5 pitanja u fokusu najvažnijih izbora: Evropu uskoro očekuje sudbonosan ispit

Kako piše britanski list, ankete sugerišu da će se pred Evropskim parlamentom i nacionalnim izborima 2024. sukobiti stavovi o pet velikih kriza koje su uticale na živote birača poslednjih godina: klimatskoj situaciji, migracionoj krizi od 2015. godine, globalnim ekonomskim previranjima, ratu u Ukrajini i koronavirusu.

Autori izveštaja tvrde da se tih pet kriza „osećalo širom Evrope, iako različitog intenziteta u različitim delovima kontinenta".

"U 2019. godini, centralna borba bila je između populista koji su želeli da okrenu leđa evropskim integracijama i mejnstrim partijama koje su želele da spasu evropski projekat od Bregzita i Trampa. Ovog puta, na tapetu je nadmetanje između strahova od porasta temperature, imigracije, inflacije i vojnog sukoba", rekao je koautor studije Mark Leonard, koji je i direktor istraživačkog centra Evropskog saveta za spoljne odnose sa sedištem u Berlinu.

Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije u Bugarskoj smatra da je studija pokazala da se građani "udaljavaju od ideoloških veza desnice i levice".

Autori izveštaja smatraju da će se klimatska kriza i imigracija pokazati kao dva najveća mobilizatora u predizbornim kampanjama koje će se voditi širom Evrope 2024. godine.

Glasači koji migraciju vide kao najveću krizu uglavnom podržavaju desničarske stranke kao što su Nacionalni skup u Francuskoj ili Alternativa za Nemačku (AfD). Oni koji daju prednost klimi imaju tendenciju da podržavaju zelene ili levičarske stranke kao što su španski socijalisti ili poljska levica.

Pored izbora za Evropski parlament, koji bi trebalo da budu održani u junu, birači u 15 evropskih zemalja, uključujući Portugal, Belgiju, Austriju, Hrvatsku, Litvaniju i Veliku Britaniju, ove godine izlaze na izbore na parlamentarnom i predsedničkom nivou.

Istraživanje je pokazalo da od devet država članica EU koje predstavljaju 75 odsto stanovništva, uz njih i Velika Britanija i Švajcarska, 73,4 miliona evropskih glasača veruje da je klimatska situacija najvažnija kriza koja utiče na njihovu budućnost.

Skoro isto toliko (72,8 miliona) smatra da je korona, koja je razotkrila ranjivost nacionalnih zdravstvenih sistema, sa velikim ekonomskim posledicama, najvažnija kriza, dok je 69,3 miliona navelo kako su globalna ekonomska previranja njihova glavna briga. Oko 58,2 miliona se opredelilo za imigraciju, 49 miliona za Invazija Rusije na Ukrajinu, a 46,4 miliona nije izabralo nijedno od navedenih pet.

Studija je, međutim, otkrila da ovi birački "tabori" nisu bili ravnomerno raspoređeni ni geografski, ni po godinama ni po obrazovanju. Recimo, glasači u Nemačkoj smatraju da je imigracija najveća kriza, njih 31 odsto, dok su u Francuskoj to klimatske promene - 27 odsto.

U Italiji i Portugalu, od kojih su obe bile teško pogođene finansijskim krahom 2008. i krizom evrozone koja je usledila, veći broj ispitanika (34 odsto) je navelo kako su svetska ekonomska previranja i rastući troškovi života najvažniji među njihovim brigama o budućnosti.

Istovremeno, strah od rata u Ukrajini bio je najveći u zemljama koje su najbliže sukobu: ispitanici u Estoniji (40 odsto), Poljskoj (31 odsto) i Danskoj (29 odsto) su to videli kao najvažniju krizu, naspram sedam odsto u Francuskoj i Italiji i šest odsto u Španiji i Velikoj Britaniji.

Kada je reč o ispitivanju po starosnim grupama, klimatska kriza je bila na vrhu dnevnog reda među mladima, a 24 odsto mladih od 18 do 29 godina smatra da je to najvažnije pitanje koje se tiče njihove budućnosti. Za pomenutu starosnu grupu najmanja briga je imigracija (devet odsto).

Za starije generacije imigracije su vitalno pitanje, pri čemu je 13 odsto ispitanika od 50 do 69 godina i 16 odsto ispitanika starijih od 70 godina to smatralo svojom najvećom brigom. Među visokoobrazovanim biračima (njih 22 odsto), to je bila klimatska kriza.

Za pristalice krajnje desnih partija u zemljama u kojima nisu na vlasti, imigracija je bila pitanje koje je najviše promenilo način na koji gledaju na svoju budućnost, na primer "Reconquête" (76 odsto) u Francuskoj, AfD u Nemačkoj (66 odsto) i "Reform" u Velikoj Britaniji (63 odsto).

Međutim, u zemljama u kojima je krajnja desnica u vladi, kao što je Italija, jedva 10 odsto ispitanika je izjavilo da ih najviše brinu imigracije.

Izbori za Evropski parlament 2024. biće "više projekcije nego projekti", ocenili su autori studije.

"Evropski izbori neće biti samo takmičenje između levice i desnice ili evroskeptika i proevropljana, već i bitka za prevlast između različitih kriznih 'tabora' Evrope", ističu autori.