Bivši predsednik Katalonije i lider separatističke stranke Zajedno za Kataloniju (Junts), Karles Puđdemon, saopštio je da postoji mogućnost da učestvuje na pokrajinskim izborima zakazanim za 12. maj.
Puđdemon, koji se godinama nalazi u samonametnutom egzilu, a trenutno boravi u Strazburu, isprva je izjavio da još uvek nije doneo odluku po pitanju kandidature, pre nego što je priznao da će „sa izbornim kalendarom u ruci“, moći da prisustvuje raspravi o stupanju na dužnost predsednika katalonske vlade.
Generalni sekretar Juntsa, Žordi Turul, saopštio je da će ta stranka „dati sve od sebe“ da Puđdemon bude njen predstavnik na predstojećim izborima, piše „Pais“. Kako navodi taj španski list, Junts se nada da će odluka o amnestiji katalonskih separatista stupiti na snagu do izbora, budući da je Turul još uvek diskvalifikovan kao pobunjenik, a Puđdemon je pod rizikom od hapšenja ukoliko se vrati u Španiju pre primene odluke o pomilovanju.
Puđdemon nema nijednu sudsku prepreku da se kandiduje za funkciju, niti je diskvalifikovan i mogao bi da se nađe na čelu liste Juntsa, ako stranka tako odluči, kao što je to učininjeno na izborima 2021. godine, kada je već četiri godine bio u begu od španske pravde.
Kako se odobrenje mere o amnestiji očekuje u drugoj polovini maja, sudovi će imati dva meseca da to pravilo primene, što automatski sprečava bivšeg predsednika da lično predvodi kampanju u Kataloniji. Takođe, španski Vrhovni sud posebno će doneti odluku da li će se amnestija odnositi na Puđdemona, a ukoliko bude odbijen, u slučaju povratka u Španiju bio bi uhapšen. Ipak, lider Juntsa mogao bi slučaj da predstavi Evropskom sudu pravde ili Ustavnom sudu, što mu ne bi obezbedilo neposrednu amnestiju, ali bi sprečilo njegovo hapšenje na španskoj teritoriji.
Na ovu mogućnost je Junts računao kada je prošle nedelje zakazao Puđdemontov povratak u Kataloniju za jul. Ovaj scenario bi mu omogućio vođenje kampanje u Kataloniji, a za vanredne pokrajinske izbore Turul je optužio predsednika Katalonije, Perea Aragonesa, nazivajući potez „kalkulisanim“ i sa ciljem da ostave Junts bez kandidata.
Takođe postoji mogućnost da, ako se kandiduje i bude imao šansu da položi zakletvu kao predsednik, Puđdemon može da stigne na vreme da prisustvuje debati o stupanju na dužnost predsednika katalonske vlade.
To je bio cilj koji je postavio u sredu, kada je izjavio da, „sa izbornim kalendarom u rukama“, smatra da je izvodljivo prisustvo na debati. Sa izborima raspisanim za 12. maj, ta mogućnost postoji, mada će zavisiti od toga kako će Vrhovni sud postupiti u slučaju mera pomilovanja u dva slučaja koja vodi protiv lidera Juntsa.
Puđdemon može da bude izabran za poslanika, a da ne kroči u Kataloniju, kao što je to bio slučaj 2017. i 2021. godine, ali ne može da bude imenovan za predsednika Katalonije, osim ako lično ne ode u parlament.
Ovo pravilo je utvrdio Ustavni sud u januaru 2018. godine, kada je bivši predsednik bio u Belgiji tri meseca bežeći od španske pravde, a parlament je tada sazvao punu sednicu da bi Puđdemona izabrao elektronskim putem. Sud je privremeno stavio veto na ovu mogućnost i naknadno proglasio neustavnim nekoliko članova uvedenih u Zakon o Skupštini, koji su predviđali daljinski izbor predsednika Katalonije.
U slučaju da bude imao šanse da bude izabran, Puđdemon će imati još jednu dilemu: pristup funkciji zahteva od njega da podnese ostavku na mesto poslanika u Evropskom parlamentu, što je funkcija koja mu pruža imunitet u slučaju da ne dobije pomilovanje Vrhovnog suda. U oktobru 2017. godine, protiv Puđdemona i drugih članova njegove vlade podignute su optužnice za pobunu i zloupotrebu javnih sredstava. Optuženi su pobegli u Belgiju, a protiv njih su izdati evropski nalozi za hapšenje (EAV).
Redovni izbori trebalo je da se održe u februaru 2025, kada aktuelnom sazivu ističe mandat. Vanredni izbori bi mogli da imaju veliki uticaj na nacionalnu politiku, jer se socijalistički premijer Pedro Sančez u španskom parlamentu oslanja na podršku katalonskih separatističkih partija. Do odluke o raspisivanju vanrednih pokrajinskih izbora u Kataloniji došlo je uoči glasanja u donjem domu parlamenta u Madridu o zakonu o amnestiji za aktiviste i zvaničnike koji se zalažu za nezavisnost Katalonije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar