2
U jeku tenzija između Kine i Tajvana stigla je vest da će se i Amerika priključiti vojnim vežbama na tom području. U slučaju da Kina zaista odluči da izvši invaziju na Tajvan, analitičari smatraju da postoje četiri ključna scenarija.
Peking je više puta pretio da će preuzeti ostrvo na koje tvrdi da polaže sva prava, a Kina danima održava ratne vojne vežbe, okružujući ostrvo kako bi pokazala svoju snagu.
Vežbe su usledile nakon posete predsednice Predstavničkog doma Sjedinjenih Država Nensi Pelosi, koja je najviši zvaničnik koji je došao u tu državu u poslednjih 25 godina.
Iako je prvobitno rečeno da će se vežbe završiti danas, Peking se predomislio i odlučio da ih preimenuje u redovne vojne vežbe, što znači da sa njihovim održavanjem neće prestati, barem u skorijoj budućnosti.
Tajvanska vojska je izvestila da je 20 kineskih vojnih aviona i 14 ratnih brodova učestvovalo u vežbama u subotu, a kineski dronovi ponovo su primećeni iznad ostrva Kinmen koji je pod upravom Tajvana. Vežbe predstavljaju najveću kinesku demonstraciju vojne sile otkako su raketne vežbe sredinom 1990-ih navele SAD da pošalju dva nosača aviona u Tajvanski moreuz.
Mnogi smatraju da je njihov krajnji cilj, ujedinjenje Tajvana sa Kinom koje je deo strategije predsednika Si Đinpinga koji želi da „oživi“ kinesku naciju do 2050. godine.
Peking je navodno detaljno proučavao invaziju Moskve i odgovor Zapada da vidi koje lekcije kineske oružane snage treba da nauče. Kina je navodno zaključila da je zapadnim liderima bilo potrebno najmanje dva dana da odgovore na Putinov brutalni napad na Ukrajinu 24. februara – i vide to kao ključni vremenski period u kojem se mogu postići nepovratni dobici.
Pošto nije uspeo da zauzme Kijev i sruši vladu Vladimira Zelenskog u prvih 48 sati rata, Si veruje da su Rusi širom otvorili vrata za značajnu podršku Zapada, prenosi britanski Telegraf.
Za Kinu će biti ključno da izbegne istu grešku u slučaju Tajvana ako želi da izbegne produženi rat koji bi mogao da se obori na Komunističku partiju Kine.
Zapad smatra da ako bi Tajvan,, najveći svetski proizvođač mikročipova, na kraju pao u ruke Kine, mogu zauvek da nestane.
Tajvan je ranije upozoravao da bi do napada moglo doći već 2023. Drugi analitičari predviđaju da će se to dogoditi kasnije, ali većina se slaže da će u jednom trenutku sigurno biti pokušaj napada.
Generalno postoje četiri moguća scenarija koja bi mogla da se dogode:
Produženje vojnih vežbi moglo bi se iskoristiti da se Tajvan iscrpi finansijski, ekonomski i operativno. Time bi se iscrple tajvanske oružane snage, koje bi dugo bile u stanju pripravnosti.
Takođe bi omogućilo Kini da rasporedi vojne snage na najboljim mogućim pozicijama kako bi mogla brzo da izvrši napade.
Koristeći vežbe poput onih koje se izvode ove nedelje kao izgovor, uvođenje tarifa i uspostavljanje zone zabranjenih letova lako bi se mogli primeniti kako bi se Tajvan izolovao od bilo kakve pomoći spolja.
Sedam zona u kojima kineske snage trenutno izvode vežbe izabrano je zbog njihovog značaja u potencijalnoj kampanji za zatvaranje ostrva i sprečavanje strane intervencije, kaže general-major Meng Sjangking, profesor strategije na Univerzitetu nacionalne odbrane u Pekingu.
Jedna zona pokriva najuži deo Tajvanskog moreuza. Drugi bi se mogli koristiti za blokiranje velike luke ili napad na tri glavne tajvanske vojne baze, dodao je tokom nastupa na kineskoj državnoj televiziji.
Kina bi rekla da tajvanska zona za identifikaciju protivvazdušne odbrane više ne važi i da bi svakom avionu koji uđe u vazdušni prostor iznad ostrva potrebna njihova dozvola ili bi rizikovao vojni sukob. Takva blokada bi naštetila ekonomiji Tajvana i izazvala krizu na berzi.
Snage kineske narodno-oslobodilačke armije locirane na istoku ostrva delovale bi kao ‘linija razgraničenja’ kako bi sprečile druge zemlje, pre svega SAD, da vojno intervenišu. Iako bi bilo negodovanja i sigurno bi imalo uticaja na međunarodne brodske puteve, malo je verovatno da će doći do čvršćeg međunarodnog sporazuma.
Mala ostrva provincije Fuđijan, od kojih se neka nalaze na manje od 10 kilometara od kineskog kopna, dugo su se smatrala delom kineske teritorije.
To uključuje ostrva Macu, severozapadno od Tajvana, i Kinmen, lanac ostrva istočno od obale kineskog grada Sjamena.
Kao odraz sopstvene snage, ali i u cilju testiranja odlučnosti Zapada, Peking bi mogao da izvrši invaziju na neka ili sva ostrva na kojima živi oko 20.000 ljudi, uz minimalne troškove.
Ostrva su dovoljno mala da mnoge zemlje možda ne žele da rizikuju sveopšti rat zbog njih. Međutim, Zakon o američko-tajvanskim odnosima smatra da su ostrva deo Tajvana, tako da se Vašington može osećati prinuđenim da interveniše. Samo po sebi, preuzimanje ostrva bi ponudilo „veoma ograničenu nagradu u poređenju sa preuzetim rizikom“, smatra Kaušal.
Da bi pokušao da oslabi Tajvan uz istovremeno smanjenje rizika od invazije u punom obimu, Peking bi mogao da se odluči za ograničene vazdušne napade u trećem potencijalnom scenariju.
Obalna odbrana, radari i aerodromi bili bi njihove najverovatnije mete. Kina bi verovatno izbegla ciljanje velikih naseljenih centara kako bi namamila Tajvan za pregovarački sto bez stvaranja žrtava kako ne bi ojačala javnu odlučnost u odbrani.
To bi bila značajna vojna eskalacija, ali Kina može smatrati da bi ograničena priroda bilo kakvih udara manje verovatno izazvala odgovor Zapada.
U ovom scenariju, SAD bi verovatno povećale spremnost svojih snaga u regionu, posebno onih u Japanu. Tokio bi takođe mogao da stavi svoju vojsku u stanje pripravnosti, fokusirajući se posebno na kinesku sposobnost balističkih projektila.
Takav potez bi rizikovao da „padne u najgori od oba sveta“, odnosno da nanese dovoljno štete Tajvanu da primora ostatak regiona da obrati pažnju, ali ne dovoljno da suštinski promeni stratešku situaciju, smatra Kaušal.
Peking bi takođe morao da bude spreman za intenzivniji odgovor i, ako je potrebno, sveobuhvatnu invaziju.
„Ovo nosi rizike. Nema mnogo slučajeva u kojima zemlje pregovaraju o egzistencijalnim ciljevima, koji uključuju suverenitet, kao odgovor na blokade ili vazdušne napade. Oni mogu biti veoma korisni za slabljenje zemlje, ali retko će rešiti problem. To se obično rešava tako što odlučujući vojni poraz“, upozorava Kaušal.
U slučaju sveopšteg napada, Kina bi nastojala da iskrca trupe na strateškim tačkama, jureći preko više od 100 kilometara dugog Tajvanskog moreuza pod okriljem raketa i borbenih aviona kako bi odvratila pažnju braniocima.
Pročitajte još:
Sajber ratovanje će se verovatno koristiti u velikim razmerama da poremeti tajvanske oblike komunikacije i da seje paniku među opštom populacijom. Cilj bi bio da se što pre fizički nadvlada odbrana Tajvana i slomi njihova volja da se odupru.
Diplomatski izvori rekli su da Peking veruje da postoji dvodnevni „prozor“ da preuzme ostrvo, što znači da ima dva puna dana da pokrene napad pre nego što Zapad može u potpunosti da odgovori, što je lekcija koju je naučio iz ruske invazije na Ukrajinu.
Što se tiče napada sa mora, kineska flota i podmornice bi nastojale da unište tajvansku mornaricu, kao i sve brze letelice koje bi pokušale da zaustave napredovanje nosača trupa, ili da postave mine na strateška mesta sletanja. Kineska mornarica bi takođe delovala kao paravan na severu i istoku, odsecajući svako potencijalno pojačanje iz Japana ili SAD.
Tajvan bi nastojao da odgovori koristeći opremu skrivenu u njihovim urbanim džunglama i planinskim lokacijama, uključujući i piste za njihovo malo vazduhoplovstvo.
BONUS VIDEO Dragana Mitrović: Ekonomija drži balans u tajvanskoj krizi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
