Rediteljka i članica udruženja Skupština slobodne Srbije Milica Kralj u intervjuu za Nova. rs kaže su dešavanja u Evropskom parlamentu koji je usvojio Rezoluciju o Srbiji u kojoj su navedene sve afere aktuelne vlasti poput Krušika, Jovanjice, Savamale zapravo tekovina i pobeda bojkota. Ovo je, kako kaže, poruka građanima Srbije, koju oni uglavnom nisu imali prilike da čuju, jer se vlast potrudila da ta poruka odzvoni tišinom ili da se zaspe uvredama.
Naša sagovornica konstatuje da vlast želi da građani veruju da izlaska iz mračnog lavirinta u kojem su iza svakog ćoška jezive afere i teror nestručnih, ali zato stranački podobnih, nema. Tako nas, kako ocenjuje, drže apatičnima i bez nade.
U Rezoluciju EP uprkos lobiranju stranke s kojom sarađuje SNS, ušle su i afere ove vlasti poput Krušika, Jovanjice, Savamale, Telekoma… Kakvu je poruku Evropa time poslala Vučićevoj vlasti?
Ovaj izveštaj je tekovina i pobeda bojkota. I jedan od mogućih odgovora na čuveno pitanje – čemu bojkot? Građani koji su s namerom bojkotovali nasilnu simulaciju izbora i stranke koje su ih u tome dosledno ispratile do kraja uspešno su ogolili aktuelni sistem vladanja, i po pitanju izbora, i po pitanju medijskih (ne)sloboda, i po pitanju nerešenih afera, i po pitanju ubijenih državnih institucija. Jedna od ideja bojkota je bila da skrene pažnju Evropi da nam je jasno da se oni i te kako pretvaraju da ne vide šta se ovde događa, jer je to što se događa previše, uvredljivo i ponižavajuće očigledno. Evropa, dakle, sada gleda, ali na nama je kako ćemo se dalje izboriti za garantovana nam prava i za nezavisnost institucija koje će raditi svoj posao i aktere afera privoditi pravdi.
Mislite li da je to nešto što Aleksandra Vučića brine uopšte?
Vučića ne brine što se okružio podobnim, moralno i pravno problematičnim, umesto stručnim ljudima, koji su devastirali državu u svakom smislu, niti što svojim mešanjem u sve i svja krši ustavna ovlašćenja predsednika, pa mi je teško razmišljati i dokučiti šta bi ga uopšte moglo zabrinuti. U svakom slučaju, ne želim da se bavim njim, zanimaju me građani i način na koji se (ne) odnose prema situaciji u našem društvu koje se raspada po pitanju socijalnom, funkcionalnom, po pitanju sistema vrednosti, pravde, istine i tako dalje i tako dalje i tako dalje. O fenomenu ćutanja bih da mislim, ona mi nije jasna, on jeste.
Kako tumačite njegovu reakciju na Rezoluciju EP, bes a zatim i uvrede?
Ne umem da tumačim, zato što prostački rečnik nije primeren javnom prostoru, niti je funkcioner koji hrani svoje glasače prostaklucima i nevaspitanjem dostojan javne funkcije, pa ipak oba navedena primera su više nego popularna među našim građanima, i to decenijama.
Hoće li poruka Evrope da se neće tolerisati napadi na medije i NVO nešto promeniti u retorici poslanika SNS pa i samog predsednika?
Gledala sam prilog o tome kako nazovi poslanici diskutuju i donose odluke po pitanju kršenja kodeksa ponašanja u nekadbioparlamentu. To ide po principu da onaj ko je kršio kodeks ponašanja sam o sebi diskutuje, sam sebi „sudi“ i sam sebe „oslobadja“. Postoji li pristojan, častan, moralan čovek koji bi tako nešto radio?
Prema tome, ako šta i promene formalno, suštinski svakako neće, jer to su ljudi koji svakodnevno o trošku građana pred kamerama, svojom voljom, vrše nasilje nad istinom i promovišu nasilje i jezik mržnje prema svakom ko misli drugačije. I kao takvi ne žele niti mogu da donesu ništa dobro našem društvu. A ja ih duboko ni ne razumem, jer i oni žive u društvu koje oblikuju agresijom i mržnjom. I oni dišu najzagađeniji vazduh na svetu. I njihovo se drveće seče, pa betonira. I njihove se ulice besomočno, više godina i preskupo, a loše „renoviraju“, i oni će ostati bez pijaće vode.
Da li su u ovakvoj atmosferi mogući demokratski izbori?
Nisu. Nema demokratskih izbora u nedemokratskom društvu. Ali opet se vraćam na fenomen građana. Zamislite u nedelju ujutru, obučete se u crno i krenete da zvonite na vrata komšijama, s biračkim spiskom što vam stranka nabavila u rukama, i onda stranačkom nadležnom cinkarite komšije da li su glasali za vašu partij Zamislite, dopustite tako nešto sebi – da niste svoj čovek nego čovek tamo nekog nadležnog.
Zašto se ne rešavaju korupcionaske afere poput Krušika, Jovanjice, Savamale…
Prvo bi morala da se reši misterija nestale državne tužiteljke, dobitnice francuskog ordena časti. Uostalom, možda iz njene vizure to i nisu afere. Možda iz ugla vladajućih to nisu afere. Kad se ne poštuje zakon i ne rade državne institucije onda sve zavisi od ugla gledanja i s koje pozicije gledate na nešto. I sve (ne) može. Ugao gledanja iz pravca zakona kaže da su to nepojmive afere i da je posle svake svaka vlada morala da padne, u najmanju ruku nadležni, čak i da nemaju krivice, morali su dati otkaz. Ali gledano iz ugla naše realnosti, zakon i odgovornost ne postoje kao kategorija na koju se neko obazire, koga briga.
Da li vidite bilo kakav pokušaj ove vlasti da se obračuna s korupcijom i organizovanim kriminalom?
Ne. Naprotiv. Pozvani smo da se svi uključimo u razvijanje korupcije i kriminala. Ne moramo da učestvujemo direktno, dovoljno je i da ćutimo i da se pretvaramo da živimo na Marsu. Pa da nam svima bude još očiglednije superiška
Šta bi trebalo da budu sada prioriteti opozicije?
Prioritet svakog ko pretenduje da dođe na vlast ili u vlasti participira moraju da budu građani, javni interes, važeći zakoni i insistiranje na nezavisnim institucijama. S obzirom na to šta smo sve pregurali, ovog puta važna je i data reč. Neki principi moraju da se vrate, ako se ima namera da se vrati ili stekne poverenje birača. Ustav i zakoni garantuju slobodne izbore i slobodne medije, tako da je zapanjujuće loše da smo došli u situaciju da oko toga bilo ko pregovara.
U sklopu toga gledam i na „međustranački dijalog“ jer pitanje izbora i slobode medija nije samo uskostranačko pitanje, već je pitanje svih građana koji će na te izbore izaći i glasati za određene stranke, a posebno je to pitanje onih građana koji svesno i godinama ne žele da izađu na glasanje, i tako odlučuju o kvalitetu svog života. Zato podržavam ideju o dva pregovarača. Jer dva pregovarača će biti garant građanima da se na tim „pregovorima“ neće pristati ni na kakve kozmetičke promenice radi lažiranja slike uspeha pregovora koje bi nas ponovo izvele na simulaciju izbora. Imali smo i stranačke pregovore i simulacije izbora, nisu nikome dobra doneli.
Kako vama sve ovo izgleda, gde vodi?
Vodi u neophodnost da se čita Domanović.
Postoji li nešto što vas je bas zabrinulo, uplašilo – kada ste rekli ovo stvarno nije dobro?
Svakodnevno me nešto zaprepasti, ostavi bez teksta, zabrine, uplaši, šamara mi razum i razara mi moć rasuđivanja. Na primer, činjenica da je neko odlučio da izbaci dva minuta snimka ubistva Stanike Gligorijević, jer je previše jezivo da to građani i sud vide, a umesto toga odlučio da je dobro da vidimo neke druge jezivije snimke koje će svojom jezivošću zapanjiti čitav svet. Na primer, činjenica da su predstavnici vlasti optužili kolege predstavnike iste vlasti za povezanost s teškim kriminalom i da se ništa nije desilo.
Na primer, da se ne zna ko je ubio Olivera Ivanovića usred bela dana. Na primer, prizor groba na kome piše samo ime Vladimir. Na primer, aplaudiranje lokalnom moćniku u inat porodici koja je izgubila sina. Na primer, prizor oca koji preko sto puta mora na sud zbog pogibije sina. Na primer, činjenica da se pravda izvrgava ruglu i da se javni linč proglašava za pravedno suđenje.
Na primer, iživljavanje nad žrtvama silovanja. Na primer, iživljavanje nad građanima na početku i tokom pandemije. Na primer, policijsko prebijanje ljudi koji protestuju uz podršku kriminalaca koji nose značke žandarmerije. Na primer, prizor kriminalaca koji obezbeđuju predsedništvo i dave novinare. Na primer, štrajk glađu poslanika vlasti protiv opozicije. Na primer, miting vlasti protiv opozicije. Na primer, činjenica da se besomučno laže. Na primer, lažna opozicija, lažni demonstranti, lažni analitičari, lažni doktori.
Na primer, cepanje umrlica da bi se pred kamerama sakrio broj preminulih od korone. Na primer, da se iza sladoleda sakrivaju tuđi venci da bi ministarka lepše izgledala u kadru ispred spomenika poginuloj deci u NATO bombardovanju. Na primer, da se bacaju sveće i cveće položeni u znak poštovanja umrlim lekarima od korone da ih se neko ne seti. Na primer, da imamo vakcine, a da se propagira njihova štetnost.
Na primer, da desetu godinu slušamo da je za sve kriva bivša vlast. Na primer, činjenica da je plagirana diploma uslov za napredovanje u društvu. Na primer, organizvano paljenje kuće novinaru zbog kritičkih tekstova. Na primer, beskrajno ćutanje. Na primer, odsustvo empatije, nasladjivanje primitivnim. Na primer, da pozorišta ne smeju da rade, ali se predstava može igrati za dvoje vlastodržaca. Na primer, da budžet za kulturu počinje s nulom. Na primer, da nestručni odlučuju o našim sudbinama, a da struke ćute. Na primer, mogućnost da je ipak odgovor za sve činjenica da smo kvarni ljudi.
Ovo je samo mrvica primera. Svakodnevno me zato nešto u potpunosti demorališe i vuče da odlučim da ni voajerski ne učestvujem u našoj (političkoj) stvarnosti i svakog dana me to isto još jače ubedi da ne smem odustati. Jer predaja nije opcija.
Kakav je potencijal građana koji se organizovanju zbog zagađenja, MHE, Rio Tinto….?
Građani su najveći potencijal i najveća snaga jedne države, a zašto građani Srbije to ne razumeju ili ne žele da prihvate, ja ne znam. Tako da istovremeno i najveća nada i najveće obeshrabrenje jednom građaninu je – drugi građanin. Ponekad, u vremenu današnjem, izgleda da je ljudima najvažniji lični interes, i da je sopstvena sitna ćar važnija i preča od bilo kog opšteg interesa, pa makar bio u pitanju vazduh koji i sami udišu! Udvorištvo i lični ćar su važniji od zdravog razuma, od naših reka i zemljišta, drveća, važniji od domovine i od patriotizma, a svakako su važniji od sopstvenog dostojanstva. Slika Potpećkog jezera koje je udavljeno od đubreta je naša slika – slika stanja u našim glavama, slika naše duhovne bede. Al za tu bedu smo sami odgovorni, pa zato nije ni sasvim kraj sveta samo zato što i dalje od nas zavisi hoćemo li se spašavati, pa nada još uvek postoji da ćemo se trgnuti, da nas smeće, smeće doslovno i smeće karakterno, neće sasvim progutati.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare