To što predsednik dominira masovnim medijima u Srbiji ima, zapravo, i svojih prednosti: olakšava nam praćenje njegovih reakcija na sve događaje, domaće i strane podjednako. Evo, recimo, izveštaj Evropskog parlamenta - u kom izvestilac Bilčik i parlamentarci oštro kritikuju Srbiju zbog nedovoljnog angažovanja u rešavanju afera od Krušika do Telekoma - bio je dobra prilika da vidimo kako predsednik reaguje. I to detaljno.
Zapravo, predsednikova reakcija na hladan tuš iz Brisela neodoljivo podseća na 5 faza tugovanja o kojima se priča u krugovima sklonim popularnoj psihologiji. Ovako to kod Vučića, otprilike, izgleda.
Faza 1 – Poricanje
Još se nije desilo da iz Brisela stigne neki izveštaj o tome kako Srbija baš nikako ne napreduje u pravcu EU, a da predsednik na to ne reaguje zanemarujući i formu i suštinu izveštaja. Pamtite sigurno popularne floskule: „Ma, pustite vi to, nego…“; „Nikad čuo za…(unesi ime afere ili njenog aktera)“; itd.
To se zove poricanje. Odbijanje da se prihvati realnost koja je preteška za logičko procesuiranje. Prva i instinktivna reakcija predsednika.
Faza 2 – Bes
U drugoj fazi na red stižu „ološ“ i „bitange“. Predsednik ne krije sklonost emotivnim nastupima u javnosti. Poslednji put reagovao je „đonom“ upravo na izveštaj EP.
„Oni su izgleda čitali neki izveštaj iz 2011, a ne iz 2021. godine. Mi testiramo više nego 80 odsto država EU, a oni nas osuđuju! Ovo je narodu dovoljno da vidi kakvim se ogoljenim lažima služe. Neću da im dozvolim da napadaju naše lekare jer su pokazali da su stručniji od njihovih“, rekao je, između ostalog, predsednik.
“Što se Tanje Fajon tiče, naša država se bori protiv organizovanog kriminala, ali i protiv otimanja imovine Jevrejima”, rekao je Vučić, ponavljajući tabloidnu frazu prema kojoj slovenačka poslanica EP otima imovinu u svojoj domovini.
To je faza besa. U besu predsednik ima tendenciju da kaže i više nego što je pametno, da najavi otkrivanje „kompletnih idiota“, da zavapi kako ne da pojedine ministe, i tako dalje.
Faza 3 – Pregovaranje
Nakon emotivnih izliva, predsednik se vraća racionalnom pristupu. To, naravno, ne znači da nalaže Vladi i poslanicima da reše realne probleme na koje EU ukazuje – razobručeni parlament, pomenute afere, šizofrenu spoljnu politiku – već da ispregovara koliko može i napravi kozmetičke promene koje će na papiru odgovoriti na primedbe.
Poslednji put kada je to učinio rodilo se ministarstvo kojim rukovodi Gordana Čomić. Efektno mu je ime, namena mu je nejasna, a upotrebna vrednost se, ovo, baš pokazala. To je faza pregovaranja. Zapravo, na originalnom engleskom „bargaining“, više vuče na „cenjkanje“, „pogađanje oko cene“. I više odgovara situaciji.
Faze 4 i 5 – ovo nećemno gledati
Prvo ide depresija. Ovo kod predsednika nećete videti. Hiperaktivan u sprovođenju svoje političke agende, maltene ne pravi pauze u javnom delovanju. Je li mu to pametno? Ova faza tugovanja trebalo bi da predstavlja upravo to – pauzu određenu da se prihvati nova realnost i međukorak ka prihvatanju.
Konačno, dolazi prihvatanje. Ni to još kod predsednika nismo videli. Da jesmo, Srbija bi drugačije izgledala. Ima onih koji kažu da je ta nesklonost da se prihvati greška, poraz ili gubitak i suština njegovog poličtičkog delovanja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare