Barselona, biser Evrope koji krije mračnu prošlost

Ne postoji turista u Barseloni koji se nije slikao ispred spomenika Kristoferu Kolumbu, najčuvenijem moreplovcu i istraživaču, svih vremena. Međutim, čovek koji je otkrio Ameriku, sudeći po istorjiskm činjenicama, bio je i začetnik robovlasničkog doba.Kolumbova statua sklonjena je iz gotovo svih gradova u SAD-u, gde je krasila parkove i trgove, ali u Barseloni ostaje na svom mestu, netaknuta. Kako kažu nadležni, iz ovog španskog grada, Kolumbo ostaje, ali kao podsećanje na mračnu prošlost i preispitivanje Španaca o njihovoj istoriji, piše Gardijan.

Suočavanje sa mračnom prošlošću

Naime, gradonačelnica Ada Kolau, kaže da sve sporne statue grada ostaju, a one će pomoći gradu da se suoči sa svojom mračnom istorijom.Inače, najpoznatiji spomenik Barselone, Kristoferu Kolumbu, nalazi se na trgu, u podnožju čuvenog šetališta La Rambla, a krasi ga još od 1888. godine. Kolumbova desna ruka ispružena je prema Novom svetu, iako u stvari pokazuje u pravcu Alžira.

Gradonačelnica je odbila poziv da sruše najslavniju statuu grada, a čineći to, Kolau smatra da je bolje da se grad suoči sa prošlošću nego da je negira. Kolumbove veze sa Barselonom inače i nisu jake, ali nema sumnje da postoji dugotrajna i unosna povezanost Barselone sa ropstvom.Ovaj najatraktivniji španski grad, turiste privlači pre svega svojom autentičnom arhitekturom. Ono što se u Barsi ne sme zaobići su remek dela Gaudija i Guelja, koja su, kako se kaže, finansirali upravo Indijanci, odnosno robovlasništvo, na kojem su mnogi Katalonci stvorili svoja bogatstva, najpre iz ropstva na Karibima.

Tura robovlasništva

Možda su i uvredljivije od Kolumba mnoge druge statue i spomenici, onima koji svoje bogatstvo duguju ropstvu. U to ime grad je pokrenuo takozvanu "turu robovlasništva" za turiste, koji u obilasku najvećeg katalonskog grada saznaju o manje poznatom delu istorije, koju bi mnogi Katalonci radije zaboravili."To je ono što Amerikanci nazivaju javnom istorijom, odnosno ozbiljnim istorijskim istraživanjima i pronalaženjem načina da je predstave široj javnosti", kaže Oriol Lopez-Badel, istoričar Evropske opservatorije na Univerzitetu u Barseloni, koji je pomogao u uspostavljanju ove ture.„To je takođe način da se priznaju ljudi koji su bili žrtve ropstva. Ljudi su često iznenađeni kad čuju ovu priču, ali uvek su zahvalni na činjenici da se suočavamo sa ovim neprijatnim delom naše istorije", rekao je Lopez.

Obilazak počinje statuom Žoana Guelja, oca Gaudijevog zaštitnika, Euzebija Guelja. Upravo Guelj je stekao svoje ogromno bogatstvo zahvaljujući robovima sa Kube. Posle njega obilaze se statue Oriola Žunuerasa, lidera katalonske Republikanske levice, za kojeg se kaže da je bio direktno umešan u trgovinu robljem.„Mi vrlo malo znamo o tome šta je Guelj radio na Kubi“, kaže Martin Rodrigo, profesor istorije na Univerzitetu Pompeo Fabra u Barseloni i koji je napisao nekoliko knjiga o vezama između Barselone i ropstva.

Krvavo bogatstvo 

„Ono što znamo je da je bio robovlasnik i predsednik udruženja koje je branilo robovlasnički sistem na Karibima. Udruženje je osnovano 1871. godine, kada je svaka evropska država ukinula ropstvo u svojim kolonijama. Jedina evropska zemlja u kojoj su ljudi još uvek javno branili robovlasništvo bila je Španija, a Gueljovo udruženje je bilo najuticajnije“ kaže Rodrigo.On objašnjava da kada su pokrenuli posao sa šećernom trskom na Kubi, u Havani i drugim gradovima već je postojala velika katalonska kolonija. Mnogi su se posle vratili u Barselonu i svojim bogatstvom izgradili najluksuznije gradske četvrti, kojima se danas divi čitav svet.„Novcem od ropstva, zajedno sa drugim kapitalom, finansirane su brojne nekretnine i industrije, a ova 'krvava' sredstva doprinela su Barseloni da postane prvi industrijski i najbogatiji region u Španiji,“ navodi Rodrigo.

Trgovci robovima

Među Kataloncima koji su se bogatili bio je i Fakundo Bakardi, koji je prvi destilirao beli rum iz šećerne trske. Drugi je bio Haime Partagas, čije ime i dalje živi kao poznata marka kubanskih cigara."Barselona nikada nije bila važna luka za robove i zapravo je malo Katalonaca koji su bili stvarni trgovci robovima", kaže Rodrigo.On ističe da je bilo nemoguće zaraditi svoje bogatstvo na Kubi bez robova, jer to je bila osnova ekonomije.Ova neobična i po malo mračna turistička tura, završava se kod statue trgovca robovima Antonia Lopeza, markiza iz Komilja, čija se ćerka udala Euzebija Guelja. Međutim, statua više nije na istom mestu, uklonjena je 2018. godine, ali trg i dalje nosi njegovo ime, a postolje je ostalo da seća na mračno poglavlje istorije prelepog grada.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram