Vučić proglasio trijumf u UN koji je samo on video: Šta znamo posle žestoke rasprave predsednika Srbije i Kurtija

Dugo očekivana rasprava, održana u četvrtak u Njujorku, bila je prilika da, pre svega Beograd, ali i Priština, iznesu svoje viđenje događaja na KiM koji su kulminirali odlukom Centralne banke Kosova kojom su transakcije u dinarima zabranjene od 1. februara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je priliku na svetskoj pozornici iskoristio da poruči da se na Kosovu stvaraju nepodnošljivi uslovi za život Srba, da je odluka o ukidanju dinara lišava veliki broj ljudi sredstava za život, a naveo je i da poslednji potezi Pritšine ozbiljno destabilizuju region i ugrožavaju mir.

“Na teritoriji KiM sprovedeno je 669 etnički motivisanih napada, što je povećanje od 300 odsto. Nesporno da je na teritoriji KiM evro uveden kao jedino sredstvo plaćanja naprotivpravni način. Nametanje evra je u ovom slučaju učinjeno, ne u svrhu vladavine prava, već bez ikakvih pravnih osnova i odgovarajućih aranžmana s EU i samo i isključivo u svrhu dovršetka kreiranja nepodnošljivih uslova života za Srbe”, rekao je, između ostalog, Vučić.

Nasuprot njemu, premijer Kosova Aljbin Kurti je odluku o ukidanju dinara obrazlagao tvrdnjom da se njom ne zabranjuje Vladi Srbije da obezedi finansijsku podršku kosovskim Srbima i dodao da je sve ostalo propaganda vlasti u Beogradu.

“Uredba je tu da obezbedi transparentnost i legalnost unosa gotovine na Kosovo, a ista pravila se primenjuju na bilo koju zemlju i valutu – dinar, dolar, funtu ili lek, objasnio je on, dodajući da CBK čini sve da kosovski Srbi nastave da primaju finansijsku podršku iz Srbije, zbog čega je poslala pismo Narodnoj banci Srbije da predloži sporazum”, naveo je on.

U višečasovnoj debati, u kojoj su aktivno učešće uzele stalne članice Saveta bezbednosti UN (Kina, Francuska, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države), ali i države poput Alžira, Ekvadora, Sijera Leonea, Mozambika, Švajcarske, mogle su se čuti ocene da je Priština ugrozila srpsku manjinu i da je morala da obezbedi period tranzicije pre ukidanja dinara, ali zahtev, poput onog koji je iznela SAD, da Srbija kazni Milana Radoičića, Vučićevog saradnika s Kosova, zbog oružanog sukoba u Banjskoj.

Sve kad se sabere, ako je verovati premijerke Ane Brnabić, građani su svedočili novom “istorijskom govoru” predsednika, dok je Vučić nakon sednice proglasio “malu, ali značajnu pobedu Srbije”.

I kakva nam je ta nova i mala pobeda?

Da pobeda može da se računa, smatra i diplomata Srećko Đukić, ali pod jednim uslovom.

“Ako isključimo šta su na Savetu bezbednosti govorili predstavnici zemalja članica i ako zanemarimo šta je Kurti govorio, onda je to zaista naša pobeda, i to ne 100, već 1000 odsto. Međutim ste gledali kompletnu sednicu i sve učesnike u diskusiji, onda se dobijate potpuno drugačiju sliku koja je normalnaza međunarodnu zajednicu”, podvlači Đukić.

Ni spoljnopolitički komentator Boško Jakšić nema dilemu - nakon sednice Saveta bezbednosti tragova pobede nema.

“Ovo se nije dogodilo da bi neko pobedio. Velike sile su dopustile i dozvolile da se održi ta sednica, a to je značajan ustupak Srbiji koja je mogla da saopšti svoje viđenje na Kosovu i iznese određene podatke. Očekivano, sve se pretvorilo u razmenu ‘haubičkih baraža’ između Vučića i Kurtija. Smatram da bi Beograd trebao da bude zadovoljan što su se njegovi argumenti čuli, a da će to imati nekog bitnog uticaja na sam proces dijalog - neće. Zato o pobedi ne bi trebalo pričati na taj način, jer to zvuči slavodobitno i uvek se loše završi”, smatra Jakšić.

Naš sagovornik dodaje da je diplomatski uspeh što je dozvoljeno održavanje ove sednice i to što je ona bila otvorena za javnost. Prema njegovim rečima, to bi trebalo da bude dovoljno vlastima u Beogradu.

A pošto nije, postavlja se pitanje zašto smo odmah po završetku debate slušali priču o pobedi.

“To ‘slavljenje pobede’ je namenjeno ovdašnjoj javnosti i iste te elemente je imao Kurti, čiji govor je u jednom delu bio namenjen za domaću javnost”, objašnjava Jakšić.

Naredni korak: “Oni iz opozicije su izdajnici, a Vučić se bori za Kosovo”

Splet okolnosti bio je takav da je sednica u Njujorku bila istog dana kad i ona u Briselu gde je Evropski parlament usvojio Rezoluciju o izborima u Srbiji, što je vlast, naravno iskoristila za obračun sa neistomišljenicima. Tako smo mogli čuti iz dela javnosti koji je pod kontrolom vlasti, kako pre sednice, tako i posle nje, priče o “izdajnicima iz opozicije koji odlaze u Brisel” i Vučiću koji se “hrabro bori za Kosovo u UN”.

“Ne sumnjam da će on (Vučić prim.aut) govoriti o tome na taj način kad se vrati iz Njujorka. Zato bi bi trebalo postaviti jasnu granicu između onoga oko čega bi Beograd trebao da bude zadovoljan, a to je prilika da saopšti svoje stavove oko Kosova i tog drugog dela koji je isključivo za domaću javnost. Verujem da međunarodni akteri neće praviti problem Vučiću što će to iskoristiti, jer su ga i do sada tolerisali”, ističe Jakšić.

A šta su zaključci sednice i ključne poruke?

Ako pitate Srećka Đukića, sve se može sumirati kroz tri opemene koje su adresirane na Beograd i Prištinu, ali i na Brisel.

“Prva poruka je da nije dobro ovo što je napravljeno sa dinarom i da je neophodno obezbediti tranzicioni period. Takođe, rečeno je da tako ne bi trebalo da rade sa drugim inistitucijama koje Srbi imaju na Kosovu. Druga poruka je da postoje okviri za rešavanje kosovskog dijaloga. Rečeno je da su usvojeni dokumenti, da postoji “Brisel 2” i “Ohridska agenda”, te da je kosovski problem na taj način zaokružen, a da bi pojedina pitanja, koja su ostala nerešena, trebalo rešavati u okviru toga. To je bio jednodušan zaključak svih članica. Treća poruka se tiče zastoja u dijalogu, gde odgovornost snosi i Brisel. Savet bezbednosti je naglasio da su preneli ovlašćenje za pregovore na Brisel i postavili pitanje zašto zaostaje i zašto nije aktivan. Poruka za Brisel je bila - “nemojte nam ovakve stvari slati na SB, to vi rešavajte tamo u dijalogu”, zaključuje Đukić.

BONUS VIDEO: