Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je svojevremeno da će period od 2018. do 2022. godine ostati upamćen kao zlatno doba Srbije. Na izmaku 2021. još čekamo da to zlatno doba stigne, jer slike koje gledamo svakog dana ne liče na obećano. A gledamo radne logore usred Srbije, odlazak više od 240.000 ljudi za samo šest godina, ucene i pretnje, zapošljavanje uz radnu knjižicu, jednopartijski parlament, lečenje dece SMS porukama, policiju koja brani mural haškom osuđeniku… Ako je to slika zlatnog doba, izvinite, nismo ga prepoznali...
Pre tri godine predsednik Srbije je iz Bakua poručio da će od 2018. do 2022. godine biti zlatno doba Srbije, ukoliko ona uspe da sačuva mir i stabilnost.
„Nijedne godine nam rast neće ići ispod 4 do 4,5 odsto. Budemo li čuvali suficit u budžetu biće novca više nego ikada, živeće se bolje nego ikada, ali imamo jedan težak, užasno težak uslov, a to je da sačuvamo mir i stabilnost“, rekao je Vučić novinarima tokom posete Bakuu.
Tri godine kasnije uspeli smo da sačuvamo stabilnost, uz povremene “akcije” specijalnih jedinica ROSU na severu Kosova. To rezultira hitnim odlascima predsednika na razgovore sa uplašenim građanima najdalje do Raške, koji se obično završavaju pozivanjem na kršenje Briselskog sporazuma i obećanjima da će Srbija uraditi sve da zaštiti svoj narod.
Mimo toga, mir smo sačuvali, ako to podrazumeva da nismo u ratu. Kad je reč o unutrašnjem miru zemlje, to je već sasvim druga priča. A taj (ne)mir najbolje odslikavaju poruke koje dobijamo, vesti koje slušamo i slike koje gledamo.
Da krenemo od aktuelnog Linglonga u Zrenjaninu i radnog logora za vijetnamske radnike koji su tamo zaposleni. Zlatno doba ne ide pod ruku sa uslovima u kojima strani državljani zaposleni u ovoj fabrici žive.
Kako su zabeležili reporteri N1, u barakama nema vode za piće, često su bez struje, imaju dva stara i prljava kupatila za 500 radnika. Tople vode ima da se dnevno okupa njih pet. Nema kuhinjskih aparata, a ni grejanja.
Na ulasku u našu zemlju stoje table “dobrodošli u Srbiju”, a ovo sigurno nije na listi gestova kojima se dobrodošlica iskazuje.
Ono što je jasno jeste da su tim ljudima ugrožena i ljudska i radna prava. Na sve to država ne reaguje.
Možda je zato mnogo više onih koji odlaze. Prema podacima Agencije EU za statistiku (Eurostat), Srbiju je u periodu od 2013. do 2020. godine napustilo više od 240.000 građana. A ove masovne migracije nekako se poklapaju sa periodom dolaska na vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.
Stručnjaci upozoravaju da ovaj trend ide ruku pod ruku sa partijskim zapošljavanjem, onim čije je iskorenjivanje Aleksandar Vučič najavio još u predizbornoj kampanji 2012. godine.
Nisu retke priče da je u Srbiji siguran put do posla samo onaj sa partijskom knjižicom, a upravo Evropska komisija često u svojim izveštajima ukazuje na opasnost da su brojni ljudi na pozicijama u vd stanju ili su na povremenim ugovorima.
A prethodnih meseci imali smo i svedočenja radnika iz javnih preduzeća, koji tvrde da kruže spiskovi na kojima se prikupljaju kapilarni glasovi za SNS. Radnici se potpisuju iz straha da će u suprotnom izgubiti posao.
Zakoni o referendumu i eksproprijaciji koji čekaju na usvajanje u Skupštini Srbije, takođe su predmet velikih polemika javnosti.
Naime, Vlada Srbije je usvojila predlog Zakona o referendumu, kojim se sa Ustavom iz 2006. godine usklađuje odredba o ukidanju cenzusa. To praktično znači da za uspeh referenduma nije potrebno da na glasanje izađe više od polovine upisanih birača, već će odlučivati prosta većina onih koji su se izjasnili po referendumskom pitanju. A to se može iskoristiti za čitav niz zloupotreba, pre svega na referendumu o Rio Tintu, koji je vlast nedavno najavila.
O tome će odlučivati Skupština u kojoj je 199 od ukupno 250 poslanika iz vladajuće Srpske napredne stranke. Predstavnika opozicije, izuzev nekoline pripadnika manjinskih stranka, u parlamentu nema.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da u ovo “zlatno doba” novac za lečenje dece prikupljaju građani Srbije SMS porukama. A da u isto vreme predsednik Srbije obećava fudbalerima milion evra za jednu pobedu.
Sve je rečeno i o tome što policija čuva mural haškom osuđeniku Ratku Mladiću usred Beograda, dok privodi aktivistkinje za ljudska prava koja ga gađaju jajima.
Sve su prilike da smo se iz najavljenog zlatnog doba, nekako našli u gvozdenom kavezu, nalik onom iz devedesetih.
BONUS VIDEO: Linglong: Između investicije i sumnje na trgovinu ljudima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare