Nenamensko i netransparentno trošenje novca za organizacije civilnog društva

Tekst je nastao na osnovu istraživanja Instituta za evropske poslove. Da stvar bude još gora, to nisu jedini problemi kada je reč o budžetskoj podršci nevladinim organizacijama iz oblasti kulture. Jedan “zanimljiv” aspekt je i to da je više od polovine ukupne sume namenjene za budžetsku liniju 481 (dotacije nevladinim organizacijama) dodeljeno netransparentno – kroz direktne dotacije. Još je zanimljivije to što od Sekretarijata za kulturu uopšte nismo dobili odgovor na pitanje kome je otišlo 200 miliona dinara (oko 1,7 miliona evra).No, da počnemo iz početka. Analizirali smo koje su nevladine organizacije dobile podršku iz budžeta Sekretarijata za kulturu grada Beograda za 2019. i 2020. godinu. Kako je već na početku 2020. godine Srbiju zadesila epidemija koronavirusa, Sekretarijat za kulturu objavio je da javni konkurs za podršku projekata u kulturi neće ni biti realizovan usled ograničenja kretanja, zabrana okupljanja i ostalih epidemijskih mera, kao i zbog potrebe da se sva pažnja i resursi usmere na zdravstvenu zaštitu stanovništva od Kovica-19. Zbog toga je analizirano kako je trošen novac u 2019. godini.Te godine Sekretarijat za kulturu je raspolagao sa 334.655.000 dinara u svom budžetu za liniju 481 – dotacije nevladinim organizacijama. Međutim, na konkursu raspodeljeno manje od polovine te sume – 136,6 miliona dinara. Preostali iznos od skoro 200 miliona dinara potrošen je kroz direktne dotacije. Iako smo više puta tražili odgovor, Sekretarijat za kulturu nije dostavio podatke o tome ko je dobio direktne dotacije i u kojim iznosima.I ne samo to, morali smo da čekamo skoro tri i po meseca samo da bismo dobili dokumentaciju o tome ko je i koliko novca dobio na konkursu. Nakon bezuspešnih pokušaja preko elektronske pošte i telefonskim putem obratili smo se Kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, čak ni nakon intervencije Kancelarije Poverenika, Sekretarijat za kulturu nije odgovorio u roku. Na kraju smo ipak dobili traženu dokumentaciju tačno tri meseca i 11 dana od kada smo prvi put pokušali da stupimo u kontakt.Dobijeni podaci pokazali su da su pored nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana u formalnom smislu, dobitnici sredstava na konkursu bile i javne ustanove, preduzetnici, društva sa organičenom odgovornošću, fondacije i zadužbine. Kao i u ostalim konkursima, može se postaviti pitanje javnog interesa ukoliko se novac građana i građanki Beograda daje društvima sa ograničenom odgovornošću, čija je ideja profit. Ukoliko sami projekti ne predviđaju iznose za honorare, ove dotacije svakako ne bi trebalo da budu u okviru linije 481, odnosno linije koja nosi naziv dotacije nevladinim organizacijama.Posebno su se izdvojila tri slučaja. Jedan je primer društva sa ograničenom odgovornošću “Love & brands d.o.o.”, iza čijeg imena se nalazi jedan od najvećih lanaca kafeterija u Srbiji – “Kafeterija”. Ova firma dobila je milion i po dinara za projekat Fire Beograd. Istraživanjem nismo uspeli da utvrdimo šta predstavlja ovaj projekat. Uvidom u dostupne baze vidi se da je sedište preduzeća u zgradi gde je otvorena prva Kafeterija u Beogradu, u Žorža Klemansoa 10. Delatnost ovog d.o.o. je prema Agenciji za privredne registre, delatnost reklamnih agencija. Kako je i zašto novac namenjen za kulturu dobilo jedno preduzeće, pitanje je na koje nismo dobili odgovor iz Sekretarijata za kulturu.Drugi je primer udruženja “Mreža za poslovni razvoj” koje je osnovano 2014. godine. Rrgistrovano je za delatnost s podužim nazivom: „Sprovođenje edukacije i motivisanje kroz programe obuka, savetovanja, predavanja, radionica i praksi, kao i razvijanje domaće i međunarodne saradnje kroz zajedničke projekte sa međunarodnim fondovima, nevladinim organizacijama, studentskim organizacijama, a u cilju poboljšanja kvaliteta života, podsticanja preduzetničke aktivnosti u matičnoj zemlji i ravnomernog regionalnog razvoja.“ Dakle, očigledno se radi o udruženju koje promoviše preduzetništvo i organizuje radionice i prakse. Udruženje je tri puta konkurisalo za sredstva na konkursu Sekretarijata za kulturu iz oblasti muzike i dobilo je ukupno milion i četristo hiljada dinara. Takođe je dobilo i sredstva na konkursu Sekretarijata za sport i omladinu.Treći zanimljiv slučaj je udruženje “Zemun fest”. Ovo udruženje se pojavljuje kao primalac sredstava od Sekretarijata za kulturu, u iznosu od 600.000 dinara. Međutim, dobijalo je i sredstva od Sekretarijata za sport i omladinu – 400.000 dinara, te od Kancelarije za mlade grada Beograda – 600.000 dinara. Dakle, u zbiru 1.600.000 dinara. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, udruženje je imalo nula zaposlenih. Predsednik udruženja je osoba koja je na parlamentarnim izborima 2012. godine donirala 900.000 dinara koaliciji SPS-PUPS-JS.Iz svega navedenog postaljva se niz pitanja. Zbog čega se sredstava namenjena za kulturu troše nanamenski? Zašto novac građana i građanki Beograda namenjen za kulturu završava na računima preduzeća i udruženja koja se ne bave kulturom? Na osnovu kojih kriterijuma konkursne komisije dodeljuju novac namenjen za oblast kulture? Imaju li članovi ovih komisija kompetencije da odlučuju o dodeljivanju sredstava za nevladine organizacije ? Zašto Sekretarijat za kulturu grada Beograda ne saopštava ko je sve dobio ukupno 200 miliona dinara u vidu direktnih dotacija? Da li to što pojedina udruženja dobijaju novac na konkursima od različitih sekretarijata govori da imaju povlašćeni status i da ima mesta za razmišljanje o koruptivnim aktivnostima?Dok čekamo odgovore na ova pitanja, činjenice nam pokazuju da oblast kulture nije jedina gde se sredstva troše nenamenski i netransparentno. Nedavno objavljeni rezultati konkursa Ministarstva za zaštitu životne sredine pokazuju da su novac namenjen nevladinim organizacijama dobila sportska udruženja i udruženja studenata koja uopšte nemaju pravo da učestvuju na konkursu, kao i neka udruženja koja nisu registrovana u Agenciji za privredne registre i/ili uopšte nemaju svoje internet prezentacije. Posebno su zanimlijvi slučajevi dva saveza koji organizuju takmičenja u kompjuterskim igrama. Tako je “Beogradski e-sports savez” dobio 450.000 dinara za izradu publikacije "Reciklažna ostrva - očistimo Beograd od električnog i elektronskog otpada", dok je “Srpski e-sportski savez” dobio 1,6 miliona dinara za projekat "Serbia Greening".