Kosovske vlasti nedavno su podnele zvaničan zahtev za članstvo u Savetu Evrope, ali im nije namera da se na tome zaustave. Naime, Priština želi da postane članica vojnog saveza NATO i da do toga dođe ubrzanim putem. Međutim, šanse da se to dogodi u skorije vreme su minimalne.
Istekao je jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, predviđen Vašingtonskim sporazumom. Nakon podnošenja zahteva za učlanjenje u Savet Evrope, najviši kosovski funkcioneri ističu da im je cilj da postanu i članica NATO alijanse.
Vjosa Osmani, predsednica Kosova, izjavila je da je „apsurdno da u okviru NATO Partnerstva za mir postoje anti-NATO zemlje poput Belorusije i Srbije“, a da Kosovo nije dobilo poziv da pristupi tom partnerstvu.
„Sve slobodoljubive zemlje u Evropi, koje žele da doprinesu miru i bezbednosti, zaslužuju da budu u NATO. A aspiracije za njihovo članstvo treba podržati. Smatram da ne samo Finsku i Švedsku, već i zemlje u našem regionu, poput Kosova i BiH, treba podržati ubrzanim procesom članstva“, rekla je ona i dodala da se 93 odsto građana Kosova podržava članstvo u NATO-u.
Ipak, u ovom trenutku deluje malo verovatno da bi Kosovo u skorije vreme moglo da postane članica Alijanse.
Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da Kosovo ima šanse da postane članica Saveta Evrope zbog izlaska Rusije i slabljenja ruskog bloka, ali ističe da je situacija u NATO-u potpuno drugačija, jer zahteva jedinstvo država članica.
“Svi znamo da tu postoje države članice – Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka koje nisu priznale Kosovo i ne vidim kako bi Kosovo moglo da uđe. Videli ste kako je Milanović u Hrvatsloj pretio Finskoj. Za ulazak neke države u NATO sve članice moraju da se usaglase”, objašnjava Vuksanović za Nova.rs.
Upitan koliko dugo taj proces učlanjenja može da traje, on kaže da je bitan politički momentum bitan i šta pojedinačna država donosi.
“Videli ste kako se završava kada su Finska i Švedska stavljene na dnevni red. Politički momentum je bitan, ali isto tako i priroda te pojedinačne države i šta ona donosi za sto. Crna Gora 2012. na Samitu NATO-a u Čikagu nije dobila članstvo zbog visoke korupcije. Međutim, pet godina kasnije, nakon aneksije Krima, kada je ruski faktor stavljen na dnevni red, uspela je”, podseća Vuksanović.
NATO savez ima 30 država članica, a poslednja koja je pristupila Alijansi je Severna Makedonija i to 2020. godine. Da bi neka država ušla u taj savez neophodno je da se sa tim saglase sve njene članice.
Inače, od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, Kosovo je postalo članica nekoliko međunarodnih organizacija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Međunarodni olimpijski komitet. Bez uspeha završile su kosovske težnje za članstvom u Ujedinjenim nacijama (UN), zbog protivljenja Kine i Rusije u Savetu bezbednosti UN.
Tokom 2015. i 2018. godine Kosovo nije uspelo da dobije neophodnu dvotrećinsku većinu da postane članica Uneska, kao ni Interpola. U oba navrata protiv članstva u ovim organizacijama lobirale su Rusija i Srbija.
BONUS VIDEO Francuski ambasador o kandidaturi Kosova u SE: Jednostrane odluke ne podržavamo
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar