Krađa identiteta novinarke Jelene Zorić, čije je ime bez njenog znanja osvanulo na dve izborne liste, uvod je u još jedan pokušaj krađe izbora u Beogradu. Jer, Jelena nije izolovan slučaj. Članovi Gradske izborne komisije ispred liste “Srbija protiv nasilja” tvrde da je na stotine građana čiji su ime i prezime, matični broj i adresa “pokradeni” zarad nečije politike. Ovi falsifikati prvi su korak u pokušaju izborne krađe koja se uvek odvija po tačno utvrđenim koracima, kaže za Nova.rs Zoran Alimpić iz GIK.
Pregledom izbornih lista koje su prethodnih dana predate Gradskoj izbornoj komisiji, članovi GIK ispred koalicije “Srbija protiv nasilja” otkrili su više falsifikata.
Među njima su i novinarka Jelena Zorić, glumica Bojana Maljević, poznati univerzitetski profesori, čak i članovi i bivši poslanici SNS… Njihovi su lični podaci zloupotrebljeni kako bi neke stranke i pokreti prikupili dovoljan broj potpisa građana, predali listu i učestvovali na izborima.
Onog trenutka kad je saznala da su njeni podaci zloupotrebljeni i da se kao podrška našla na listama “Ćale, ovo je za tebe” i “Srbija na Zapadu”, Jelena Zorić je podnela dva prigovora GIK.
Oni su odgovorili brzopotezno, u roku od svega nekoliko sati i odbili joj prigovore, uz obrazloženje da je sve urađeno “po zakonu”.
Od kad je falsifikovanje nečijeg imena, prezimena i ličnih podataka po zakonu?
Jelena Zorić za Nova.rs kaže da je reč o prljavoj političkoj igri.
“Ovo se neko sprema da manipuliše ne samo kandidovanjem izbornih lista, već i u postizbornom pocesu. To je prljava politička igra čiji deo ne želim da budem. Da kradeš nečiji identitet zarad političkog profiterstva, to dovodi pod znak pitanja samo postojanje države. Mi ovde imamo stranačkog predsednika GIK, stranačke notare i overitelje koje angažuju, sad me upućuju na sud, za koji znamo da je takođe pod stranačkim uticajem. Koju ja sigurnost imam? Onda ovo nije pravna, već partijska država”, kaže Zorić.
Umesto što je odbio njene prigoore, Zorić kaže da je GIK odmah trebalo da obavesti tužilaštvo.
“Jer se falsifikuje pečatom overitelja. I tužilaštvo to treba da goni po službenoj dužnosti. Inače, tužilaštvo ima saznanja i iz medija i već može da reaguje samostalno”, navodi ona i dodaje da se oduvek kao novinar zalaže za funkcionisanje institucija, zato što je to javni interes, a sad joj zloupotrebljavaju lične podatke upravo preko institucija.
Član GIK Zoran Alimpić smatra da je ovo samo uvod i jedan od načina na koji se u ovoj državi kradu izbori.
“Moje mišljenje na osnovu dosadašnjeg iskustva je da postoji nekoliko načina na kojoj se izbori kradu ili makar čine nepoštenim. Proglašavanjem ovih silnih lista, koje samostalno nisu u stanju ni da prikupe potpise za predaju liste mi na kraju umesto šest ili sedam lista koje zaista imaju poverenje građana imamo na kraju 14. A recimo 2018. godine smo imali situaciju da smo imali 22 liste, od kojih su samo četiri prešle cenzus. Dakle, ostali nisu imali ni onoliko glasova, koliko su potpisa prikupli. Svi ti bačeni glaovi kasnije se prelivaju, ali najviše onoj listi sa najviše osvojenih glasova. To je jedan način na koji se otimaju glasovi – kapilarno falsifikovanje potpisa i proglašavanje lista. Drugi je kapilarna mreža zastaršivanja i ucenjivanaja ljudi otkazima.Zatim ide kapilarna mreža ucenjivanja, kao što smo nedavno mogli da čujemo ucenjivanje korisnika socijalne pomoći da je neće dobiti ukoliko ne glasaju za određenu stranku”, navodi Alimpić i dodaje:
“Na posletku, tu je i sledeća činjenica. Sve te fantomske liste dobijaju svog predstavnika u proširenom sastavu GIK. Inače, u GIK vlast, odnosno SNS i SPS imaju jednog člana više. Odnos je 8 prema 7, u korist vlasti. Kada su ove dve stranke predale svoje izborne liste, vlast je dobila još dva člana u Proširenom sastavu GIK. Onda je opozicija počela da predaje svoje liste, pa se broj članova vlasti i opozicije izjednačio. Svaki put kad dođe do izjednačenja, pojavljuju se lažne liste. Najpre je to bila Ruska lista, a kad je Narodna stranka predala listu i ponovo došlo do izjednačenja pojavljuje se lista na kojoj je bivši ministar Rade Basta, a zatim i ostale”, navodi Alimpić.
Tu se dolazi do suštine.
“Kada dođe do izbora, u GIK se glasa o prigovorima, glasa se o tome da li će izbori biti ponovljeni na nekom biračkom mestu, donosi se odluka o tome da li će neke kutije ponovo biti otvorene i glasovi prebrojani. Sve te stvari mogu odlučiti pobednika“, kaže Alimpić i zaključuje:
„Međutim, ako veliki broj građana izađe na izbire, svi pokušaji krađe mogu biti sprečeni“.
BONUS VIDEO: Predizborno potkupljivanje se nastavlja – na meti studenti i srednjoškolci
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare