Pred Bernijem Sandersom su dva puta i veoma teška odluka

Kako prenosi Slobodna Evropa, kako Bajdenov put ka nominaciji Demokratske partije deluje sve izvesnije, glavno pitanje za Sandersa je da li će progutati ponos i stati iza bivšeg potpredsednika ili rizikovati stranački "građanski rat", ocenjuje Frans pres.Mnoge demokrate, ukazuje AFP, optužuju Sandersa i njegove odane pristalice da su fatalno oštetili Hilari Klinton pre četiri godine tokom ogorčene borbe za nominaciju kada senator iz Vermonta nije hteo da odustane od bitke, uz upozorenje da bi sličan scenario mogao da se ponovi.Deluje da se Bajden ne može zaustaviti na putu ka nominaciji, posle pobeda na stranačkim glasanjima u utorak, posebno u Mičigenu, gde je, kako ukazuje AFP, Sanders pobedio pre četiri godine u duelu s Klinton i koja će biti ključna za duel s predsednikom Donaldom Trampom u novembru.Bajden je zasad osvojio 860 delegata nasuprot Sandersovih 710 i deluje da će doći do 1.991 delegata koliko je potrebno da dobije stranačku nominaciju na konvenciji u julu.Iako je Bajden daleko od neophodnog broja delegata koji će na stranačkoj konvenciji formalno izabrati predsedničkog kandidata, on je učvrstio svoje vođstvo i s državama u kojima se do kraja marta održavaju stranačka glasanja, ta prednost će neminovno rasti, ukazuje Vašington post.U utorak će se glasati u Arizoni, Ilinoisu i Ohaju kao i na Floridi, četiri države u kojima je Sanders izgubio od Klinton 2016, i to u nekim s velikom razlikom, navodi list, dodajući da nedelju dana kasnije demokrate glasaju u Džordžiji što će verovatno biti još jedna velika Bajdenova pobeda.S obzirom na Bajdenov nagli rast, malo toga može davati nade Sandersu da bi mogao da preokrene trend, ocenjuje Vašington post u analizi i konstatuje da je za Sandersa sada pitanje koliko dugo će nastaviti da se bori u godini u kojoj je pobeda nad Trampom glavni prioritet demokratskih glasača.

Sanders je u sredu, u upadljivom trenutku političke deeskalacije, naznačio da želi da izvrši pritisak na Bajdena po političkim pitanjima, ali da možda ne želi da se bori do samog kraja kao protiv Klinton pre četiri godine, piše Njujork tajms (The New York Times), uz ocenu da je to na neki način bio govor priznanja poraza.Sanders se, međutim, nije poklonio pred Bajdenom, već, kako ocenjuje list, pred realnošću svoje političke situacije – brzo izgubivši status lidera u trci, senator iz Vermonta je priznao da gubi od Bajdena, mada nije potpuno prihvatio poraz.#ytvideo_0Sanders je u sredu bio vidljivo skromniji nego u bilo kom trenutku otkad je izašao na nacionalnu scenu pre pet godine, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da nije bilo bojnih pokliča, ni zavetovanja na borbu s Bajdenom do konvencije u julu, niti navoda o nameštanju izbora ili aluzija o zaveri establišmenta kao 2016.On je ipak proglasio moralnu pobedu, insistirajući da je njegova kampanja "dobila ideološku debatu", ali i, kako ukazuje list, priznao da nije ubedio većinu glasača da je kandidat s najvećim šansama da pobedi Trampa.Sve zajedno to je upadljiv trenutak političke deeskalacije i neki zvaničnici Demokratske partije su to protumačili kao signal da Sanders ne želi da se ogorčeno bori do kraja, navodi Njujrok tajms i ističe da je čak i njegova kritika Bajdena uglavnom bila implicitna, uokvirena u pitanja o zdravstvenoj zaštiti, klimatskim promenama, imigraciji i drugim temama, što izgleda ima za cilj da primora Bajdena da uzme u obzir brige Sandersove političke baze.Sanders je u sredu poručio da ostaje u trci kako bi primorao Bajdena da prihvati njegovu politiku, ocenjuje Tajms .Uprkos ubedljivom porazu u Mičigenu, Sanders nije prihvatio pozive visokih zvaničnika Demokratske partije da se povuče u okviru ujedinjene borbe protiv Trampa, ističe londonski list i dodaje da je umesto toga demokratski socijalista izneo 11 političkih pitanja za koje želi da Bajden odgovori u njihovoj televizijskoj debati u subotu.To je, ocenjuje Tajms, delovalo kao ponuda da se povuče ako bi Demokratska partije usvojila delove njegovog revolucionarnog programa, što bi mogao biti i prvi korak da pripremi svoje strastvene pristalice za odustajanje od dalje trke.Na listi pitanja je bilo da li bi Bajden potpisao predlog zakona o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti ako bi takav predlog, koji je u osnovi Sandersovog programa, usvojio Kongres. To, međutim, kako ocenjuje Tajms, nije delovalo kao ultimatum da Bajden stane iza tog programa, budući da je malo verovatno da bi takav predlog mogao proći kroz Kongres.Još bitnije, ističe londonski list, Sanders se nije upuštao u lične napade, već je za svog rivala rekao "moj prijatelj Džo Bajden".Masovna mobilizacija proletarijata koju je Sanders obećao u svojoj kampanji, nikada se nije ostvarila, ocenjuje Volstrit džurnal u uredničkom komentaru.Sada je, ističe list, najbolja šansa Sandersa za oporavak televizijska debata s Bajdenom, zakazana za nedelju 15. mart.Ako Bajden posrne u debati, mogle bi se obnoviti sumnje demokrata da bivši potpredsednik može izdržati trku s Trampom. U suprotnom predstoji sumrak Sandersove revolucije, zaključuje konzervativan list.Međutim, kako ukazuje Rojters (Reuters), mnogi glasači su rekli da se dive Sandersovoj autentičnosti i poruci, kao i da im se sviđa njegov politika, ali da su ipak strateški glasali za Bajdena za kojeg smatraju da može pobediti Trampa.Sanders se nadao da će njegova obećanja o ambicioznim socijalnim programima i povećanju poreza za korporacije i bogate povećati njegovu izbornu bazu, navodi Rojters i ukazuje da su se umesto toga Amerikanci okrenuli Bajdenu – žene i muškarci, crnci i belci, ljudi sa fakultetskim diplomama i ljudi bez njih, liberali i umereni. Sanders, s druge strane, dominira jedino među mladima i Latino Amerikancima.Takođe, kako ukazuje Rojters, ankete pokazuju da u svakoj saveznoj državi duplo više glasača kaže da bi pre izabralo kandidata koji može pobediti Trampa nego političara s kojim se slažu po većini pitanja. "Nije vreme za ekstreme", rekao je jedan 55-godišnji nastavnik iz Sent Luisa.

Uz to, Sanders je pokazao malo interesovanja da pridobije umereno krilo Demokratske partije, podstičući kritike da on i njegove vatrene pristalice izazivaju unutarpartijsku podelu uoči teške izborne trke s Trampom. Bajdenu je, kako navodi Rojters, takođe pomogao talas podrške bivših rivala u borbi za nominaciju, od kojih su skoro svi stali iza njega posle izlaska iz trke.Sanders je najavio da će preneti energiju iz svoje prve predsedničke kampanje 2016. i da će napraviti koaliciju crnih, mladih i radničkih glasova animiranih njegovom transformativnom vizijom SAD, ali nije uspeo dok se Bajden pokazao kao kandidat koji može pridobiti Afro-Amerikance od juga do severa, belce bez fakultetske diplome i stanovnike predgrađa, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).Senator iz Vermonta zasad ne odustaje od trke i sledeće nedelje će se, između ostalog, glasati u Arizoni, jednoj od njegovih svetlih tačka preostalih stranačkih izbora. Mada postoje šanse da Sanders pobedi u toj državi zahvaljujući podršci među Latino Amerikancima, pred njim, kako navodi AP, stoje velike prepreke pošto treba da osvoji 57 odsto preostalih delegata, što će biti teško.Na Sandersov problem delimično ukazuje podrška koju ima među mladim glasačima, ocenjuje AP. U Mičigenu je oko 70 odsto glasača mlađih od 30 godina podržala Sandersa, ali su oni činili 14 odsto glasača.Sandersov tim je takođe izgleda potcenio promene u predgrađima koja su se odmakla od Trampa i približila centrističkim demokratama koji su bili ključni za ubedljivu pobedu te stranke na izborima za Predstavnički dom 2018. Sandersov demokratski socijalizam, ističe AP, posebno brine obrazovane umerene glasače, koji iznad svega traže kandidata koji ima najviše šansi da pobedi Trampa.Bez obzira koliko dugo senator iz Vermonta ostane u trci, povratak Bajdena u prethodne pre dve nedelje je jasno pokazao da je Sanders više ideja nego kandidat, ukazuje AP uz konstataciju da politika pokreta retko dovodi do pobede na nacionalnim izborima.​(Izvor: Radio Slobodna Evropa)