Gostujući u emisiji "Utisak nedelje" bivši predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić, istakao je da je Srbija tokom pregovora implicitno priznala nezavisnost Kosova, te da je čitav događaj u Vašingtonu skandalozan. S druge strane, redovni profesor međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović i docent Fakulteta političkih nauka Miloš Hrnjaz, navode da naša država nije priznala nezavisnost Kosova, a svi se slažu da nije ni u potpunosti jasno kakvu vrstu sporazuma je Srbija potpisala u Vašingtonu.
Odgovarajući na pitanje kakav su to sporazum potpisale srpska i albanska strana u Beloj kući, Milanović je napomenuo da niko od pregovarača nije rekao da se radi o pravnoobavezujućem, već da je reč o političkom sporazumu.
“Pravnoobavezujući sporazum dolazi na kraju ovog procesa. To je ono što traži Evropska unija od Srbije – da na kraju pregovora Beograda i Prištine dođe do pravnoobavezujućeg sporazuma dveju strana”, naveo je Milanović, dodajući da je suština dogovora Vučićevo obećanje Hotiju i Trampu da će nešto da uradi.
S druge strane Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije, ističe da je sporazum između Beograda i Prištine skandalozan, te da je Vučić tokom pregovora tretirao Kosovo kao nezavisnu državu.
“Ovo nije mali akt implicitnog priznanja Kosova. Svaki akt ovakve vrste je približavanje sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu. Da biste došli do njega, morate da izvedete čitav sistem implicitnog priznanja, a onda ćete lako biti uvedeni u tu ‘hladnu vodu’. Drugi akt implicitnog priznanja je Vučićevo učešće u događaju, gde je Izrael sebe obavezao da prizna nezavisnost Kosova. On je to prihvatio i to je skandal”, rekao je Tadić.
Međutim, Tadiću je replicirao Miloš Hrnjaz, koji smatra da nije došlo do implicitnog pirznanja Kosova tokom pregovora u Beloj kući.
“Sa stanovišta naše države to su bili pregovori Beograda i Prištine”, objašnjava Hrnjaz, dok njegov kolega Milanović smatra da je termin “implicitno priznanje” nebulozan.
“Srbija nije pravno priznala Kosovo kao državu. Ne može da vam se omakne da priznate državu jedan milimetar po militetar. Ovo nije implicitno priznanje Kosova”, smatra on.
Naglašavajući svoje političko iskustvo, Tadić je, reagujući na Milanovićevu opasku, rekao da se u međunarodnim odnosima svaki akt tretira kao priznanje novog stanja na terenu.
“Kad dolazite na međunarodni skup na kome Kosovo nije izdvojeno na određeni način u odnosu na sve druge države, tog trenutka ste ga implicitno priznali kao nezavisnu državu sa stanovišta međunarodne komunikacije”, odgovara Tadić.
„Ne znamo mnogo o sporazumu“
Hrnjaz kaže da i dalje nedostoju konkretne informacije o sporazumu koji je potpisan u Beloj kući.
“Dosta je evoluiralo tumačenje. U početku smo dobili objašnjenje da je reč o bilateralnom sporazumu sa SAD i da je to veliki uspeh. Međutim, nakon toga smo dobili tumačenje od Ričarda Grenela da SAD nisu potpisnice sporazuma, pa smo dobili objašnjenje da je u pitanju razmena pisama. Onda smo dobili tumačenje od Suzane Vasiljević da je reč o pismu koje je obavezujuće, što je takođe novo”, naveo je on.
Komentarišući gostovanje Vučića na RTS i pitanje koje mu je postavljeno – o kakvom je sporazumu reč, Hrnjaz je rekao da je tokom tog gostovanja navedeno da možda pisma nisu pravno obavezujuća, ali da svako ko drži do sebe mora da poštuje svoje međunarodne obaveze:
“Deluje da se radi o neobavezujućem dokumentu”.
Prema rečima bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, Vučić nije u Vašingtonu priznao nezavisnost Kosova, jer to nije bila ni tema sastanka.
„Pomenuta ‘Tačka 10 se odnosila na pitanje manjina. On je to predstavio kao neko njegovo neverovatno istorijsko ‘ne’, poput onog Titovog Staljinu ili mog Angeli Merkel. Sad je i Vučiću trebalo neko svoje’ne’. Toga nije bilo, već više puta je rekao ‘da’. Sve je to skandal samo po sebi. Ideja implicitnog priznanja nije suštinski skandal, taj dokument je sve zajedno skandalozan dokument“, navodi nekadašnji šef države i dodaje da je Vučić sa pričom o premaštanju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim pokazao da je spreman da igra igru sa SAD.
“Ta igra može strahovito da košta Srbiju i to niko ne bi trebalo da radi. Mi smo slabija strana, jer smo u nekoj vrsti procesa sa najvećom silom sveta. Predsednik Srbije treba da ima u vidu tu činjenicu”, rekao je Tadić.
Na pitanje Olje Bećković, zbog čega se Kina nije pobunila zbog sporazuma u Vašingtonu, Tadić je odgovorio da bi se eventualnom reakcijom ta država ponizila.
“Oni bi se na taj način snizili na nivo cirkusa. Šta Kina stvarno misli to je nešto potpuno drugo. Ni Kini, a ni Rusiji, nije bitna Srbija. Ona je samo jedan instrument u njihovim odnosima sa Amerikom. Rusiji je Kosovo bilo potrebno da bi ‘obarala ruke’ sa SAD u Ujedinjenim nacijama, a Kini više zbog principijelnih odnosa njene politike”, smatra Tadić.
Na pitanje voditeljke zašto mu je bilo ispod nivoa da ranije prokomentariše snimak na Tviteru, koji prikazuje reakciju predsednika Vučića dok je čitao deo sporazuma koji se odnosi na premeštanje ambasade u Jerusalim, Hrnjaz je odgovorio da snimak može da se tumači na različite načine.
„Ono što se zapravo nalazi iza snimka jeste, s jedne strane, potreba da se gospodin koji se nalazi na snimku ismeje. Meni je ispod nivoa da ja ismevam nekoga“, objašnjava Hrnjaz.
Dodaje i da ako je poenta tog tvita pak da pokaže da je gospodin bio nepripremljen, postoje drugi indikatori koji mogu da se koriste.
„Meni je dovoljno da oni koji su direktno učestvovali u pregovorima sedam dana ne znaju da li je to pravno-obavezujući sporazum ili nije“, ocenjuje Hrnjaz.
Govoreći o tome šta je predsednik Tramp dobio time što je ponizio predstavnike Beograda i Prištine, Milanović je istakao da Tramp dobija time ono što i Vučić dobija.
„To su ljudi koji vole da ponižavaju druge. Oni ponižavaju svoje najbliže saradnike“, kaže profesor.
Na pitanje Olje Bećković, šta bi uradio da je on predsednik u ovom mandatu te da je morao da sedne na pomoćnu stolicu u Beloj kući, Tadić odgovara da se ne bi našao u takvoj situaciji.
„Moj protokol bi morao da mi kaže takav je seting predviđen. Ja bih rekao da to ne dolazi u obzir“, kaže Tadić.
Dodaje i da je Srbija ovim sporazumom dosta toga dala a da je zauzvrat dobila obećanje „dođem ti“.
„Vučić je poznat po tome da potpisuje sporazume na ‘dođem ti’, pa nam dolaze godinama zajednica srpskih opština i nikako da nam dođe“, zaključio je bivši predsednik Srbije.
Milanović je dalje ocenio da je sve ovo jedan teatar u kome Vučić svakodnevno sebe prikazuje kao „najboljeg, najvećeg superčoveka, koji za nas čini sve, a mi nismo zahvalni“, uz konstataciju da će pobeđivati na izborima i u predstojeće vreme.
Tadić je pak ocenio da je najveći problem u zemlji politička kultura. „“Ključna reforma srpskog društva nije ni pravosuđe, nisu ni mediji, nisu ni železnice, nego politička kultura“, rekao je.
Za Milanovića problem predstavlja i opozicija, te da će Vučić „vladati još deset godina sa ovakvom opozicijom kakvu sada imamo“.
U tom trenutku, došlo je do kratke rasprave između Milanovića i Tadića.
„Poenta je da gospodin Tadić treba da se skloni, kao što gospodin Jeremić treba da se skloni, kao što gospodin Đilas treba da se skloni. Treba da dođu neki novi ljudi koji, možda, neće uspeti. Dakle, to što će neki novi ljudi doći, ne znači da će uspeti da urade ono što su uspeli da urade u Crnoj Gori, možda ni oni neće uspeti. Ali ja sigurno mogu da kažem da ovakva sadašnja opozicija, kakvu ova sad zemlja ima, neće uspeti“, ocenio je.
Dodao je i da je njegov utisak da ne postoji način da Tadić pobedi Vučića na izborima. „Ne želim da budem grub, ali Vi ste izgubili izbore od Tomislava Nikolića, grobara, pre osam godina, u situaciji kad ste Vi imali medije, kad ste Vi imali razne druge stvari koje su išle Vama u korist, a ne da sada Vi idete na izbore protiv Vučića koji je u svemu strašniji od Tomislava Nikolića“, dodao je.
Tadić je zatim odgovorio da se on u stvari „suštinski sklonio svih ovih godina“, te da nije učestvovao u opozicionom radu želeći da, kako kaže, „otvori prostor svima drugima i da im bude samo asistent“.
Za kraj, Milanović je ocenio da su jedina nada ovoj zemlji neki novi ljudi koji „nemaju bagaž koji Tadić i ostatak opozicije vuče sa sobom“.
S druge strane, Tadić smatra da izbore ne mogu da dobiju novi ljudi, već samo „kombinacija iskustva i novih ljudi“.
Kada su u pitanju novi ljudi i bagaž, Hrnjaz smatra da postoji „sistematsko gaženje ljudi koji hoće da kažu bilo šta protiv ovih vlasti sada“.
„Neko je rekao da postoji mogućnost da se vladika Grigorije kandiduje kao predsednički kandidat 2022. godine. I vi sada imate jedan sistematski napad od strane tabloida i medija koji su pod kapom ove vlasti“, naveo je Hrnjaz kao jedan primer i dodao da čak i ako neko nasluti da bi neko novo ime moglo uopšte da izađe, „to novo ime će poklapati“.
Dodao je i da neophodno poverenje u one koji već učestvuju u političkom životu i od tih novih lica, te da u toj sinergiji dođe do nekog novog rešenja.
„Za to poverenje su potrebni preduslovi koje mi, čini mi se, u ovom trenutku nemamo“, zaključio je Hrnjaz.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare