Od maja Srbija pokušava da utvrdi koliki je kolektivi imunitet nacije na koronu, ali joj to slabo ide zbog slabog odziva građana na testiranje. Studija koju sprovodi Medicinski fakultet u Beogradu predvidela je da se prokuženost nacije utvrdi na osnovu testiranja 7.000 domađinstava sa oko 17.000 građana, a u julu se pozivu odazvalo svega njih oko 1.600. U međuvremenu je usledio i novi talas epidemije, pa je morala i metodoligija istraživanja da se promeni. Naša sagovornica koja predvodi istraživački tim, profesorka Tatjana Pekmezović, nove rezultate najavljuje do kraja meseca.
Poslednje rezultati studije o prokuženosti građana Srbije čuli smo u julu i tada je procenat građana koji je bio u kontaktu sa virusom procenjen na 6,4 odsto. Nakon toga se razbuktao novi talas ili pik zaraze, kako vam se više sviđa, a utihnulo je istraživanje.
Tatjana Pekmezović je specijalista epidemiologije, upravnica Instituta za epidemiologiju i prodekan za nauku Medicinskog fakulteta. U izjavi za naš portal ona najavljuje da će do kraja meseca njen tim izaći sa podacima koje je sakupio i dodaje da se ništa neće sakrivati.
„Slab je odziv , to je ono što ćemo mi i saopštiti. U međuvrenu se desio i drugi talas, pa ne možete da sabirate prvi i drugi. Mi ćemo dobiti metodološki ispravan rezultta, a kakav će on biti, videćemo“, kaže naša sagovornica.
Na našu molbu da čujemo barem preliminarne rezultate, ona objašnjava da o tome prvo treba da bude obaveštena Vlada, a zatim i predstavnici medija.
Testiranje koje je pokrenuto u maju, nakon ukidanja vanrednog stanja, je na dobrovoljnoj bazi, a porodice se nasumično pozivaju da učestvuju. Oni koji budu pristali dolaze u posebnom terminu i u određenoj zdravstvenoj ustanovi popunjavaju tri epidemiološka upitnika, a za analizu će im biti uzeto nekoliko mililitara krvi. Ipak, Srbi se ne odazivaju.
Poslednji rezultati testiranja saopšteni su početkom jula i tada je rečeno da su kod 6,4 odsto ispitanih pronađena antitela nepoznatog trajanja.
„Najviša seroprevalencija je registrovana u najmlađoj uzrasnoj grupi (mlađi od 20 godina) (12,9 odsto), a najniža kod najstarijih (80 i više godina) (2,2 odsto). Istraživanje po regionima pokazuje da je najveći procenat građana sa razvijenim antitelima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 7,2 odsto, u Beogradu – 7 odsto, u Južnoj i Istočnoj Srbiji 5,6 odsto, u Vojvodini – 3,1 odsto“, navela je tada profesorka Pekmezović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare