1
Australija je uvek bila jedna od svetskih priča o uspehu u borbi protiv koronavirusa, ali izgleda da više nije tako. Frustracija raste zbog kašnjenja u procesu vakcinacije, prenosi BBC. Ova država sada imunizuje svoje stanovništvo sporije od većine drugih, čak prošlog meseca je zaostala za 85 odsto od sopstvenog cilja - a nedostatak jasnoće oko čitavog procesa je dodatan problem.
PROČITAJTE JOŠ:
Za kašnjenje se krive nestašice snabdevanja i problemi sa isporukom vakcina. Vakcinacija je počela u februaru i do sada je u celoj zemlji dato 1,6 miliona doza vakcina, a australijska populacija iznosi 25 miliona stanovnika. To je daleko od cilja od četiri miliona doza koji je prvobitno postavljen za mart.
Nakon što je u početku najavila da će svi Australijanci biti vakcinisani do oktobra, vlada je pomerala svoj vremenski okvir, a premijer Skot Morison izjavio je da više nije moguće postaviti kraj ove godine kao cilj vakcinacije.
Trenutno je Australija u početnoj fazi vakcinacije. Doze se daju ljudima starijim od 70 godina, korisnicima staračkih domova, zdravstvenim radnicima na prvoj liniji, radnicima hitnih službi, Aboridžinima, starijima od 55 godina i ljudima koji imaju neku zdravstvenu tegobu. Ipak, mnogo je osoba sa invaliditetom koje kažu da nisu primili svoje doze.
„Previše je zabune… ograničenih informacija od strane vlade. Ne znam nijednu osobu koja je primila vakcinu protiv korone“, rekao je jedan radnik u domu za negu iz Južne Australije.
Australija u odnosu na ostatak sveta
Stroga politika zaključavanja, zatvaranje granica, kontrole karantina dovele su do toga da Australija dugo drži nivo infekcije na niskom nivou. Zemlja beleži 910 smrtnih slučajeva i 29.559 zaraženih od početka pandemije, daleko manje od drugih država. Međutim, na polju vakcinacije i dalje zaostaje. Prema najnovijim podacima, Australija je dala samo 6,2 doze na 100 ljudi.
Zašto je došlo do kašnjenja?
Veliki deo problema bio je pristup zalihama. Australijski program se najviše oslanja na AstraZeneku, mada nudi i Fajzer i Novavaks. Početni napori u obezbeđivanju vakcina izgledali su obećavajuće. Australija je bila među prvima koja je dogovorila porudžbinu sa AstraZenekom, a takođe je i sama trebalo da proizvodi određen broj doza vakcina.
Međutim, već na početku vakcinacije pojavile su se sumnje u zalihe kojima Australija raspolaže. Prepirka sa EU je dovela do stopiranja pošiljke AstraZeneke. Nedostatak jasnih, javnih informacija otežao je procenu nivoa ponude.
Istovremeno, domaća prizvodnja nije opravdala očekivanja. Proizvodnja je počela u martu, a vlada je rekla da će uskoro moći da proizvodi oko milion doza nedeljno. Do sada nije ostvarila te ciljeve. Tada su se pojavili navodi da vakcina AstraZeneka izaziva zgrušavanje krvi, pa se situacija pogoršala, prenosi BBC.
Da li postoje neka druga pitanja?
Zabrinutost zbog vakcine AstraZeneke usporila je stvari i dovela do zastoja u procesu vakcinacije. Snabdevanje je takođe problem.
Istovremeno, državna i savezna vlada raspravljale su oko toga ko je kriv za kašnjenje. Dve vlade – Novi Južni Vels i Kvinslend – optužile su saveznu vladu da nije osigurala potrebnu količinu vakcina koja će biti isporučena. Sa druge strane, vlada tvrdi da ubrzava stvari. Otvoreni su centri za masovnu vakcinaciju radi ubrzavanja procesa, a moguća je i veća lokalna proizvodnja. Država Viktorija planira da izdvoji oko 50 miliona američkih dolara za proizvodni pogon za lokalnu proizvodnju Fajzer vakcina. Međutim, trebalo bi da prođe najmanje godinu dana da bi doze mogle realno da se proizvedu.
Koje su šire implikacije kašnjenja?
Pored zdravstvenih problema, kašenjenje u vakcinaciji rizikuje ekonomsku i socijalnu štetu. Iako se Australija borila protiv korona virusa delimično i kroz čvrstu politiku mera, vakcine su se smatrale ključnim za ponovno otvaranje granica. Sektori poput turizma i vazduhoplovstva oslanjaju se na visok nivo imunizacije da bi oživeli poslovanje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
