20
Bivša ministarka i potpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović, rekla je u intervjuu za Nova.rs da je stanje u energetskom sektoru Srbije tragično i da se tačno zna ko je kriv za energetski kolaps koji se dogodio krajem 2021. godine. Ona je rekla da su u EPS-u uz pomoć tajkuna bliskih vlasti (lobista kako ih ona naziva) organizovani štrajkovi zbog kojih jedno vreme nisu radile teromelektrane i kopovi.
Govoreći o ugovoru koji se sa norveškom kompanijom Rystad energy potpisao ministar finansija Siniša Mali, Mihajlović je rekla da o njegovom sadržaju ništa nije znala do sednice Vlade Srbije, jer je, kako kaže, njeno ministarstvo bilo u potpunosti izolovano.
Dok ste bili na čelu ministarstva, neretko ste ulazili u sukobe sa Miloradom Grčićem, ali i sa direktorom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem. Praktično ste tražili njihove smene. Zašto se to nije desilo, ko ih je sačuvao?
Ko njih čuva, više ne znam. Svakako, njih na neki način čuva sistem. Zašto sam to govorila? To govorim i danas. Moj zadatak je bio da imamo stabilan elektroenergetski sistem. Moj zadatak je bio da, kad vidim da postoje određeni problemi ne mogu da stojim sa strane i da ćutim i čekam da ih neko drugi reši. Videla sam strašne stvari u EPS-u. Mi smo stotine miliona evra dali zato što smo imali jedno nesposobno rukovodstvo na čelu sa Miloradom Grčićem. To je ogroman novac koji smo potrošili na uvoz struje, uvoz mazuta, uglja, gasa… A s druge strane smo imali neke ljude koji vode ta preduzeća i ne odgovaraju ni za šta. To je bio razlog zašto sam podnosila krivične prijave protiv Grčića. Podnosila sam ih i protiv Bajatovića. Ova država je u prethodnih 10 godina sigurno dala bilizu milijardu evra na raznorazna kratkoročna zaduživanja Srbijagasa. Niti imamo prošireno podzemno skladište gasa Banatski Dvor, niti imamo novo podzemno skladište gasa… Nego mi sad iznajmljujemo podzmeno skladište gasa u Mađarskoj da bismo imali dovoljno gasa u toku ove sezone. S druge strane, ogroman novac je dat Srbijagasu da bi se izgradila distributivna gasna mreža. Pa, trebalo bismo da svetlimo iz svemira sa tako razvijenom distributivnom mrežom. Dakle, to su fakti. Ja nemam ništa protiv Grčića i Bajatovića, ja samo imam protiv kad pogledam papire, dokumentaciju i kad vidim podatke da nešto nije u redu i da oni nisu bili uspešni u onome što se zove vođenje preduzeća. Bajatović sa svojom platom? Pa to je uvreda za svakog zaposlenog u ovoj zemlji.
Pročitajte još...
20
2
4
1
I ne znate ko ih je sačuvao?
Sistem.
Rekli ste da ćete posebnu pažnju posvetiti energetici. Kako biste opisali trenutno stanje u sektoru energetike u Srbiji?
To je prirodno, pošto se nikada nisam skolonila iz energetike. To je oblast na kojoj sam diplomirala, magistrirala i doktorirala. Već 30 godina sam u energetici. U najkraćem bih rekla da je to stanje tragično. To je možda najtragičniji sektor u našoj ekonomiji. Da budemo potpuno otvoreni, nije sporno da su do 2012. godine, oni koji su vladali pre te godine zaista ostavili rasulo u tom sektoru. To znam, jer sam se i tada pisala o tome. Nije sporno da nisu gradili, da su zatvarali termoelektrane da bi uvozili struju. Tu su bili Vojin Lazarević i Vuk Hamović. Ali je činjenica takođe da od 2012. godine do današnjeg dana suštinski nisu napravljene promene u energetskom sektoru koje su morale da budu napravljene ako hoćemo da se taj sektor zaista razvija. Došlo je do dezinvestiranja, nije se ništa gradilo, niti je bilo pravog zakonodavnog okvira. Kad sam postala ministarka rudarstva i energetike, prva stvar na kojoj sam radila bio je zakonodavni okvir – promenili smo Zakon o energetskoj efikasnosti, obnovljim izvorima energije, a danas se ti zakoni menjaju ponovo u Skupštini. To je, po mom mišljenju, veoma pogrešno. Reč je o zakonima koji su omogućili brzo investiranje u energetskom sektoru, koji su omogućili solarne panele ljudima na krovovima, sa 50 odsto subvencija. Ljudi su dubijali 50 odsto subvencija da menjaju vrata i prozore i izoluju kuće. To su zakoni koji su omogućili da se mnogo brže ulaže u prenosnu mrežu kako bi dobili sve što nam je potrebno. Srbiji su potrebni kapaciteti za proizvodnju električne energije i toplotne energije. Oni se danas menjaju. Šest meseci je prošlo od formiranja nove Vlade Srbije. Imamo li sporazum da gradimo reverzibilnu hidroelektranu? Imamo li bilo šta što je opipljivo kako bi rekli da imamo plan za energetski sektor? Ono na šta sam posebno ponosna je što smo angažovali domaću struku. Mi smo na javnom pozivu izabrali Institut i Rudarsko geološki fakultet da nam radi strategiju razvoja energetike do 2030, sa vizijom do 2050. Ulagali smo u Nacionalni plan za klimu i energiju, napravili smo Investicioni plan. Mnogo toga se pripremilo i stoga mislim da život ne može da počne kako se menja koja vlada, već da moramo da imamo kontinuitet u nekim stvarima. I ja sam imala kontinutitet od Aleksandra Antića. Neke stvari koje je Antić spremao, mi smo dalje nastavili. To je bio, na primer, gasovod Niš-Dimitrovgrad. Nije taj gasovod nastao kad sam ja došla u ministarstvo, već se na njemu radilo prethodnih godina.
Ko je kriv za trenutno stanje u EPS-u? Vidite li sebe kao odgovornu za kolaps koji se prošle zime dogodio i za sve ono što je zatim usledilo?
Tačno se zna ko je kriv. Odlično se zna ko je odgovoran za to što je Srbija, u jednom trenutku, praktično imala pogašene dve trećine svog energetskog sektora. I tada i sada sam vam mogla reći da je glavni krivac, pre svega, Uprava Elektroprivrede Srbije. Tu su bili Grčić i svi oni ljudi oko njega. Ministarstvo je podnelo krivične prijave i mi nikad brže nismo dobili odgovor da tu niko nije kriv, da on nije odgovoran zato što je bio ‘samo’ direktor. Šta je suština oko EPS-a, mi pričamo o proizvodnim kapacitetima koji nisu napravljeni. U Srbiji 35 godina nije izgrađen niti jedan elektroenergetski kapacitet. Tito ih je gradio suštinski. Nešto su malo revitalizovani, rekonstruisani, dobijeni su neki mali dodatni kapaciteti, ali to nije to što Srbiji zaista treba. S druge strane, imali ste veoma loše urađene revitalizacije. Setite se onog TENT-a B2, išao je čak i predsednik da ga obiđe. Rekonstrukcija je počela kasno, završila se kasno, na kraju smo imali, u tom kolapsu koji nam se desio i koji nam je bio ogroman i težak, razne eksplozije i požare… To sve znači da nešto nije dobro urađeno i to je nešto što se dešavalo svih godina dok smo imali takvo upravljanje EPS-om. Sigurna sam da ljudi iz struke znaju, a i oni koji nisu iz struke, da je energetski sektor težak i inertan sistem. On se polako urušava, a kad se uruši, onda ga je veoma teško popraviti. Da nije bilo Ministarstva rudarstva i energetike tu noć, kad je došlo do kolapsa, Srbija bi bila u ‘black out-u’. Ne bi imala uopšte električnu energiju.
Niste imali potrebu da tada podnesete ostavku? Grčić je, na primer, otišao posle toga?
Apsolutno ne, jer sam se borila kao lavica da se tu stvari promene. I to je strašno (odlazak Grčića prim. aut) da mi treba da zamolimo direktora da se skloni sa funkcije, čoveka koji je direktno odgovoran za užasno stanje u EPS-u svih prethodnih godina. On nije bio direktor kao što sam je bila ministarka godinu dana, on je bio direktor minimum šest ili sedam godina. Za svo to vreme, EPS nije napravio nijednu konkretnu i ozbiljnu stvar da bi održao svoj sistem. To je bio užasan problem. Dakle, vi nemate dovoljno kapaciteta, nisu se pripremili kopovi da bi se vadio ugalj, onda imate vlažan ugalj i celu priču oko toga. Dakle, to je odgovornost onih koji su vodili EPS. Drugo, imate, između ostalog, distributivni sektor koji je tada već bio odvojen i u koji se takođe nije dovoljno ulagalo. Godišnji gubici distributivnog sektora, govorim o struji koju dobijamo iz niskog napona, su preko 250 miliona evra. Zamislite, to je novac koji mi svake godine bacimo zbog tih gubitaka. Možda smo mogli da ih uložimo u socijalnu politiku?
Govorite o lošem poslovanju EPS. Svedočimo, a i vi sigurno znate da ovo preduzeće već godinama zlupotrebljava u svrhu stranačkog zapošljavanja. I sami ste rekli da su pojedini ljudi SNS koristili kao “džuboks za bogaćenje”, a to vidimo i baš u slučaju EPS-a, s obzirom na brojne poslove koje dobijaju ljudi bliski vlasti od ovog preduzeća… Jeste li pokušali to da sprečite?
Tajkuni su uvek u svakoj vlasti. Ja ih nazivam lobistima. Oni su uvek bili vezani za velika preduzeća, a EPS nije izuzetak. Daću vam samo jedan primer, a to je, želja EPS-a da sa jednim od lobista gradi termoelektranu, toplanu “Kolubara B”. Setićete se sigurno štrajka koji je Grčić organizovao sa raznoraznim ljudima, neki su čak bili iz SNS, a tu su bili i ti lobisti, protiv mene. To su uradili zato što je Ministarstvo te 2021. godine reklo da Srbija nema dovoljno uglja, a da to što ima je veoma lošeg kvaliteta. Rečeno je da je je lignit najlošijeg kvaliteta. To znači da morate da koristite mnogo mazuta da biste proizveli neki kilovat-sat. Rečeno je da ceo svet ulazi u zelenu tranziciju, a to znači da ne bi trebalo graditi nove termoelektrane, već da bi trebalo gledati kako da se održi sistem gradeći neke drugačije elektrane. Takođe, ta termoelektrana je trebala tokom devedesetih godina da se gradi. Oprema za tu termoelektranu se nalazi po livadam. Sve to, međutim, nije bilo bitno. Postojao je strašan pritisak od strane EPS da se krene u izgradnju tog kapaciteta. S druge strane, imali ste neke druge kapacitete tipa “Đerdap 3”, koji je najvažniji kapacitet u ovoj državi. Za to niko nije bio zainteresovan zato što, pretpostavljam, nisu mogli da se organizuju da na drugi način budu prisutni isti ti lobisti. Tada se organizuje štrajk, ne rade termoelektrane, ne rade kopovi nekoliko sati, ponovo imamo štetu… Da, ima lobista, ima onih ljudi koji su tu bili. Sad se oni zovu drugačije, nekad su to bili Vojin Lazarević i Vuk Hamović, a sad se zovu nekim drugim imenima.
Možete li da nam kažete ta imena?
Nema potreba, to se sve zna.
Jesu li Norvežani naša šansa da EPS postane bolji?
Mislite na ugovor koji je ministar u Vladi Srbije, ministar finansija (Siniša Mali prim. aut), a ne ministar energetike, potpisao sa norveškom privatnom kompanijom, može da se nazove i porodičnom kompanijom, Rystad Energy, zato što je potpisao ugovor sa Jarandom (Jarand Ristad, direktor kompanije) o konsultantskim uslugama? To je inače kompanija koja ima 500 zaposlenih, to je privatna kompanija. Mi pričamo o EPS-u koji je emitovao akcije u vrednosti od 3,1 milijardu evra. Pričamo o najvažnijoj kompaniji u ovoj državi. O komapniji koja može da nam donese budućnost i razvoj. Ja mislim drugačije…
Najpre, mi smo već uzimali konsultantske usluge. Dakle, Vlada Republike Srbije je vrlo javno i transparentno uzela konsultantske usluge od Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj na istu temu i to pre nekoliko godina. Oni su nam vrlo jasno rekli šta su naši problemi i šta bi sve Srbija mogla da uradi da ima podignut elektroenergetski sistem. I mi sad ponovo uzimamo neku privatnu kompaniju koja nema ni blizu taj kapacitet, da bi nam dala šta? Predlog kako da se razvijamo ili kako možda neko želi da se mi razvijamo? Mislim da je EPS blago i da ne treba da se privatizuje, ako bilo ko razmišlja u tom pravcu. Ono što mislim da bi trebalo da se uradi, jeste da se tačno odvoji šta radi EPS, a šta radi država.
Niste ništa znali o ugovoru sa Norvežanima?
Ja sam to videla na sednici Vlade Srbije. Ministarstvo rudarstva i energetike je poslednjih godinu i po dana mog rada tamo bilo u potpunosti izolovano. To znači da, kad neko napravi sastanak oko one čuvene termoelektrane, toplane “Kolubara B”, on ga organizuje u kabinetu premijerke bez ijednog jedinog prisutnog člana iz Ministarstva rudarstva i energetike, sa ljudima iz EPS-a i lobistima koji traže da se taj kapacitet izgradi. Kad se ide na pregovore da se u energetskoj krizi obezbede dodatne količine struje, gasa, bilo čega, niko iz Ministarstva rudarstva i energetike nikada nije bilo tu, već neki drugi kabineti. Kad se dogovaralo i razgovaralo o ugovoru sa norveškom kompanijom niko iz našeg Ministarstva nije znao za tako nešto, niti smo imali bilo kakvu informaciju do trenutka kad se to pojavilo na sednici Vlade Srbije, za šta su mene posle optuživali kako sam ja delila taj dokument.
Vi sad tvrdite da predsednik nije upravu kad kaže da su ti Norvežani poput vrhunskih košarkaša koji su trenutno u Partizanu i Crvenoj zvezdi?
Ako imamo bolje, onda svakako nisu. Nisu nama problem Norvežani, već smo mi sami sebi problem. Problem je što imate mnogo kabineta koji su uključeni u funkcionisanje, upravljanje i rukovođenje EPS-om. Oni moraju da se sklone, a EPS mora da ima timove najboljih, da se tačno zna šta radi. Država je tu da podrži, ali ne tako što će da određuje šta će da se radi, a šta ne, već da podrži nešto što je validno i što može da nam obezbedi kvalitetnu električnu energiju.
Da li očekujete upliv privatnog kapitala, je li to realnost?
Mi svi moramo da se složimo oko toga šta nam je strategija i tu ne sme da bude nikakvih lobista. Daću vam jedan primer Ja sam bila ministarka energetike i zaštite životne sredine u periodu između 2012. i 2014. Tada smo menjali zakon i pričali smo o izgradnji reverzibilne hidroelektrane “Đerdap 3”. Tada smo vodili razgovore sa velikim svetskim kompanijama, mislim da je bila neka nemačka kompanija… U isto vreme ste imali situaciju da su neki ljudi, koje ja nazivam lobistima i koji nemaju nikakvo znanje o svemu tome, učinili sve da ne dođe do realizacije tih ugovora. Zašto su to uradili? Tog trenutka je cena električne energije na berzi bila jako niska, a pošto oni nemaju pojma o onome što se zove proizvodnja, kapacitet i energetika, oni su uspeli da budu dovoljno uticajni da na neki način te razgovore stopiraju. Mi nismo ni počeli tada ništa da gradimo. Isti ti ljudi su i danas veoma moćni i isti ti ljudi danas nam govore o termoelektranama koje bi trebalo graditi i zaustavljaju ulazak u zelenu tranziciju. Moramo da znamo šta hoćemo. Hoćemo li Srbiju koja je razvijena i ima svoju energiju? Ako to hoćemo, onda je investiranje broj jedan.
BONUS VIDEO: Kako sam napustila SNS – Zorana Mihajlović prvi put o odlasku iz stranke
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare