EK: Predložen plan za izricanje sankcija zbog lažnih vesti

Plan je usmeren na jačanje "otpornosti" demokratije u Evropskoj uniji koja je suočena sa "izazovima" poput rasprostranjenih dezinformacija, a predložene su i sankcije "spoljnim akterima" u okviru napora za jačanje mehanizma nadzora nad onlajn platformama. Akcioni plan navodi da EU treba sistematičnije da koristi čitav niz dostupnih alata za suzbijanje stranog mešanja i uticaja, uključujući nametanje troškova počiniocima.To je prvi put da je Evropska komisija u zvaničnom dokumentu predložila izricanje sankcija za širenje dezinformacija. U dokumentu se dodaje da je plan usledio u vreme kada "globalno raste pritisak na demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava".Uz upozorenje da informacije mogu biti "oružje spoljnih aktera", u dokumentu se navodi da "određene treće zemlje, posebno Rusija i Kina, sprovode ciljane operacije uticaja i kampanje dezinformacija o kovidu-19 u EU, njenom susedstvu i globalno, nastojeći da potkopaju demokratsku raspravu, uvećaju polarizaciju društva i poboljšaju svoj imidž". Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova rekla je Slobodnoj Evropa da EU mora suzbiti širenje dezinformacija, posebno od onih koji to ponavljaju."U ovom trenutku za stvaranje i širenje dezinformacija koje mogu naneti štetu javnosti nema kazne i oni koji to rade ne plaćaju cenu za to, a mislim da bi to trebalo da ima cenu, zbog čega ćemo razmotriti kako da primenimo sankcije", rekla je Jurova.Akcioni plan ukazuje da je Radna grupa Ist Stratkom, odeljenje Evropske službe za spoljno delovanje (EEAS) koje nadgleda ruske dezinformacije, do sada identifikovala više od 500 primera "prokremaljskih dezinformacija" o kovidu-19, kao i više od 10.000 primera otkako je počeo monitoring 2015. godine, navodi Slobodna Evropa.Potpredsednica Evropske komisije je rekla da ima "veoma duboko razumevanje" za baltičke zemlje koje su zabranile rad ruskim medijima Sputnjik i Rusija segodnja, jer je "intenzitet napada na njihovoj teritoriji veoma snažan".Ona je istakla da Evropska komisija neće kopirati model baltičkih zemalja, ali da se mora "učiniti više za Evropu, zato što je širenje dezinformacija svuda vidljivo, posebno sada u krizi kovida-19, kada postoji lavina dezinformacija čiji je cilj da nanesu štetu ljudima u Evropi".Plan sugeriše i mnogo stroža pravila EU o onlajn platformama koje "zlonamerni operatori mogu iskoristiti za širenje i jačanje lažnog i obmanjujućeg sadržaja i koje su kritikovane zbog nedostatka transparentnosti u korišćenju algoritama za distribuciju sadržaja na internetu".