jednog teško ranio. Prošli su policiju i mnogi drugi. I znaju to policajci i inspektori koji su bili tamo“, rekli su sagovornici Pobjede, koji, za sada, ne žele u javnost da izlaze sa imenima.
Meštanin Slobodan Vujačić, komšija pomahnitalog ubice, i sam je, sa svojom porodicom, umalo bio meta Borilovića, ali su spašeni zahvaljujući prisebnosti policajca koji je mesto događaja obezbeđivao na terasi njihove kuće.
On je za Pobjedu ispričao da su mu komšije rekle da jedna od žrtava zločina nije bila u kući kada je Borilović krenuo u krvavi pir.
„Kazali su mi da je iz grada išla prema kući i da su oni pokušali da je spreče, molili je da ne ide gore, jer je bilo jasno da se u naselju zlo događa. Nisu uspeli da je zaustave, rekla im je da joj je sestra sama u kući i da mora da ide, da je ne može samu ostaviti… Šta se potom desilo, znamo svi“, kazao je Vujačić.
Objašnjava da je teško rekonstruisati koliko je sve trajalo. Posebno naglašava da su „obični“ policajci koji su tu bili angažovani učinili sve šta su mogli.
„Jedan mi je spasio familiju. I zahvalni smo im. Eto, i jedan dole je teško ranjen. Šta su oni mogli više? To nije bio posao za njih, to je bio posao za obučene, specijalne jedinice… Taj pomahnitali čovek je došao i na moju kuću. Mi smo odbili napad“, priča Vujačić.
U kući su mu bili supruga i dvojica unuka od pet i osam godina, kao i stara majka. Njegova žena se sa unucima zaključala u kupatilu, rekao je za Pobjedu.
„Policajac je bio tu kad je počeo napad na našu kuću. Stigao je, možda 10-15 minuta pre nego se napadač pojavio. Bio je hrabar taj policajac. I hvala mu. Bio sam tu sa njim. Nisam se mogao kriti po kući, da mi neko drugi brani dom i porodicu, a ja da se krijem“, dodaje Vujačić.
Horor koji su 12. avgusta doživeli meštani Medovine, ističe on, teško je opisati, skoro nemoguće.
„Taj čovek je od moje kuće, možda, stotinak metara. Prvo smo čuli tri pucnja, a onda ga videli na terasi kuće. Držao je pušku, uz užasan komentar na račun neke ženske osobe i krenuo u krvavi pohod. Odmah mi je bilo jasno da se zlo sprema“, priseća se Vujačić.
Kada je ubica upao u dom Drecuna, odjeknuli su lelek, kuknjava, vriska i pucnjava.
„Onda, odjednom zatišje. Mislim da je ušao u ukupno šest kuća. Koga je god zatekao, ubio ga je ili ranio. Na kraju je krenuo u moju kuću. Bio mu je plan da „odradi“ još jednu, ispod mene, ali nije uspeo“, priseća se Vujačić.
Ne može da precizira posle koliko vremena je stigao pred njegovu kuću. Seća se da su se naseljem prolamali leleci, a Borilović je na stepeništu ispred Vujačićevog doma, kako kaže, nešto vikao, pretećim tonom, gestikulirao…
Kada su policajac koji je bio sa njim na terasi i on odbili napadača od njegove kuće, „surio je dole prema Radunovićima“.
„Nameravao je i u tu kuću da uleti, ali nije uspeo da prođe“, priča Vujačić za Pobjedu.
Ni danas ne može da definiše šta je osećao dok je trajala drama.
„Nesam se uplašio za sebe, ali je užas kad čuješ pucnjeve, lelek, jauke, vrisak i očekuješ da će doći i na tvoja vrata, a tu ti je porodica. Užasno je to. Sumanuto je jurio kroz naselje, čas ga vidiš ispred jedne kuće, pa za nekoliko sekundi ispred druge“, kaže Vujačić.
Policija je, dodaje, stigla brzo.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ali kako će oni, „obični“ policajci da se bore protiv nekoga ko ima pušku i dobar je strelac. Jedan policajac je dole odmah ranjen, ovaj što je bio na mojoj terasi bio je veoma hrabar i bio nam je velika podrška. Ali to nije bio posao za njih, tu je trebalo da budu specijalci. Policajcima koji su došli ovde ne mogu ništa zameriti. Učinili su šta su mogli“, ističe Vujačić.
Kategoričan je da Borilović nije bio ranjen kada je stigao pred njegovu kuću.
„Bio je i te kako životan. I trčao je veoma brzo i snažno“, dodaje on.
U malom naselju Medovina svi su još u šoku od masakra koji je počinio njihov komšija.
„Žena plače, unučad su uplašena, ne razumeju šta se to desilo. To je strahoviti stres. Bili su zaključani u kupatilu, a onda su se spuštili do moje majke, tu pored nas. Stojiš i u jednom trenutku, dok slušaš lelek i vrisak komšija, gledaš i smrt svoje porodice, kako ti nestaju“, potreseno priča Vujačić.
BONUS VIDEO: Očevidac pucnjave u Cetinju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar