Moskva će ostati bez sredstava za vođenje ratne ekonomije ako Saudijska Arabija realizuje planove za povećanje proizvodnje nafte kako bi zaštitila svoju poziciju vodećeg svetskog proizvođača nafte.
Rijad je sve više frustriran neuspehom drugih naftnih država da usklade smanjenje proizvodnje kako bi podigli cenu nafte na oko 100 dolara po barelu — sa trenutnih 70 dolara.
Trgovci naftom kažu da je Saudijska Arabija sada spremna da odgovori time što će povećati sopstveni izvoz nafte, preuzeti veći tržišni udeo i ostvariti veći profit, čak i ako cene padnu.
Ova strategija bi mogla oboriti cene nafte i doneti loše vesti za ruskog predsednika Vladimira Putina. Nafta i gas su bili najveći pojedinačni izvor prihoda za rusku državu tokom protekle decenije, čineći čak polovinu budžeta zemlje, piše Politiko.
Mihail Krutikin, ruski energetski analitičar sa sedištem u Norveškoj, rekao je da bi potencijalni potez Saudijske Arabije predstavljao „ogroman rizik“ za ruski državni budžet zbog njegove prekomerne zavisnosti od prihoda od nafte.
A to je samo jedan od nekoliko nepredvidivih faktora na vidiku, uključujući i predsedničke izbore u SAD-u. Saudijska Arabija „savršeno dobro razume da ruske kompanije ne poštuju zahtev za smanjenjem proizvodnje, pa prave sopstvene planove“, rekao je Krutikin.
Aleksandra Prokopenko, ekonomista i saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, složila se da su ulozi za Kremlj veliki.
„Po sadašnjem kursu, pad cena nafte od 20 dolara bi doveo do pada prihoda od 1,8 biliona rubalja (20 milijardi dolara). To je ekvivalentno oko 1 odsto ruskog BDP-a“, rekla je ona.
„Vlada bi se suočila sa izborom ili da smanji potrošnju — što je malo verovatno tokom rata“, dodala je Prokopenko, „ili da prihvati inflatorni pritisak i zagušljivo visoke kamatne stope“.
Fajnenšel tajms je prošle nedelje izvestio da bi Saudijska Arabija mogla da odustane od svojih dugogodišnjih ambicija da ograniči ponudu sirove nafte kako bi cene gurnula na oko 100 dolara po barelu.
Stručnjaci za tržište nafte nemaju sumnje da Saudijska Arabija ima ogroman proizvodni i izvozni kapacitet da promeni taktiku i oružje za dominaciju na tržištu.
„Globalna ekonomija je prilično spora, a potražnja za naftom nije tolika koliko bi Saudijci želeli“, rekao je Ajai Parmar, direktor analitike tržišta nafte u obaveštajnoj kompaniji ICIS.
„Neki proizvođači, uključujući Rusiju, dosledno premašuju svoje kvote, tako da to znači da cene nisu ni blizu 100 dolara po barelu i da Saudijci gube strpljenje. Ovo bi bio jedan od načina da Saudijci ispale hitac upozorenja tržištu da će reagovati.“
Rusija je, zajedno sa zemljama poput Kazahstana i Iraka, optužena da isporučuje više nafte nego što je dogovoreno sa kartelom OPEK+, skupom država koje proizvode naftu i koje rade na kontroli globalne ponude i cena. Moskva je dosledno premašila svoju kvotu, koja trenutno iznosi 8,98 miliona barela dnevno, uprkos tome što je iznova obećavala da će proizvodnju uskladiti za ograničenjima.
Profit Rusije od fosilnih goriva takođe je porastao za 41 odsto samo u prvoj polovini ove godine, prema moskovskom ministarstvu finansija, uprkos sankcijama Zapada uvedenim zbog rata u Ukrajini.
Putin je obećao da će nastaviti da pumpa fosilna goriva kako bi podržao opterećenu ekonomiju svoje zemlje.
„Svi imaju poteškoća i mi imamo svoje“, priznao je on na govoru na energetskom forumu prošle nedelje, „ali Rusija i dalje ostaje jedan od vodećih učesnika na globalnom energetskom tržištu“.
Povrh toga TASS je izvestio u četvrtak da zemlja razmišlja o novoj strategiji za održavanje proizvodnje nafte na 540 miliona tona godišnje do 2050. godine — u otvorenom prkosu naporima da se smanji eksploatacija zbog pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare