Brzina, maštovitost, hrabrost: Kako je Kina zauzdala koronu

Broj zaraženih u Kini opada, a u Vuhanu se već nekoliko dana unazad beleži tek po jedan novi slučaj dnevno.Tokom dvonedeljne posete Kini početkom februara dr Ejlvord je uvideo da bi kineska taktika mogla da se primeni i u drugim delovima sveta, ali ona zahteva – brzinu, novac, maštu i političku hrabrost.Dr Ejlvord – koji ima 30 godina iskustva u borbi protiv dečije paralize, ebole i drugih bolesti koje su dostizale razmere epidemije – u razgovoru za Njujork tajms istakao je da nema nikakvih pokazatelja da je trenutna situacija samo “vrh ledenog brega”, kako se smatra, već neka vrsta piramide, što znači da je najveći deo već prošao, ali i da tvrdnja da je stopa smrtnosti mala zato što je veliki broj blažih slučajeva neistinita.

“Onoliko ljudi koliko je umiralo, umire i dalje. Prava stopa smrtnosti je verovatno ona izvan provincije Hubej, između jedan i dva odsto”, rekao je dr Ejlvord.On je istakao i da u Kini maltene nema dece zaražene novim koronavirusom, odnosno mlađih od 20., iako još uvek nije utvrđeno zašto i mogu li deca da budu prenosioci čak i u slučajevima kada ne pokazuju simptome virusa. Ipak, dodao je da je zatvaranje škola svejedno neophodno – sa decom se ne rizikuje.Iako mnogi sumnjaju da broj zaraženih u Kini zaista opada, dr Ejlvord je istakao da tim SZO nije primetio ništa što bi ukazivalo na manipulisanje brojkama, već da je agresivna rekacija Kine doprinela da stotine hiljada ljudi izbegne virus.

On je objasnio da su kineski gradovi reagovali drugačije, u zavisnosti od broja slučajeva, ali i da su Kinezi poveli računa da svi znaju osnovne stvari poput toga da je neophodno prati ruke, nositi masku, koji su simptomi, ali i da nema rukovanja i drugog fizičkog kontakta.Klasteri su uglavnom utvrđeni u porodicama, a kada se oni izoluju, traže se sporadični slučajevi uz revnosno testiranje i proveru svih potencijalno zaraženih.Kinezi su čak 50 odsto medicinske pomoći premestili u onlajn prostor, tako da ljudi ne moraju da dolaze u bolnice. Lekari se kontaktiraju preko interneta, a ukoliko osoba misli da ima koronavirus, šalje se na kliniku. Tamo se potencijalno zaraženima meri temperatura, ispituju simptomi, istorija bolesti, gde je pacijent putovao, ali i sa kim je bio u kontakttu. Potom se pacijent šalje na skener.Dr Ejlvord ističe da je kroz svaki skener na dnevnom nivou prolazilo 200 ljudi; deset minuta po pacijentu, dok je prosečnoj bolnici na Zapadu za to potrebno sat ili dva.Ispostavilo se da je mnogo ljudi samo prehlađeno, ali su oni za koje se i dalje sumnja da imaju koronu usmeravani na dalja testiranja. PCR test u Kini se obavi za četiri sata. Dok ne stignu rezultati, pacijent ne ide kući, već čeka u bolnici, da ne bi širio virus u slučaju da je pozitivan.Ukoliko je test pozitivan, zaraženi se šalje u izolaciju. Ispočetka je između simptoma i hospitalizacije razmak bio 15 dana, ali je izolacija potom uvedena u roku od dva dana pošto pacijent pokaže simptome.Sa blagim simptomima, pacijent se šalje u centar za izolaciju (centri su postavljeni na stadionima i u školama, sa po hiljadu kreveta u proseku), a ako je stanje kritično, pacijent se prima u bolnicu. Takođe. stariji od 65 godina, kao i oni sa drugim hroničnim oboljenjima odmah su hospitalizovani.Najbolje bolnice dodeljene su obolelima od koronavirusa, a druge su služile za tekuće slučajeve. Izgrađena su dva nova bolnička kompleksa, a stari su obnovljeni. Bolnice u Kini, navodi dr Ejlvord, izgledaju i opremljene su bolje od većine klinika u Švajcarskoj.Kineska vlada je eksplicitno saopštila da je testiranje besplatno, a da osiguranje pokriva sve troškove lečenja ukoliko je pacijent zaražen koronavirusom. Dr Ejlvord smatra da je to podstaklo ljude da se javljaju lekarima; sistem u kojem pacijent razmišlja o tome koliko će ga lečenje koštati i može li da ga plati ubija zaražene.Hranu je 15 miliona ljudi naručivalo onlajn, dostavljana im je do vrata, a veliki broj ljudi je naučio kako da pruži prvu pomoć zaraženima ili im pomogne u svakodnevnim stvarima – građevinari su merili temperature, a recepcionerke pokazivale građanima kako se oblači zaštitno odelo.Na društvenim mrežama Weibo i WeChat korisnicima su plasirane tačne informacije, što bi teoretski mogle da urade i platforme poput Fejsbuka, Tvitera i Instagrama. Dr Ajlvord se takođe osvrnuo na tvrdnje da su Kinezi reagovali na ovaj način zato što strahuju od autokratske vlade i komunističkog režima.“Mobilisani su, kao u ratu, i pokreće ih strah od virusa”, istakao je dr Ajlvord.