Foto: Nemanja Jovanović / Nova.rs

Možda i najveća nepoznanica kada je reč o predstojećim izborima jeste koliko će birača izaći na izbore, a sudeći prema procenama mogla bi da bude najniža u poslednjih 10 godina. Zasluge za to delom bi mogli da imaju opozicioni Savez za Srbiju i Ne davimo Beograd, koji su pozvali građane da bojkotuju izbore. Šta tačno bojkot podrazumeva, kakva je razlika između bojkota i inicijative ‘beli listići’, šta se njime dobija, a šta gubi?

Do republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora je ostalo još četiri dana, a istraživači javnog mnjenja ne usuđuju se precizno da procene koliko će građana izaći na birališta. Sudeći po njihovim okvirnim predviđanjima, očekuje se da odziv glasača bude najniži u poslednjih 10 godina, delom zbog epidemije, a delom zbog poziva opozicije da građani te izbore bojkotuju.

Bojkot i beli listići

Jednom delu biračkog tela u Srbiji i dalje nije jasno koja je razlika između bojkota i inicijative “beli listići” koja je svoju premijeru imala 2012. godine, kada su brojne ugledne javne ličnosti pozvale građane da zbog loše izborne ponude precrtaju listić, umesto da biraju „manje zlo“.

Foto: Vesna Lalić

Sada je, međutim, deo opozicije pozvao građane da 21. juna zbog loših izbornih uslova ostanu kod kuće, umesto da izađu na birališta.

„Ljudi koji su se borili za ‘bele listiće’, pozivali su građane da izađu na izbore i da u glasačku kutiju ubace prazan listić ili da ga učine nevažećim. Oni su na takav način izrazili nezadovoljstvo ponudom, ali su ipak ušli u statistiku građana koji su učestvovali u izbornom procesu. Sa druge strane, cela poenta bojkota je da se ne izađe na izbore. Onima koji se zalažu za to ne odgovara da građani izađu na birališta, pa makar glasački listić učinili nevažećim. To im ne odgovara“, objašnjava Ivo Čolović iz Cesida.

Bojkot 1997, najniža izlaznost 2014.

Ovo neće biti prvi put da deo opozicije u Srbiji bojkotuje izbore. To se već desilo 1997. godine kada je izborni proces bojkotovalo niz stranaka, među kojima su bile DS, DSS, Građanski savez Srbije…, a zbog neregularnosti na lokalnim izborima godinu dana ranije. Tada je u birački spisak bilo upisano 7,2 miliona građana, a na glasanje je izašlo 57,47 odsto birača.

To, međutim, nije bila najniža izlaznost na parlamentarnim izborima u srpskoj istoriji. Najniži odziv birača zabeležen je 2014. godine, kada je na izbore izašlo 53,09 odsto građana.

„Često se bojkot 1997. povezuje sa padom Miloševićeve vlade 1999. godine. Koliko je to tačno, teško je proceniti. Dobar deo opozicije tada je izašao na izbore, a pozicija u kojoj se tada našao Milošević i ova u kojoj je sada Vučić, naročito kada uzmemo u obzir međunarodne prilike, nije ista“, navodi Čolović.

Vlast cilja izlaznost oko 50 odsto, opozicija se ne usuđuje da predviđa

Istraživači javnog mnjenja procenjuju da će na predstojeće izbore izaći manje od 50 odsto birača. Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenjuje da će izlaznost biti između 40 i 45 odsto, dok Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus ocenjuje da će na glasanje izaći oko 46 odsto birača, odnosno manje od polovine. Sa druge strane, opozicija ne želi da meri uspeh bojkota izlaznošću.

Kako uopšte on uopšte može da se meri, ako ne izlaznošću?

Foto:Ne davimo Beograd

„Opozicija nije precizirala koji to broj građana treba da ostane kod kuće da bi bojkot bio uspešan. Teško je to tumačiti. Ako uzmemo u obzir da je na prošle izbore izašlo 56,7 odsto birača, da je najniža izlaznost bila oko 53 odsto, računamo da će cilj vlasti biti da oko polovine građana izađe na birališta i pretpostavljam da bi time bili zadovoljni“, kaže Čolović.

On navodi da u Srbiji ne postoji nijedan zakon koji predviđa koliko građana ne treba da izađe na izbore da bi oni bili važeći i dodaje da bi vlast mogla da bude formirana i sa izlaznošću od 20 odsto.

„Sličnu situaciju imali smo u Albaniji, gde je na lokalne izbore izašlo oko četvrtine birača, ali su svejedno formirane lokalne vlasti“, dodaje Čolović i ističe da mu je utisak da se kampanja za bojkot kasno aktivirala.

Kapitalizovanje bojkota, ako vlada bude kratkog veka

Od opozicionih stranaka i pokreta, sudeći po istraživanjima, Savez za Srbiju ima najveću podršku, a zbog bojkota ostaće izvesno i bez potencijalnih poslaničkih i odborničkih mandata, a time i bez novca iz budžeta, zahvaljujući kojem sve stranke finansiraju svoj rad. Budući da bojkotom opozicija može mnoge da izgubi, postavlja se pitanje šta se bojkotom dobija.

„Moguće je da ukoliko vlada koja će biti formirana posle 21. juna ne bude dugog veka, da će opozicija kapitalizovati bojkot na narednim izborima, a možda izdejstvuju i neke promene u izbornim uslovima, za šta su se i borili, i to iskoriste u nekoj narednoj kampanji. Sa druge strane, bez predstavnika u parlamentu, predstoji im vanparlamentarna borba i za njih će biti veliki izazov da motivišu građane na nju”, navodi Čolović.

On međutim dodaje da ukoliko naredna vlada bude trajala četiri godine, postoji opasnost da njihovi napori vezani za bojkot budu potpuno zaboravljeni.

„I bojkot je oblik legitimne političke borbe. Ukoliko dođe do promene uslova, svakako se to može tumačiti kao uspeh opozicije, koja se za to zalagala“, zaključuje Čolović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (22)