1
Nikola Selaković, aktuelni ministar spoljnih poslova u Vladi Ane Brnabić, ponovo je u fokusu javnosti. "Specijalac" predsednika Vučića (koji je bio i njegov sekretar) za pitanja crkve ali i pravosuđa, sada šlajfuje u blatu Savamale, pod teretom teških optužbi koje istražuju i tužilaštva.
Teške je optužbe uputila na Selakovićev račun potpredsednica SSP Marinika Tepić, rekavši, između ostalog, da je uticao na policajca Gorana Stamenkovića da prizna krivicu u jednoj od istraga ove afere.
Nije mi prvi put da se nalazi u „centru oluje“.
Zamerke Agencije
Tako je Agencija za borbu protiv korupcije neposredno pre imenovanja Selakovića u Vladu – posle šest godina „većanja“ – zaključila da generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković ipak nije u sukobu interesa.
Sukob interesa
I baš uoči moguće selidbe, Agencija za sprečavanje korupcije usvojila je žalbu Selakovića, koju je podneo još davne 2014. Naime, tada je Agencija zaključila da se on nalazi u sukobu interesa i preporučila njegovo razrešenje sa funkcije ministra pravde.
Podsećamo, Selakovića je Agenciji u aprilu 2014. godine prijavilo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije zbog sumnje da se vodio interesima kada je za funkcije zamenika javnog tužioca i sudije, kao član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, glasao za svoje bliske saradnike iz Ministarstva.
On se „teretio“ da je direktno učestvovao u njihovom odabiru za kandidate na više funkcije, a reč je o Radomiru Iliću (aktuelnom državnom sekretaru) i Mirjani Mihajlović, koji su tada bili njegovi savetnici.
Istine radi, na Selakoviću nije krivica što je odluka o žalbi doneta tek šest godina kasnije, umesto posle nekoliko meseci, ali je momenat u kome se donosi sve samo ne slučajan.
Koordinacija odnosa predsednika i SPC
Posle toga, utisak je, na poziciji sekretara predsedništva, Selaković se najviše bavio odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom, naročito kad je reč o Kosovu. Deo vladika u njemu je video čoveka koji je zadužen da vrši pritisak na SPC i koji treba da amortizuje stavove koji nisu u skladu sa aktuelnom državnom politikom.
Tome svedoče i ranije tvrdnje izvora Nova.rs, koji isitču da je Selaković neposredno pred posetu mitropolita crnogorskog-primorskog Amfilohija, nakon crnogorskih izbora, vršio pritisak na patrijarha Irineja, govoreći mu da skrene pažnju Amfilohiju da ne kritikuje Vučića zbog sporazuma koji je sklopio u Beloj kući.
Inače, Selaković je u SPC blizak i sa vladikom Stefanom Šarićem, kontroverznim sveštenikom o čijim je aferama pisao portal Nova.rs u više navrata. Kako je ranije objavio naš portal, njihova zajednička uloga je da određuju ko će dobiti poslove na Hramu, odnosno na koji način će se trošiti sredstva za završetak unutrašnjih radova.
Taster diplomatija
Srbija već godinama vodi konfuznu spoljnu politiku, a prvi potezi novog šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića ne obećavaju i pokazuju da se u srpskoj diplomatiji ništa (na bolje) neće promeniti.
Sagovornici portala Nova.rs komentarisali su nekoliko kontroverznih odluka – protesrivanje ambasadora Crne Gore, glasanje o rezoluciji oko Krima – i opšti zaključak je bio da te odluke nije doneo sam ministar Selaković, već njemu “nadređeni”, te da će zbog ove druge Srbija ponovo morati da objašnjava Zapadu kakvu politiku vodi.
„Taster diplomatija“ – tako su nazvali njegovo postupanje.
Incident sa „hrvatskom“ flašicom
Selaković je, inače, pre političke karijere radio kao asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu.Ostao je upamćen i po gafu sa flašicom hrvatske vode na Pravnom fakultetu. Jedna se studentkinja požalila da joj je on, tada asistent, bacio flašicu hrvatske vode u đubre koja je stajala na njenoj klupi. Kako je preneo Istinomer pisanje nedeljnika Vreme, Selaković je prvo potvrdio tu priču, rekavši da je bacio flašicu želeći da objasni studentima da će Srbiji pomoći ako budu kupovali domaće.
Potom je demantovao da je bacio flašicu, objasnio da je sve laž i estradizacija. On je tada rekao da je na predavanju o zločinima u Drugom svetskom ratu i nacifašističkom zakonodavstvu u NDH, o genocidu nad Srbima i jamama u Hrvatskoj, ugledao flašicu hrvatske vode na klupi i zaključio predavanje da su Srbi pre 70 godina bacani u jame a da danas piju hrvatsku vodu Jamnicu, jer se ta voda hrvatskog proizvođača „puni baš u selu Jamnici gde su do 1995. živeli Srbi a danas ih nema“, te da je na osnovu te priče iskonstruisana laž o bacanju flašice u kantu.
Pobednik na takmičenju u besedništvu
Završio je Šestu beogradsku gimnaziju. Posle osnovnih i master akademskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2010. godine pohađa doktorske studije. Tokom studija tri puta je pobeđivao na takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu. Bio je član tima na međunarodnom takmičenju iz oblasti Internacionalnog javnog prava „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition“, a 2007. godine dobio je prvu nagradu Alan Votson Fondacije za projekat „Dušanov zakonik i pravni transkripti“.
Na Pravnom fakultetu 2009. godine postaje stručni saradnik u nastavi na predmetima „Uporedna pravna tradicija“ i „Nacionalna istorija države i prava“, na kojima je 2010. izabran za asistenta.
