Zapadni Balkan najmanje otporan na lažne vesti u Evropi

Na poslednjem mestu indeksa medijske pismenosti koji je objavio taj Institut nalazi se Severna Makedonija, zatim slede Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora. Srbija je na 29. mestu od 35 evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem.Najveću otpornost prema lažnim vestima i dezinformacija imaju Finska, Danska, Estonija, Švedska i Irska zahvaljujući kvalitetu obrazovanja, slobodi medija i visokom poverenju među ljudima, navodi se u izveštaju „Otpornost na lažne vesti u vreme infodemije koronavirusa“.Pokazatelji medijske pismenosti koji su korišćeni u indeksu su sloboda medija, obrazovanje, elektronska participacija i poverenje u ljude. Za to su korišćeni podaci organizacija Fridom haus, Reporteri bez granica, PISA, UN i Eurostata. Najveću vrednost u bodovanju imali su sloboda medija i obrazovanje.Srbija je dobila 32 od ukupno 100 bodova. U odnosu na 2017., kada je napravljen prvi indeks, Srbija je zadržala isto mesto na listi.U poređenju sa indeksima prethodnih godina, naveći ukupni napredak ostvarile su Estonija, Švedska i Irska, dok je najveće pogoršanje zabeleženo u Letoniji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.Istraživanje pokazuje da severozapadne države imaju najveću medijsku pismenost, dok je najlošija situacija na jugoistoku Evrope.Obrazovanje – najbolje oružje borbe protiv lažnih vestiZemlje sa većim nepoverenjem u naučnike i novinare imaju niži nivo medijske pismenosti i obrnuto, veća medijska pismenost povezana je sa nižim nivoom nepoverenja u naučnike i novinare.U izveštaju se napominje da je ovogodišnji indeks napravljen u vreme dvostruke krize, kada je pandemija koronavirusa dodatno pogoršana "infodemijom“, poplavom lažnih vesti i dezinformacija usred previše informacija o pandemiji."Infodemija stvara krizu poverenja, narušavajući poverenje u medicinsko i naučno znanje i institucije, koji su prvi odgovorili na zdravstvenu krizu, ali i krizu poverenja u upravljanju, neophodnog za rukovođenje odgovorom na sveobuhvatnu krizu, zdravstvenu, socijalnu i ekonomsku“, izjavio je autor izveštaja Marin Lesenski.

U izveštaju se preporučuje obrazovanje kao najbolji pristup borbi protiv lažnih vesti, kao "vakcinacija“ koja daje otpornost na najteže slučajeve lažnih vesti."Suočavanje sa lažnim vestima i dezinformacijama bi smanjilo temperaturu političkih i socijalnih debata i sukoba, povećalo bi poverenje u društvima i doprinelo zdravijem okruženju (figurativno i bukvalno) u pandemiji koronavirusa“, navodi se u izveštaju.BONUS VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=dj7xZplX4Dw***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram