Pulmolog: PCR testiranje treba da bude dostupnije

Na pitanje šta nam je pokazalo dosadašnje iskustvo u Srbiji i Sloveniji i da li bi u drugom talasu trebalo nešto menjati po pitanju protokola, lečenja, terapija, Lukić za N1 kaže:"U Sloveniji je generalno bilo manje lečenja nego što je to bilo u Srbiji, iz tog razloga što su u Sloveniji mnogo bolje ovladali sa ona prva dva koraka – u tom prvom preventiva, u drugom brzo i sveobuhvatno testiranje, tako da je ostalo manje ljudi koji su došli do trećeg koraka. Možda to paradoksalno zvuči, ali srpski lekari sigurno su među jednima u svetu koji imaju najviše iskustva u lečenju, s tim što moram ponovo da napomenem, da to nije najbolji pristup i da je ipak bolje da idete na to da se što više spreči.

I mislim da bi mnogo više mikrobiologa, koji se inače bave tim drugim korakom, uključiti u rad kriznih štabova, čuti šta oni imaju da kažu i omogućiti im da se to testiranje, PCR testiranje, ne mislim na ovo serološko testiranje, ono ima neku sasvim drugu ulogu. Znači da PCR testiranje bude dostupnije na više mesta u Srbiji i samim tim da ukoliko i dođe do nekog novog talasa da se od samog starta ide na to da ti testovi, nikako da se ne čeka na rezultat tih testova 24 sata.Tada, nekada je i to mnogo u situaciji kada recimo primite pacijenta u bolnicu, nužno vam je da vam taj test stigne što pre pa sad da znate da li biste smeli da ga smestite u sobu sa pacijentima koji nisu kovid pozitivni ili ćete ga poslati u kovid bolnicu. Tako da je to testiranje esencijalna stvar na kojoj treba da se poradi ovde u Srbiji", rekao je Lukić.Upitan da li su vraćanja sa letovanja i generalno migracije, uzrok povećanja broja obolelih u regionu ili ima i drugih razloga, kaže:"To jeste jedan od razloga zbog čega se to dešava, ali mislim a bi to svakako se neminovno dogodilo, jer pokazalo se da ne postoji način da vi kontrolišete ovu pandemiju u ovakvim uslovima kakvi su sada bez te vakcine i vi možete samo odložiti taj neumitan novi skok novozaraženih. Znamo da je u Sloveniji u jednom momentu čak par dana zaredom bilo nula novozaraženih i nakon toga je došlo do povratka ljudi sa letovanja i onda je došlo do nekog skoka.Međutim, sada trenutno broj tih novouvezenih nije toliko veliki već se virus sada širi unutar zemlje što prosto pokazuje da je ovaj virus takav da ga ne možete non stop držati pod kontrolom. Tako da je taj drugi pik neumitan čim dođe do malog pada tih emidemioloških mera, onda dođe do skoka. U Srbiji se to desilo u junu kada su naprasno ukinute sve epidemiološke mere a u drugim zemljama se taj drugi pik dešava sada zato što su oni te mere postepeno ukidali i prosto postepeno je došlo do novog skoka zaraženih u tim zemljama".Zemlje regiona sada se suočavaju sa tim drugim pikom koji je Srbija prošla, a u Srbiji se najavljuje drugi talas. Pitanje je da li će on biti iste „jačine“ kao prvi ili smo sada u svakom smislu bolje organizovani, opremljeni, imamo više iskustva?

"Ceo svet generalno ima više iskustva u ovladavanju epidemijom, tako da je sigurno da ako dođe do tog trećeg pika, ili prvog pika drugog talasa, sasvim svejedno, sasvim sigurno da će pristup biti mnogo bolji i da ćemo to spremnije dočekati. Generalno, odnos prema epidemiji se može podeliti na tri celine – prvi su preventivne mere, drugi su rano i brzo otkrivanje novozaraženih i tek na trećem mestu je lečenje. Ono što bih ja mogao da kažem iz iskustva dosadašnjeg se vidi da je u Srbiji najproblematičniji bio nivo ovaj drugi koji podrazumeva rano i brzo otkrivanje novozaraženih i praćenje kontakata i mislim da bi na tome moglo da se poradi više.Ono što je nedopustivo je da ljudi koji imaju simptome da ne budu testirani, pa onda ljudi koji su testirani čekaju na rezultate testa više od 24 sata, isto tako je nedopustivo da ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženima budu vraćeni kući bez testiranja".Poslednja mera koju je Srbija uvela kako bi kontrolisala kretanje virusa jeste zdravstveni nadzor za povratnike u Srbiju - moraju da se prijave preko portala e-zdravlje i ako se jave simptomi da se jave lekaru.Upitan da li je to dovoljno ili bi bilo dobro preporučiti im testiranje ako osete simptome, umesto javljanja lekaru, Lukić ističe da moramo da razlučimo da nešto što je dovoljno nije isto što i stoprocentno."Ako bismo želeli stoprocentni učinak, onda bismo svakoga ko uđe u zemlju morali, kao nekada što se radilo u srednjem veku, da ga zatvorimo u karantin, pod nadzor, koji bi bio minimum 14 dana. Znači iz iskustva koje su zemlje imale do sada su shvatile da te ekstremno rigorozne mere će dati efekta, ali onog momenta kada ih popustite onda će se epidemija ponovo vratiti i mora se naći neko optimalno rešenje koje će dovesti do toga da vi ipak pokrijete neki optimalan broj ljudi koji dođu koji su zaraženi, a opet da ne idete u neku krajnost da ćete svakog ko uđe u zemlju morati da stavljate pod nadzor, u karantin. Tako da ja te mere shvatam kao neku sredinu u svemu tome".