Zašto Beograd daje sve manje novca za nevladine organizacije

Tekst je nastao na osnovu istraživanja Instituta za evropske poslove. Iz budžeta Grada Beograda za 2019. godinu za finansiranje nevladinih organizacija (NVO) izdvojeno je 1,74 milijarde dinara, odnosno oko 14,85 miliona evra (kurs evra zaokružen je na 117,5 dinara). Iz budžeta za 2021. za iste svrhe izdvojeno je 1,23 milijarde dinara, odnosno oko 10,46 miliona evra. Razlika je više od pola milijarde dinara, odnosno oko 4,4 miliona evra. Ovo je pokazalo višemesečno istraživanje Instituta za evropske poslove koje je realizovano u prvoj polovini 2021. godine.Želja ovog istraživanja bila je da se unapredi transparentnost finansiranja organizacija civilnog društva, i to na dva načina: kroz direktne dotacije od strane grada Beograda i kroz otvorene javne konkurse za organizacije civilnog društva. Međutim, tokom istraživanja naišli smo na brojne teškoće – od toga da nismo dobijali odgovore pa smo morali da se pozivamo na zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, preko dobijanja različitih podataka od istih donatora, do toga da smo na odgovore od nekih gradskih sekretarijata dobili posle višemesečnog čekanja, a neke podatke uopšte nismo ni dobili.Na osnovu podataka o trošenju novca iz budžetske linije 481 – a to su sredstva koja se dodeljuju organizacijama civilnog društva – pokazalo se i da mnogo toga nije transparentno. Na primer, od preko milijardu dinara (precizno – 1.079.471.332 dinara) s koliko je za 2019. godinu raspolagao Sekretarijat za sport i omladinu, samo 63 miliona, odnosno pet odsto ukupnog budžeta, dodeljeno je preko direktnih poziva i konkursa. Preostalih milijardu dinara otišlo je u vidu direktnih dotacija. (Ukupan budžet Grada Beograda za sve NVO za 2019. godinu iznosio je oko 1,74 milijardi dinara). Pošto od ovog sekretarijata nismo dobili odgovor na pitanje kome su dodeljena ta sredstva dodeljena, možemo samo da pretpostavimo da su otišla u sportske klubove i udruženja. Iako oni mogu potpasti pod veoma široku definciju organizacija civilnog društva, to sigurno nije prvo na šta pomislite kad čujete termin NVO.Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da građani percipiraju nevladine organizacije kao relativno mala udruženja, osnovana radi učestovanja na konkursima, sa ciljevima koji se razlikuju od ciljeva koje imaju crkva ili sportska udruženja. Kao što im i sam naziv kaže, nevladine organizacije nisu pod nadležnošću vlade, već ih osnivaju građani zainteresovani za ostvarenje određenih ciljeva. To mogu biti unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, unapređenje biciklisitčke infrastrukture, zagovaranje ulaska Srbije u Evropsku uniju, veća transparentnost trošenja javnog novca, poboljšanje položaja marginalizovanih grupa itd..Sve ovo upućuje nas na zaključak da među vršiocima vlasti i donosiocima odluka ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju postojanja i rada nevladinih organizacija. Ili možda postoji, pa im se onda namerno ne dodeljuje dovoljno novca za njihov rad. Prisetimo se ovde da je još Monteskje rekao: ”Iskustvo je oduvek pokazivalo da svaki čovek koji ima vlast u rukama ima i predispozicije da je zloupotrebi. On će ići toliko daleko, sve dok ne naiđe na ograničenja.” A smisao postojanja organizacija civilnog društva je razvoj demokratskog društva i korigovanje rada vlasti u smislu da one rade u najboljem interesu javnosti. A pitanje je koliko to odgovara trenutnoj vlasti u glavnom gradu.Valja se podsetiti da su upravo nevladine organizacije presudno uticale na poboljšanje položaja mnogih grupa u Srbiji. Prve sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja podignute su tek posle koordinisanog delovanja brojnih NVO. Isto važi i za prihvatilišta za decu koja žive i rade na ulici. Ne moramo ni da podsećamo na silne humanitarne i SMS kampanje za prikupljanje novca za lečenje bolesne dece. Neke nevladine organizacije pružaju besplatnu pravnu pomoć onima koji ne mogu da priušte advokate, neke poboljšavaju položaj osoba s mentalnim poremećajima, neke se bore za bolji položaj osoba sa invaliditetom. Pozitivni primeri mogli bi se nabrajati još dugo, ali jasno je da organizacije civilnog društva poboljšavaju životg svih nas. Pitanje je zašto onda iz kase Grada Beograda dobijaju sve manje sredstava u poslednje tri godine.Jedan od prihvatljivih odgovora je tekuća pandemija Kovida 19 zbog koje su sredstva iz brojnih drugih budžetskih linija morala da budu preusmerena. I to je potpuno razumljivo. Ali teško je razumeti zašto je novac namenjen NVO sektoru otišao u biznis sektor, konkretno u neke beogradske teretane ili kafeterije (što se može videti uvidom u konkursnu dokumentaciju).Dodatni problem predstavlja i to što su neki gradski sekretarijati imali nedopustivo kratak rok za konkurisanje, poput Kancelarije za mlade, gde je rok u 2019. godini bio svega osam dana. To svakako nije dovoljno da se napiše kvalitetan projekat i ostavlja prostor za sumnju da su sredsva dodeljene nekima koji su imali spremne projekte u fiokama. S druge strane, rok koji je dao Sekretarijat za kulturu za konkurs 2020. bio je više od dva meseca, a zatim i još 60 dana za odlučivanje. To je, opet, predugo jer ostavljaju organizacije u nedoumici da li su dobile sredstva ili bi ih trebalo potražiti na drugom mestu. Čak i ako dobiju sredstva, preostaje im malo vremena da sprovedu projekat i još izveste o njemu, što im je takođe zakonska obaveza. Prema iskustvima drugih donatora, razuman rok je mesec dana za konkurisanje i zatim još mesec dana za odlučivanje i objavljivanje rezultata. To je jedna od preporuka ovog istraživanja.Druga, ali ne manje važna, je da se nakon završetka pandemije iznos iz budžetske linije 481 namenjen nevladinom sektoru postepeno vrati na nivo iz 2019. godine, čime bi se omogućilo nevladinim organizacijama i posebno strukovnim udruženjima da rade i svoje aktivnosti realizuju kvalitetno i bez bojazni da će im sredstva biti uskraćena.