Incijatori Bregzita već odavno pominju trgovinsko približavanja između Velike Britanije i SAD kako bi se nadoknadio razlaz sa Evropskom unijom (EU) i za to je Donald Tramp, sa svim svojim prezirom prema multilateralizmu i prema evropskim institucijama izgledao kao savršen partner, ocenila je danas agencije Frans pres.
Međutim, London će se u januaru definitivno razići od EU i razgovarati sa novim američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, koji želi da se ponovo poveže sa EU i uopšte ne deli „kavaljerski duh“ onih koji su bili za Bregzit.
Bajden, demokrata irskog i katoličkog porekla, već je upozorio britanskog premijera Borisa Džonsona na bilo koje aktivnosti koje bi ugrozile mir u pokrajini Severnoj Irskoj, kao što je vraćanje fizičke granice između te provincije i Irske koja je članica EU.
Po tom pitanju, postignut je kompromis sa Briselom i pre nedavno postignutog sporazuma Londona i Brisela. Posmatrači smatraju da je to znak određenog uticaja izbora Bajdena u SAD.
„London je shvatio da bi spor oko severnoirske granice bio apsolutno toksičan za američko-britanske odnose“, rekao je Jakob Kirkegard iz nemačkog ogranka američkog centra Maršalov fond.
Džonsonova konzervativna vlada sada se fokusira na teme koje su više u skladu sa Bajdenovom budućom politikom, kao što je borba protiv klimatskih promena.
Konferencija UN o klimi koja je predviđena naredne godine u Škotskoj, biće prilika da se pokaže zajednička ambicija dva transatlanska partnera, ocenio je Frans pres.
Posle četiri godine napetosti, London i Vašington bi trebalo ponovo da budu „na istoj talasnoj dužini“ o pitanju Irana.
„Na papiru je britanska Konzervativna stranka bliža Demokratskoj stranci u SAD nego Republikanskoj stranci Donalda Trampa“, rekao je Kirkegard.
Britanci su takođe najavili istorijsko povećanje vojne potrošnje da bi, prema rečima Kirkegarda, pokušali da nastave da „igraju u velikim ligama“ kao strateški partner SAD, posebno u eri tenzija sa Kinom. Ali budućeg američkog predsednika možda više privlače snage EU.
„Velika Britanija Bregzita pokušava da se prikaže kako je sve dobro, ali SAD ne moraju da ih strogo drže na svojoj strani“, rekao je Kirkegard.
Bajden će imati oko sebe bivše savetnike Baraka Obame, koji nisu zaboravili Džonsonovu izjavu iz 2016. kada je pomenuo da Obama ima „prezir predaka prema britanskom carstvu“. Džonson je aludirao na Obamine korene iz Kenije, a njegova rečenica je uticala na stav američke ekstremne desnice.
Novi predsednik SAD, koji će položiti zakletvu 20. januara, uopšte ne okleva da pomene svoje irsko poreklo kao da želi da se ogradi od Velike Britanije.
U video snimku koji je kružio na društvenim mrežama, Bajden je novinaru BBC-a koji je pokušao da mu postavi pitanje posle izbore, odgovorio: „BBC? Ja sam Irac!“, posle čega mu je uputio prijateljski osmeh.
„Jasno je da u Bajdenovom okruženju postoji osećaj da je Bregzit bio potpuno pogrešan izbor i da je premijer Džonson bio previše blizak Trampu. Dakle, oni misle da odnos sa Londonom treba staviti u drugi plan“, ocenio je drugi stručnjak Erik Bratberg iz istraživačkog centra Karnegi za međunarodni mir.
Ekspert je dodao da je Bajden svestan važnosti „specijalnih odnosa“ sa Londonon i neće ugroziti veze sa tim nezaobilazni saveznikom, kao što je Tramp učinio sa evropskim saveznicima, posebno sa Nemačkom i kancelarkom Angelom Merkel.
„Tramp je pre svega želeo da poseje podele u Evropi, Bajden želi da više bude taj koji će zaceliti te povrede“, dodao je Bratberg.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: