Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji danas je izrazio nadu da će se proces pregovaranja o članstvu Srbije u EU ubrzati, ali je naglasio da to zavisi od Srbije i sprovođenja reformi, naročito po pitanju fundamentalnih reformi.
Pročitajte još...
„Zamah se može postići samo ako radimo zajedno. Srbija mora da radi na svojim reformama“, rekao je Varhelji tokom onlajn debate „Srbija na klimavom putu ka članstvu u EU“ i dodao da će nova metodologija omogućiti predvidljivost, odnosno da zemlje znaju šta moraju da urade, ali i to da EU uradi šta treba kada kandidat ispuni očekivanja u nekoj oblasti.
On je ocenio da je međustranački dijalog u Skupštini Srbije, uz posredovanje Evropskog parlamenta, ključna forma za razgovore vlasti i opozicije. Govoreći o parlamentu naglasio je da je Skupština Srbije ponovo pokrenula ustavne reforme u oblasti pravosuđa.
Osvrnuo se i na medijske slobode i rekao da EU pozdravlja to što je usvojen akcioni plan za medijsku strategiju, kao i formiranje radnih grupa i sos linije za napade na novinare, ali da ima još mnogo toga što treba uraditi i da je u interesu Srbije da radi na toj oblasti. Ukazao je i na važnost dijaloga Srbije i Kosova i izrazio nadu da će dijalog biti prioritet nove Vlade Kosova.
Varhelji je ocenio da je biznis okruženje popravljeno, da nezaposlenost dostiže rekordno nizak nivo i da je srpska ekonomija pokazala otpornost u pandemiji, ali da su i tu potrebne dalje reforme i da treba napraviti bolju administraciju i unaprediti primenu zakonodavstva, te ocenio da bi zajedničko tržište „promenilo igru“ i privuklo investicije i poboljšalo život građana.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je od početka pregovora o članstvu Srbije u EU svedočila promeni atmosfere i interpretacije uloge politike proširenja. Ona je istakla da je Srbija prihvatila novu metodologiju prošle godine, dok se još nije znalo kako će se primeniti na zemlje koje su već u procesu, ali da smatra da je ta odluka bila ispravna i da je Srbija pokazala samopouzdanje, jer je proces u jednom trenutku postajao „sklerotični birokratski proces“, a da se sada okreću kredibilnijem, politički vođenom procesu.
Joksimović je ocenila da klasteri pružaju dinamičniji pristup otvaranjem nekoliko poglalja, ali da će vladavina prava i temeljna prava iz klastera jedan biti glavni instrument za merenje napretka i da je to već bilo tako u dosadašnjem okviru za Srbiju. Istakla je da nova metodologija nije nešto potpuno novo za Srbiju, već da je razumela da će posebna pažnja biti posvećena vladavini prava, reformi pravosuđa, slobodi medija, borbi protiv korupcije.
Ona je istakla Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i da to nije samo spoljnopolitički cilj, već da se primenjuje i u unutrašnjim politikama.
Upitana zbog čega dolazi do toga da su ljudi evroskeptični, Joksimović je rekla da to nije slučaj samo u Srbiji, ali je evroskepcitizam u Srbiji povezala sa izneverenim očekivanjima građana kojima su, kako je rekla, deklarativno proevropske partije posle promena 2000. godine ponudile lažna očekivanja da će Srbija brzo postati članica EU, a da sa druge strane mnogi građani Srbije EU povezuju sa traženjem priznanja nezavisnosti Kosova, što nije pozicija države.
Ona je dodala da ako bi neko pitao građane danas da li žele da Srbija bude članica EU, da bi oko 55 odsto bilo za.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar