15
Visokopozicionirani izvor u EU otkrio je za naš portal kakav je plan Evropske unije za Srbiju, ali i ostale zemlje Zapadnog Balkana. Ovo je pet ključnih informacija koje smo otkrili o evropskoj budućnosti našeg podneblja.
Srbija ima perspektivu punopravnog članstva u EU
Kako ističe izvor portala Nova.rs, Srbija se nalazi u grupi zemalja koje imaju perspektivu punopravnog članstva u EU.
Od EU i zemalja Kvinte (SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija) nema nikakvog pritiska na predsednika Aleksandra Vučića, bilo da se radi o Kosovu ili ambivalentnim odnosima Beograda sa Moskvom. Pretendovanje EU da se poštuju njene odluke i uvedene sankcije prema Ruskoj federaciji ne odnose se samo na Srbiju i njena preduzeća.
„Naša politika se uvek bazirala na konceptu da približavamo države iz okruženja Evropskoj uniji primenjujući strategiju podsticanja i uslovljavanja. Beograd mora da odluči kako će da igra i iskoristi svoje adute. Sa politikom neutralnosti i sprovođenjem evropskih reformi, Srbija će jednog dana, ne tako skoro svakako,ući u EU. Sa jasnom evroatlantskom politikom i nedvosmislenim opredeljenje za evropski sistem vrednosi, ceo proces bi mogao da se ubrza i svi bi od toga imali koristi, od građana Srbije, preko regiona, do same EU”, precizira sagovornik našeg portala.
Poljska ne želi Srbiju u EU
Kočnica na putu naše zemlje ka Evropskoj uniji mogla bi da bude Poljska. Zvanična Varšava ističe da za Beograd reverzibilnost ne treba da važi samo u pregovaračkom procesu za članstvo u EU, već i za poziciju Srbije među četiri zapadnobalkanske države kojima su ostala vrata otvorena za punopravno članstvo u EU.
Međutim, Varšava, koja je po poštovanju ljudskih prava i sloboda, nezavisnosti sudstva i u borbi protiv korupcije mnogo bliža Beogradu nego standardima EU, ne može da se obruši na Mađarsku koja ima bolje odnose sa Rusijom nego Srbija, pa trenira svoju rusofobiju na nekadašnjoj najvećoj jugoslovenskoj republici.
Đukanovićev pakt sa EU
Aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović postigao je dogovor sa vodećim liderima EU, odnosno dao im je obećanje da će se povući iz političkog života pod uslovom da mu se dozvoli da to uradi na svoj način.
Njegov predlog prihvatili su ključni lideri EU, obzirom da se odlazak lidera DPS-a sa političke scene doživljava kao veliko olakšanje u odnosima Crne Gore i EU, a u Briselu veruju i da će odnosi u samoj Crnoj Gori biti manje zapaljivi sa odlaskom u političku penziju jednog od najdugovečnijih vladara u modernoj evropskoj istoriji.
Ko još može u EU
Pored Srbije, zemlje koje imaju perspektivu da postanu članice EU su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija.
POGLEDAJTE JOŠ:
Cilj EU i vodećih članica Unije bio je da se što pre započnu pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Namera je bila da se kroz formiranje “četvorke” koja pregovara punopravno članstvo u EU napravi jasna razlika sa ostalim evropskim zemljama koje mogu da se nadaju ulasku u širu kontinentalnu, političku zajednicu o kojoj je pričao Makron pre dva meseca.
Ko će u Makronovu „Evropsku zajednicu“
Međutim, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nemaju perspektivu punopravnog članstva, već ulaska u tzv. Evropsku političku zajednicu koja bi mogla i da promeni ime u međuvremenu.
Reč je o ideji francuskog predsednika Emanuela Makrona i prethodnog predsedništva EU koje je želelo da da kandidatski status Ukrajini kao podstrek u otporu ruskoj invaziji, ali ne za punopravno članstvo već za novu formu povezivanja EU sa zemljama koje žele da budu deo nje. Zemlje iz druge grupe će biti integrisane u EU u pojedinim sektorima, poput energije, bezbednosti, ekonomije, ali neće biti punopravne članice.
BONUS VIDEO Da li je inicijativa Otvoreni Balkan početak evropeizacije balkanskih zemalja?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
