Nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sredinom januara bira naslednika Angele Merkel na čelu stranke, međutim trojica kandidata nisu uspela da uzburkaju duhove pred izbore koji bi mogli odrediti lidera najveće evropske ekonomije, dok najpopularniji političari među konzervativcima nisu zvanično kandidati.
Pročitajte još:
CDU je najavio da će novog lidera izabrati na kongresu 15. i 16. januara koji će biti održan onlajn zbog pandemije koronavirusa, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Za naslednika Angele Merkel na čelu nemačkih konzervativaca nadmeću se korporativni advokat Fridrih Merc, stručnjak za spoljne poslove Norbert Retgen i premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet.
Pobednika će odabrati 1.001 delegata CDU-a drugog kongresnog dana, a agencija AFP navodi da će izabrani kandidat biti favorit da zameni Merkel na čelu Vlade ako konzervativni blok pobedi na izborima 26. septembra sledeće godine.
CDU je u grču kako ističe vreme da se pronađe naslednik nemačke kancelarke čiji će odlazak posle 16 godina na vlasti otvoriti novu eru ne samo za Nemačku, već i za Evropu, piše Tajms i ukazuje da su demohrišćani duboko podeljeni oko trojice kandidata koja, međutim, nisu uspeli da pobude uzbuđenje u nemačkoj javnosti.
„Najneuzbudljivija“ debata trojice sredovečnih muškaraca
Posle prve televizijske debate trojice sredovečnih muškarca, uticajni list Frakfurter algemajne cajtung se zapitao da li je to „najuzbudljivija borba za vlast koju sad Nemačka ima da ponudi“, što odražava, kako piše Tajms, neuzbudljivi dogadjaj u kojem je bilo više saglasnosti nego razlika među trojicom kandidata.
Merkel nije komentarisala trku, mada se misli da favorizuje Lašeta, pošto je letos rekla da on ima „oruđa“ da postane kancelar, što je, ukazuje Tajms, nešto najbliže što bi moglo biti njena podrška. Lađet, takođe izgleda da ima podršku većine od 1.001 partijskog delegata, ali je manje popularan među članstvom te partije koje naginje u desno i koje bi više volelo Merca na čelu.
Merc važi za radikalnog pristalicu slobodnog tržišta, premda se pomerio ka centru kako bi privukao kritičare koji smatraju da je isuviše polarizujući političar.
I Merc i Lašet, međutim, kako ističe Tajms, moraju da vode računa o Retgenu, za kojeg se isprva verovalo da nema mnogo šanse, ali koji je iskoristio pandemiju da osnaži svoj imidž kampanjom da stranka bude „mlađa, ženstvenija i digitalnija“.
Lider CDU ne znači i kancelarsko mesto
Moguće je i da pobednik trke za lidera CDU, ne bude i kandidat za kancelara, piše Tajms pozivaju se na nemačke političke analitičare.
Ako demohrišćani pod novim liderom ne prođu dobro na izborima u dve savezne pokrajine u martu i junu, konzervativci bi mogli da izaču sa drugim kandidatom za kancelara.
Dok se demohrišćani suočavaju za važnim izborom za novog lidera, najpopularniji kandidat neće biti na glasačkom listiću, ukazuje Fajnenšl tajms koji navodi da je CDU uprkos neizvesnosti oko budućeg lidera i dalje najpopularnija stranka, mada kritičari kažu da se to velikim delom može pripisati Merkel.
Lašet, Merc i Retgen u nedavnim anketama zaostaju za ministrom zdravlja Jensom Španom koga je rukovođenje korona krizom gurnulo u fokus javnosti i donelo mu dobar rejting, piše FT, ali dodaje da se na taj način Špan našao u nezgodnoj poziciji pošto je u februaru najavio da će se kandidovati da bude Lašetov zamenik.
Mediji spekulišu da bi se Špan mogao kandidovati, ali on insistira da neće menjati mesto s Lašetom. I Španovi najbliži saveznici misle da neće zabiti nož u leđa premijeru pokrajine Severna Rajna-Vestfalija.
Ipak, ističe britanski list, ako Špan odbije da uđe u trku, mogao bi se pojaviti scenario koji uključuje popularnog premijera Bavarske i lidera Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markusa Zedera.
CDU i CSU treba sledeće godine da razgovaraju o zajedničkom kandidatu za kancelara. Obično je to lider CDU-a, koja je daleko veća stranka, ali bi, ističe Fajnenšl tajms, sledeće godine moglo biti drugačije.
Iz sveta i regiona čitajte:
Zederov rejting je porastao tokom pandemije i daleko je ispred Lašeta, Merca i Retgena. Anketa televizije ZDF je pokazala da 58 odsto ljudi može da ga zamisli kao kancelara.
Takav scenario deluje manje fantastično posle, kako navodi Fajnenšl tajms, neobične intervencije predsednika Bundestaga i bivšeg ministra finansija Volfganga Šojblea koji je rekao da bi kandidat CDU-a i CSU-a za kancelara „mogao biti neko iz CSU“, dodajući da su članovi bavarske partije bili kandidati 1980. i 2002, mada nije rekao da su obojica izgubila izbore.
Špan je pretekao Merkelovu na listi najpopularnijih političara u Nemačkoj, što ističe njegov potencijal kao budućeg lidera najveće evropske ekonomije, ukazuje Blumberg.
Prema anketi Kantar u listu Bild objavljenoj juče, 52 odsto ispitanih je reklo da bi Špan trebalo da igra značajnu ulogu u nemačkoj politici 2021. godine, dok je krajem prošle godine to smatralo 28 odsto ispitanika.
Pozitivan rejting Angele Merkel je sada 51 odsto, za 11 poena više nego pre godinu dana.
Treći najpopularniji političar u Nemačkoj je Zeder sa 50 odsto, dok je ministar finansija i vicekancelar Olaf Šolc, inače kandidat socijaldemokrata za kancelara, na četvrtom mestu.
Od kandidata za lidera CDU-a najbolje je plasiran Merc s 37 odsto, zatim slede Lašet s 31 odsto i Retgen s 29 odsto.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar