Predsednica kosovske skupštine, Vjosa Osmani, zvanično je preuzela dužnost kosovskog predsednika. Hašim Tači podneo je jutros ostavku na mesto kosovskog predsednika nakon što su Specijalizovana veća u Hagu potvrdila optužnicu Specijalizovanog tužilaštva.
Dužnost je preuzela od Tačijevog savetnika, Ardiana Arifaja.
Osmani: Srbija – zločinac, Albanci – žrtve
Posle Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, i Osmani je održala konferenciju za medije danas, i to prvu u svojstvu v.d. kosovskog predsednika.
Ponovila je kao i njeni prethodnici – da su pred Kosovom, kako je kazala, teški dani, te da se mora pokazati jedinstvo i odanost „našoj republici“, ali i podsetila, kao i Veselji i Tači, na rat 1999, koji je nazvala „borbom za slobodu“.
Pozdravila je to što su se optuženi odazvali sudskim pozivima, potvrđujući da se radi o preuzetoj međunarodnoj obavezi, naglašavajući više puta potrebu da institucije budu stabilne, ali i to, da se neće ugroziti „nacionalni projekat za slobodu koji je izgrađen na žrtvama čitavih generacija i prolivene krvi vojnika naše oslobodilačke vojske“.
Kao i ostali prethodnici, i Osmani se takođe danas još jednom bavila ulogom Srbije, koju vidi kroz ubistvo „preko 13000 ljudi“ , dok su Albanci – žrtve.
„Srbija je na Kosovu ubila preko 13000 ljudi. Mi kosovski Albanci smo bili žrtve, Srbija je počinila zločin. Uvek moramo ovo da kažemo – Bog blagoslovio Kosovo, njegov narod i prijatelje“.
Ona je dužnost preuzela u skladu sa članom 90 kosovskog Zakona o predsedniku prema kom može da je obavlja najviše 6 meseci.
Kosovskog predsednika biraju poslanici kosovske skupštine zbog čega je njegov izbor stvar političkog dogovora parlamentarnih stranaka.
Kandidat za ovo mesto mora da obezbedi najpre 30 potpisa poslanika, a onda i 2/3 većine glasova svih poslanika, odnosno 80 glasova u skupštini u prva dva kruga glasanja, odnosno većinu glasova (61) u trećem krugu.
Ukoliko se ni u trećem krugu glasanja ne izabere kandidat, raspušta se Skupština i raspisuju novi izbori u roku od 45 dana.
Sada Koha upozorava upravo na to. Uz podsećanje da postojeća vlada još od svog osnivanja funkcioniše bez većine u samoj skupštini, navode da je moguća institucionalna kriza i raspisivanje novih izbora, na koje je danas inače još jednom pozvalo Samoopredeljenje.
Vlada će pasti ako se ne obezbedi makar 80 potpisa i ne uspe da izabere predsednika, piše ovaj list, ali se poziva na svoje izvore i navodi da će koalicioni partneri, u pokušaju da upravo izbegnu vanredne izbore, moguće proširiti koaliciju sa PDK:
„Vidljivi znaci Specijalnog suda kada su započela prva hapšenja učinili su da glavni partner u vladi – LDK – zvanično ukloni crvene linije za sve subjekte, uključujući PDK koja je u opoziciji“.
Inače, mandat kosovskom predsedniku redovno je isticao u februaru 2021, ali se ovo pitanje otvorilo još onda kada se oglasilo Specijalno tužilaštvo početkom leta da je sudu poslalo optužnicu protiv Tačija, Veseljija i drugih na potvrđivanje.
Navodno se do sada razgovaralo o tome da PDK dobije ponovo mesto predsednika, na kojoj je za sada viđena, prema medijskim natpisima proteklih dana, doskorašnja kosovska ambasadorka Vljora Čitaku, te i tri ministarska mesta.
Iako vest nije zvanično potvršena, Samoopredeljenje se odmah izjasnilo da neće podržati Čitaku, i čak najavilo proteste ukoliko se to bude desilo.
Iz PDK su ipak ranije više puta negirali da će ući u vladajuću koaliciju, ali je ostala upamćena i fotografija od 22. oktobra, sa (radnog) doručka kod Tifanija doskorašnjih rivala – Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i Ramuša Haradinaja i njihovo objašnjenje da su na doručak otišli „kao prijatelji“.
Nameru da uskoči na Tačijevo mesto, naravno, ne ovo trenutno, redovno iskazuje upravo bivši kosovski premijer i lider AAK – Ramuš Haradinaj, koji je još pre tri meseca zvanično kandidovan za tu funkciju ispred svoje stranke.
Međutim, i Haradinaj je jedan od onih koje je ispitao Specijalni sud i to u svojstvu osumnjičnog, te je njegova dalja sudbina i dalje nepoznata, a nema, izgleda ni dovoljnu podršku podršku LDK, s obzirom na njegova ranija upozorenja o mogućem izlasku iz koalicije ukoliko ga ne budu podržali. Ni prethodno izjašnjavanje PDK o tome da će mu uskratiti podršku za kandidaturu mu nije išlo u prilog.
Srpska lista, koja je i ovog puta deo vladajuće kosovske koalicije se nije još uvek oglasila ni po pitanju Tačijevog i Veseljijevog odlaska u sud, kao ni ostavke; takođe ni tzv. manjinske stranke, te je za sada Samoopredeljenje jedina stranka jasno usmerena na nove izbore.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar