Još od najave da će u Srbiji praviti leteći automobili u zamenu za svinjske papke, koje mi imamo u izobilju, a koji su preko potrebni Kinezima, odnosi Srbije i Kine krenuli su ubrzano da se razvijaju. Danas, dve godine kasnije, naša država je, umesto tehnologije za proizvodnju letećih vozila, uvezla prljavu tehnologiju iz ove istočne zemlje, najskuplje vakcine protiv koronavirusa, kao i investitore koji gaze zakone zemlje domaćina i sprovode moderno robovlasništvo.
Šikaniranje vijetnamskih radnika u zrenjaninskoj fabirici Linglong, oduzimanje pasoša i uskraćivanje slobode kretanja, zaprepastile su gotovo sve koji prate događaje u Srbiji.
Javnost je najpre saznala za to da su pomenuti radnici nalaze u kolektivnom smeštaju i to u nehumanim uslovima, a potom je otkriveno da im je sloboda kretanja ograničena na krug fabrike, te da su onemogućeni da napuste Srbije usled činjenice da su im oduzeti pasoši. Sumnje da je reč o trgovini ljudima u cilju radne eksploatacije, dodatno su pojačane nakon scena viđenih u sredu kad je obezbeđenje fabrike Linglong sprečavalo otpuštenog radnika da napusti krug fabrike. Pomenuti radnik ujedno je i uzbunjivač koji je obelodanio tamnu stranu poslovanja kineske fabrike u Srbiji.
„Brat“ Si nam je poslao robovlasnike i prljavu tehnologiju
Od kad je preuzeo vlast u Srbiji, Aleksandar Vučić gajio je neskrivene simpatije prema autoritarnim režimima u Kini i Rusiji. Tradicionalno dobri odnosi sa Kinom, koje je Srbija iz perioda postojanja bivše Jugoslavije, dodatno su produbljeni početkom aprila 2019. godine, kad je Vučić predvodio državnu delegaciju koja je u Pekingu potpisala niz međudržavnih sporazuma sa Kinom. Najavljena su višemilionska ulaganja u Bor, Zaječar, proizvodnja letećih automobila u Srbiji, izvoz svinjskih papaka iz Srbije, zajmovi za infrastrukturne projekte…
Sve ovo uz nezaobilezne reči velike „bratske“ zahvalnosti.
Na kraju je pomenuta poseta ovekovečena izjavom šefa srpske države kako je od “brata Sija” dobio “poluzagrljaj”.
“Kod Kineza važi pravilo da kod njih nema grljenja i ljubljenja. Mene je predsednik Si… Ja sam inače čovek koji to ne radi često, osim sa ljudima sa kojima imam izuzetno blizak odnos, da sam čekao reakciju predsednika Sija. Pa je on više puta nekakav poluzagrljaj izveo, što oni izuzetno retko rade, što znači da veoma poštuju Srbiju, ponašanje Srbije i ja sam zbog toga veoma, veoma srećan i veoma ponosan“, rekao je Vučić sumirajući sastanak sa Si Đipingom.
Zagrljaj vredan miliona
Odnos Kine prema Srbiji, odnosno status koji je naša država omogućila investitorima iz te zemlje, možda najbolje oslikava stanje na gradilištu fabrike Linglong. Još pre otkrića da vijetnamski radnici, blago rečeno, trpe mobing od kineskog poslodavca, mediji su imali priliku da se neposredno uvere da za investitora sa Istoka ne važe zaoni države domaćina.
Najpre, u nameri da uzmu izjavu aktiviste Ivana Živkova i snime gradilište, osujećeni novinari holadnskog NOS-a (Nederlandse Omroep Stichting), a zatim i ekipa “Pregleda dana” Newsmax Adrie.
I jedne i druge su, dok su radili svoj posao, ometali kineski državljani za koje se pretpostavlja da su zaposleni kao obezbeđenje. Pomenuti radnici, iako su strani državljani, sprečavali su novinare da na javnoj površini obavljaju svoj posao, pokazavši tako da ne poštuju zakone zemlje domaćina. Osim svojim telima, snimanje su pokušavali da spreče i raširenim jaknama, a sve vreme su i sami snimali novinarske ekipe mobilnim telefonima.
Opravdanje za agresivan pristup gostiju iz Kine nema, a dok nadležne institucije ćute povlađujući kineskim partnerima, sve češće se može čuti da uzrok nervoze i ometanje novinara leži u činjenici da se pojedini objekti Linglonga podižu bez građevinske dozvole, te da za pomenutu fabriku guma nije urađena zvanična procena uticaja na životnu sredinu, što je ujedno i preduslov za njeno dobijanje.
Kineski investitor podneo je zahtev za izgradnju najveće mašine za proizvodnju plastike, a u mikseru buduće fabrike guma koristiće se sirovine kao što su čađ, kreda, eterična ulja, sintetički kaučuk i stearin.
Osim odgovora na pitanje kako je moguće da se strani državljani ponašaju kao da za njih ne važe zakoni zemlje domaćina, država nije odgovorila ni na pitanje aktivista zbog čega je Linglongu poklonjeno 100 hektara poljoprivrednog zemljišta i 70 miliona evra budžetske pomoći ukratko – zbog čega nikada nije objašnjeno zašto je buduća fabrika, potencijalni zagađivač, projekat od nacionalnog značaja.
Kineske vakcine najskuplje – „ali je nama brat Si dao popust“
Sudeći po izjavama predstavnika vlasti, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, koji u svakoj prilici izražava svoju zahvalnost Kini i bratu Siju, ova zemlja je postala “najveći prijatelj” Srbije. Taj status zvanično joj je dodelio šef srpske države na početku korona krize.
Srbija je najveći broj vakcina uvezla upravo od kineske kompanije Sinofarm, zbog čega je ova azijska država postala zemlja sa kojom Srbija ima najintezivniju saradnju u fazi suzbijanja koronavirusa. A sve je počelo Vučićevim pozivom kineskom predsedniku, odnosno tvrdnjom da niko ne može da nam pomogne, izuzev “brata Sija”.
“Shvatili ste da evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru. Uputio sam posebno pismo kineskom predsedniku Si Đinpingu jer najveće nade polažemo u Kinu. Nazvao sam ga ne samo dragim prijateljem već i bratom ne samo mojim ličnim, već i naše države i naroda i zamolio sam ga, garantujući mu vekovno čelično prijateljstvo sa malom Srbijom, da nam pošalju lekare. Naši lekari postaju umorni, ne smemo da dozvolimo da nam korona uđe u bolnice”, govorio je Vučić 15. marta prošle godine na konferenciji za medije nesporedno pred uvođenje vanrednog stanja.
Kineska strana nije ostala imuna na molbe šefa srpske države, pa su tako nekoliko nedelja u Beogradu boravili lekari iz te zemlje, a nakon što je Kina napravila vakcinu, Srbija je među prvima stala u red za njenu nabavku.
Do danas nije obelodanjena cena po kojoj je Srbija nabaljvala cepiva (ne samo od proizvođača Sinofarm) i jedno što za sada znamo jeste da je kineska vakcina bila najskuplja, ali da smo, kako je rekao Vučić – dobili popust od brata Sija.
“U oktobru sam pisao Si Đinpingu, molio ga i cena je drastično spuštena. Kad budete videli cenu, spomenik ćete da mi dižete jednog dana. Ne smem da kažem cenu, jer će svi da traže onda od Kineza po toj ceni da traže. Ja zbog njih ne smem da kažem”, rekao je Vučić, gostujući na TV Prva u januaru ove godine.
Da i kineska strana i te kako ima razloga da jednog dana predsedniku Vučiću podgine spomenik, da se zaključiti i na osnovu toga što na najvećim putnim projektima u Srbiji dominiraju kineske kompanije, zbog uključivanja Kine u projekat izgradnje metroa i zbog toga što su oslobođeni PDV i carine za izgradnju pruge Beograd Budimpešta. Kineski investitori zadovoljno trljaju ruke i nakon dogovora da “čeliče” Smederevo, kao i zbog činjenice da srpska vlast nemo posmatra trovanje vazduha u Boru za koje je najodgovornija kompanija Ziđin.
Sve u svemu, poluzagrljaj Si Đipinga nije bio ni malo jeftin, a cenu kao uvek plaćamo mi – građani i građanke Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare