"Razlika između Miloševića i Vućića je samo u tome što je prvi targetirao grupe ljudi na osnovu nacionalnosti i profesije, pa je ubijao Albance i novinare, dok se Vučić svom mašinerijom uvek okomi na jednu osobu imenom i prezimenom, jer tako šalje poruku svima ostalima da će isto proći, za sada bez ubistava. Takav mehanizam pasivizirao je društvo, pa će i osude takvog ponašanja vlasti izostati, sve dok mašinerija za razračunavanje ne zakuca i na vaša vrata", govori za Nova.rs direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, objašnjavajući pokušaj vladajuće partije, ali i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da kompromituje čuvenu jugoslovensku i srpsku glumicu Jelisavetu Seku Sablić, samo zbog toga što se drznula da kritikuje režim.
„Osam godina Aleksandar Vučić deli društvo na podobne i nepodobne. On ne preza od toga koga će optužiti da je antidržavni ili antisrpski element. Svakoga ko je državni organ pozvao na odgovornost ili je tražio da institucije reaguju na negativne društvene fenomene popunt nacionalizma, diskriminacije, korupcije ili nepostojanja prava i pravde, Vučić je kroz usta režimskih ljudi, nedostojnih svojih funkcija, obasipao niz uvreda i diskvalifikacija koje suštinski predstavljaju pretnje i gušenje sloboda u našem društvu“, govori Beširi za Nova.rs.
Obračune sa neistomišljenicima, od kojih je najnoviji napad na glumicu Seku Sablić od strane poslanika Srpske napredne stranke Marka Atlagića, Beširi poredi sa Miloševićevim devedesetima, navodeći da je jedina razlika u tome što neistomišljenici za sada ne bivaju ubijeni.
„Poznatom Miloševićevom metodom devedesetih, koja je predsedniku dobro poznata, scenosled razračunavanja sa neistomišljenicima razvija se počevši neprimerenim etiketiranjem svakoga ko ukaže na to u kakvom društvu živimo. Razni Rističevići, Martinovići, Atlagići, ili novokomponovane režimske zvezde, kao što su Pilja, Kebara i neki Đorđe Todorović, se onda upuštaju, kao papagaji, uz jednostranu borbu sa predsednikovim neistomišljenicima bez trunke srama. Zatim kreću u napad Informer i Pink bez ikakve zadrške, a ostali režimski nacionalni mediji uvijeni u kulturu i elokvenciju nastavljaju predsednikovu želju da se potpuno satre svako drugačije mišljenje. Na kraju dolazi do izražaja zloupotreba državnih institucija, poreske uprave, policije, tužilaštva i raznih inspekcija da ekonomskim pritiskom potpuno uguše pobunu“, objašnjava Beširi za Nova.rs i dalje dodaje:
„Razlika između Miloševića i Vućića je samo u tome što je prvi targetirao grupe ljudi na osnovu nacionalnosti i profesije, pa je ubijao Albance i novinare, dok se Vučić svom mašinerijom uvek okomi na jednu osobu imenom i prezimenom, jer tako šalje poruku svima ostalima da će isto proći, za sada bez ubistava. Takav mehanizam pasivizirao je društvo, pa će i osude takvog ponašanja vlasti izostati, sve dok mašinerija za razračunavanje ne zakuca i na vaša vrata.“
Govoreći konkretno o Seki Sablić, Beširi navodi da je najveći problem u tome što je ona „glasan i slobodan um“.
„Poslednja žrtva je Jelisaveta Seka Sablić koja se usudila da verbalizuje u kakvom društvu mi zapravo živimo. Ona konstatuje da nema mnogo od obećanih refomi i da je to jasno svima, da kriminal cveta, da je u sprezi sa politikom, tužilaštvom i sudovima, da se državni novci naveliko zloupotrebljavaju, a da se vlast koristi za lična bogatsva onih na vrhu i da je kultura u zaplićku. Intervju Seke Sablić, legende našeg kulturnog života, u NIN-u, treba da pročita svako, ne zato što je ona rekla nešto što već ne znamo, već zato što sublimira u kakvoj državi živimo. Istina je bolna i predsednika duboko pogađa jer je on kreator naših života i društvenih prilika u poslednjih osam godina. Samo istinom i realnim sagledavanjem izazova sa kojima se ekonomski tigar suočava, možemo da napravimo plan za reforme koga ćemo se držati“, govori Beširi i nastavlja:
„Argument Sablić stoji, da od ove vlasti ne možemo da očekujemo priznavanje istine i sprovođenje reformi i da je važno da se novi i stari grupišu, i da idejama poraze štetočine kako bi se osnovne slobode sačuvale od uništenja. Predsednik Vućić umesto da se pozabavi zamerkama na račun stanja u kulturnom, društvenom i ekonomskom životu na koje je Seka Sablić ukazala, optužuje je da je dala politički intervju.“
Beširi zaključuje za portal Nova.rs da svaki građanin ima pravo da iznese svoje političko mišljenje i da učestvuje u političkom životu države u kojoj živi.
„Predsedniku mora neko skrenuti pažnju da nema monopol nad politikom i slobodnom mišlju. Svako od nas je politička životinja i kao građani imamo pravo ne samo da se jednom u par godina pojavimo na izborima već i da aktivno učestvujemo u političkim i društvenim prilikama. Osam godina privatizacije javne sfere, deo ekonomskog sektora, medija i državnih institucija, očigledno je predsedniku dalo iskrivljenu sliku realnosti da može da privatizuje i mišljenja slobodoumnih ljudi“, objašnjava Beširi i dodaje:
„Takvim porivima se mogu suprotstaviti samo glasni, slobodni umovi, koji su spremni da razlike postave sa strane i ujedinjeno nastupe protiv jednoumlja kojem vlast teži. Što je glas popularniji, njegova težina je veća i odgovornost ozbiljnija. Zato nam je potrebno mnogo Seka na istupe i puste glas.“
Seka Sablić je institucija vredna hvale! U domove nam je unela vedrinu i osmehe, a u glavama crv sumnje da je autoritarno vladanje zlo. Ona je dika našeg društva i radujem se svakoj njenoj reči koju pomno slušam!
Marko Atlagić je prostak i u naše domove unosi odvraštinu. Sram! pic.twitter.com/9FIUcjhwO8
— Naim Leo BEŠIRI (@NaimLeoBesiri) November 30, 2020
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare