Vučić samo na jedan način može da uvede vanredno stanje

Valjalo bi se podsetiti kako su država i građani zaključani prošle godine.

Predsednik Srbije objavio je 15. marta da se u Srbiji uvodi vanredno stanje. Nemušto je objašnjeno zašto se poslanici ovim povodom nisu sastali, a odluku su doneli Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Maja Gojković. Broj obolelih sutradan, prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja iznosio je 55. Poređenja radi, pola godine kasnije, od sredine novembra do polovine decembra broj obolelih u Srbiji na dnevnom nivou išao je i do 8.000.Šta je to značilo za građane?Obustavljen je rad predškolskih, školskih i visokoškolskih ustanova, nastava prelazi na daljinu, uvodi se rad od kuće gde je to moguće, svi šalteri u javnoj upravi, na lokalnom i republičkom nivou su bili zatvoreni, pripadnici Vojske Srbije obezbeđivali su i kontrolisali javne objekte, kao i bolnice. Granice su zatvorene za sve, sem za državljane Srbije, diplomate i strance koji imaju boravišnu dozvolu, a oni koji su ulazili u Srbiju, morali su da budu u samoizolaciji od 14 dana. U suprotnom, pretilo se kaznom od tri godine zatvora. Smanjen je obim gradskog prevoza.

Kasnije se prešlo na potpuno zaključavanje penzionera, kojima je u potpunosti bio zabranjen izlazak iz kuće, a za kršenje ove mere propisivana im je kazna od 150.000 dinara, u prodavnicu su mogli od četiri do sedam ujutru. Ostali građani su bili u potpunosti zaključavani na po nekoliko dana, nije bilo parka, šetnje, sunca, prodavnice...Na sam pomen da nas slično čeka, građani burno reaguju. Uostalom dovoljno je setiti se junskih i julskih protesta, koji su izbili na sam pomen policijskog časa.Sada ponovo obaramo rekorde u broju zaraženih, međutim, sagovornici našog portala, pravnici i stručnjaci za Ustavno pravo smatraju da to nije dovoljan razlog za uvođenje vanrednog stanja, koje zahtteva medicinski deo Kriznog štaba.Ili ćemo, kako kaže doktor Predrag on - pući kao zvečke.Pravnik i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za Nova.rs da je dovoljno primeniti Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

"Vanredno stanje može da uvede samo Skupština Srbije. Ona situacija od prošle godine je jedina takva u svetu da samo u Srbiji Skupština nije mogla da zaseda, pa je vanredno stanje uvedeno mimo zakonske procedure. Sada se Skupština ne može izbeći, jer redovno zaseda, dakle može da uvede vanredno stanje, ali samo ako za to postoje uslovi. A vidimo da uslovi nisu ispunjeni. Vanredno stanje zagovara medicinski deo Kriznog štaba, jer to tobože nema alternativu. Tako je doktor Kon prošlog puta rekao da se javne nabavke za neophodnu medicinsku opremu ne bi mogle sprovesti da nije uvedeno vanredno stanje, što je potpuna besmislica i pokazuje da članovi Kriznog štaba nisu ni pročitali Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Taj zakon podrazumeva mogućnosti ograničavanja slobode kretanja, okupljanja, putovanja, uvoza robe bez uvođenja vanrednog stanja i bez kršenja drugih ljudskih prava koja nemaju veze sa epidemijom", kaže Šabić.Činjenica je, dodaje, da ako predsednik reši da uvede vanredno stanje, to će se i desiti."Dovoljno je samo da zamoli poslanike i oni će to izglasati. A mi zaštitu od takvih odluka nemamo. Pa setimo se samo kako Ustavni sud nije reagovao na držanje 2,5 miliona penzionera  u kućnom pritvoru. A tad su epidemiološki uslovi bili daleko blaži nego sad".Profesor ustavnog prava Slobodan Orlović, takođe, smatra da se odluka o proglašenju vanrednog stanja može izglasati samo u parlamentu.

"Narodna Skupština, koja je otpočela redovno, prolećno, tromesečno zasedanje, jedini je organ koji bi mogao da uvede vanrdno stanje, ukoliko oceni da je ugrožen život i zdravlje stanovništva, bezbednost države i slično. Predsednici Republike, Vlade i Skupštine, pak, ne bi mogli da uvedu vanredno stanje jer Skupština može da zaseda. I upravo to radi", kaže Orlović za Nova.rs i dodaje:"Prošlogodišnje uvođenje vanrednog stanja bilo je problematična zbog ocene (ne zna se čije, nije utvrđeno) da Skupština ne može da se sastane pa su vanredno stanje proglasili Predsednici Republike, Vlade i Skupštine. Onda je Ustavni sud, naknadno, odlučio da je vanredno stanje uvedeno u skladu sa Ustavom, iako nije na valjan način dokazano da Skupština nije mogla da se sastane. Niti da je mogla da se sastane. Tako je, bez obzira na odluku Ustavnog suda, na proglašenje vanrednog stanja ostala senka demokratskog manjka", zaključuje Orlović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram