Aleksandar Lukašenko: Poslednji diktator u Evropi

Višemesečni protesti koji su krenuli posle izbora u avgustu, na kojima je Lukašenko proglasio pobedu sa preko 80 odsto osvojenih glasova, a za koje opozicija i međunarodna zajednica tvrde da su pokradeni, izgleda da su urodili plodom jer je "poslednji diktator u Evropi" najavio da više neće biti predsednik.Kada je, šesti put, Lukašenko pobedio na izborima, besni građani i opozicija izašli su na ulice zahtevajući njegovu ostavku. Stotine hiljada penzionera, žena, studenata, gnevnih građana svakog vikenda okuplja se na ulicama Belorusije tražeći pravdu i ponovne izbore, prkoseći vodenim topovima, suzavcu, gumenim mecima i brutalnoj policiji, dok opozicione vođe iz egzila poručuju da neće odustati.Lukašenko je sve do sada odbijao bilo kakvu mogućnost podnošenja ostavke, tražeći saveznika u Rusiji i uporište u vojsci i policiji, koji su i dalje pod njegovom kontrolom. To što po novom ustavu neće biti predsednik, ipak ne znači da će ovaj "poslednji diktator u Evropi" otići sa vlasti, ali ostavlja nadu da je to ipak moguće.

Ko je Aleksandar Lukašenko i kako je uspeo da se tako dugo održi na vlasti?

Od njive do fotelje

Lukašenko je prvi demokratski izabrani predsednik postsovjetske Belorusije. Šest puta se kandidovao na izborima, a samo su oni prvi 1994. godine, na kojima je i došao na vlasti, bili međunarodno priznati kao fer i demokratski, piše BBC.Njegov politički uspon počinje 1990. godine, kada je izabran za poslanika. Energični nastupi pomogli su mu da se ubrzo izbori za mesto predsednika Komiteta za borbu protiv korupcije.Poreklo mu je skromno - odrastao je sa samohranom majkom u siromašnom selu na istoku Belorusije. Lukašenko je 1975. stekao diplomu nastavnika, a zatim je dve godine služio kao instruktor u vojci. U sovjetsku Komunističku partiju učlanio se 1979.Nakon što je dopisno završio agroekonomiju, 1985. našao se na čelu jednog kolhoza, a zatim je 1987. postao direktor državnost gazdinstva u blizini grada Mogiljov u centralnoj Belorusiji.Kada je 1994. došao na mesto predsednika, delovao je kao populista bez nekog posebnog političkog plana, osim da se bori protiv korupcije, smatra stručnjak Atlantskog saveta u Vašingtonu, Anders Aslund.Međutim, Lukašenko je preuzeo mnoge političke modele od komunističkih suparnika, koje je na tim izborima pobedio osvojivši 80 odsto.Bio je protivnik menjanja ekonomskog modela koji je Belorusija nasledila od Sovjetskog Saveza i držao je pod kontrolom kako privredu, tako i medije i opoziciju.

Autoritarni stil vladanja

Lukašenko je, u duhu sovjetskih prethodnika, uspostavio kontrolu nad medijima, zlostavljao i zatvarao političke protivnike i gušio nezavisne glasove.„Ja vladam autoritarno, nikada se toga nisam stideo. Zemlju morate da držite pod kontrolom, glavno je samo da ne upropašćavate tuđe živote", rekao je 2003. godine.Beloruska obaveštajna služba budno motri na disidente, koji su ili u egzilu ili u zatvoru. Belorusija je jedina zemlja u Evropi gde se još uvek primenjuje smrtna kazna, a proces je obavijen velom misterije. Ne zna se koliko je pogubljenja izvršeno, ali se smatra da je od 1999. usmrćeno više od 300 ljudi.

Votkom protiv korone

Lukašenko nije posustao pred pritiscima Zapada. Zemlja je 2011. godine imala astronomsku inflaciju čije su se posledice osećale u narednim godinama.Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje pad beloruske ekonomije od šest odsto tokom 2020., ali nezaposlenost u Belorusiji ostaje zvanično nepostojeća zahvaljujući raznim državnim programima. Susedna Rusija ostaje izvozno tržište broj jedan.Pred kraj maja, kada su mnoge zapadne zemlje uveliko bile pod karantinom zbog koronavirusa, Lukašenko je rekao da je situacija u Belorusiji bolja i da nema potrebe za merama. "Vidite kako na Zapadu nezaposlenost divlja, ljudi udaraju u šerpe, ljudi su gladni. Hvala Bogu, mi smo to izbegli jer nismo išli u karantin", rekao je on tada.Međutim, ispostavilo se da je pandemija značajno "nagrizla" reputaciju predsednika, koji je koronu na početku otpisao kao „psihozu" i preporučio ljudima da teraju virus votkom i sapunom.U julu, Lukašenko je izjavio da je i sam preležao Kovid-19, i to bez simptoma.

"Bratska" Rusija i vreće krompira

Lukašenko, za razliku od beskompromisnog Putina, pokušava da balansira između Istoka i Zapada, trudeći se da ne dođe u situaciju da bira između „stožera multipolarnog sveta" kako naziva Evropsku uniju, i „bratske" Rusije.„Braću ne možemo da biramo. Tako da, niko ne bi trebalo da nas stavlja pred izbor Rusija ili EU", rekao je 2017.Lukašenko je decembra 2018. posetio Putina i Moskvi i kao novogodišnji poklon mu doneo četiri vreće krompira - po kojima je Belorusija poznata kao Srbija po šljivama - i salo, istočnoevropski specijalitet od svinjske masti.Kako je tada objasnio portparol predsednika Belorusije, u pitanju su bile četiri različite vrste krompira za spremanje različitih jela, navodno prema Putinovom izboru.

"Časna muška reč"

Lukašenko je odbacio mogućnost da se u Belorusiji dogodi slična revolucija kao što se to već desilo u bivšim sovjetskim republikama poput Gruzije i Ukrajine.Tokom izborne kampanje, takođe je ocenio da „belorusko društvo nije spremno da glasa za ženu, jer Ustav predviđa predsednika". Njegove suparnice su žene.Pojedini analitičari ocenjuju da se Lukašenko nalazi pod do sada nezapamćenim pritiskom da podnese ostavku, dok su drugi mišljenja da se i tokom prethodnih izbora suočavao sa sličnim talasom nezadovoljstva.Širom Belorusije u toku su fabrički štrajkovi. Lukašenko je 17. avgusta helikopterom posetio jednu fabriku delova za traktor u okolini Minska, gde je izviždan. Iziritiran, rekao je radnicima da mogu da viču „Odlazi!" koliko god žele, što su oni i uradili.Nešto kasnije istog dana, u poseti fabrici automobila, Lukašenko je upozorio demonstrante da su „na ivici da previše svaku meru" i upozorio:„Ukoliko je pređete, suočićete se sa posledicama. Ako izađete na ulice, mi ćemo srediti situaciju", prenela je državna novinska agencija BelTA.„Ako počnete da lomite po gradu, odgovaraćete. Dajem vam časnu mušku reč".https://youtu.be/K6PvniCOGCY