33
Ako prođe projekat "Jadar" kompanije Rio Tinto u narednih nekoliko godina biće otvoren i projekat kompanije Evrolitijum koja istražuje litijum i bor kod Valjeva, a to je put bez povratka, poruka je gostiju večerašnjeg "Utiska nedelje" koji su istakli da u tome "ne postoji nikakav nacionalni interes", kao i da je rudna renta u Srbiji niska, te se naši minerali "daju u bescenje".
Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) dr Dragana Đorđević istakla je da dokumenti koje je kompanija Rio Tinto objavila, a koje je ta firma nazvala Nacrtima studije uticaja na životnu sredinu, nisu zvanični dokumenti već su to, kako je ona ocenila, interni spisi ćerke kompanije Rio Sava koja to „pokušava da predstavi kao studiju uticaja“.
Dr Đorđević je ukazala da studiji moraju da prethode neke stvari poput Prostornog plana posebne namene za projekat „Jadar“, koji je ukinut 2022. godine jer je „protivzakonito usvojen“ i idejnog rešenja koje mora da usvoje državne institucije, a koje „ova kompanija nema“.
„I projekat ‘Jadar’ je ukinut od strane Vlade Srbije. Dakle, nema nijedne podloge koja može da podrži studiju uticaja na životnu sredinu“, rekla je Đorđević u „Utisku nedelje“ na TV Nova.
Đorđević je navela da smo od kompanije imali prilike da čujemo da su na ovim dokumentima radili brojni eksperti i profesori sa deset fakulteta, a da se pominju samo dva imena i tri fakulteta (Mašinski, Tehnološki i Rudarsko-geološki).
„U studiji uticaja mora da postoji spisak imena koji su radili tu studiju i njihovih licenci. Ne može studiju uticaja da radi bilo ko, već moraju da budu licencirani i da odgovaraju za to. Rio Tinto nema problem da mene imenuje javno po medijima, ali krije imena ljudi koji su pošteno radili svoj posao za koji su plaćeni“, rekla je Đorđević o tome što kompanija krije imena ljudi koji su radili na studiji.
Ona je dodala i da te rezultate „niko nikad nije video“, kao i da su to „verovatno rezultati prikupljeni od različitih institucija koje su radile za potrebe Rio Tinta“.
Studija mora biti jedan dokument, a ne tri, istakla je još naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Dragana Đorđević istakla je da jeftina proizvodnja podrazumeva nisku rudnu rentu, nebrigu o životnoj sredini i jeftinu radnu snagu. "Ako je tako u Srbiji, onda će sve kompanije koje žele da rudare početi da hrle u Srbiju. Naša država je pre nekoliko godina donela novi Nacrt prostornog plana Srbije, gde kaže da do 2035. godine treba da se otvori još 40 rudnika i izdala je oko 200 istražnih prava stranim kompanijama da istražuju minerale širom Srbije. Bojim se da ako se ostvare svi ti projekti i otvore svi ti rudnici, pa neka se otvori i pola od toga, naša zemlja fizički neće biti mesto za život", ocenila je dr Đorđević.
Ona je navela i da „ono što nudi kompanija Rio Tinto ne štiti ni vodu, ni zemlju, ni vazduh“.
„Ta prašina je rizična jer je postrojenje planirano u neposrednoj blizni 20.000 ljudi… To je jedna vrlo rizična konstrukcija za predeo koji živi i koji je u savršenoj harmoniji sa prirodom, gde je obilje podzemnih voda koje obezbeđuju vodu za kvalitetnu poljoprivredu u Mačvi i Jadru. Tako rizična postrojenja i rudnik neminovno će dovesti do zagađenja i tih podzemnih voda, te su rizici ogromni“, izjavila dr Đorđević.
Akademik Slobodan N. Vukosavić je govoreći o ovoj studiji rekao da je nju organizovala i pribavila kompanija koja namerava da sprovede na našoj teritoriji operacije koje mogu da ugroze životnu sredinu.
„To je kao da ja želim da radim na vašem placu, ali da ja procenim da li ću nešto da naštetim. Ako investitor to organizuje, prirodno je da će pronaći stručnjake i da će ishod biti takav da mu odgovara“, izjavio je Vukosavić.
Za Vukosavića je ogroman problem kod ovog projekta i deponije na površini zemlje i za koje navodi da su „tempirane bombe“.
„One će nas sve polako otrovati. A nekog, ako ne nas, onda našu decu ili unuke će kod većih poplava jako oštetiti. Vi imate etrurske deponije koje ispuštaju toksični sadržaj već 2.500 godina, imate i deponije srednjovekovnih rudnika u Srbiji koje zagađuju životnu sredinu. Ako hoćemo da govorimo o najvišim standardima onda oni podrazumevaju da nema deponija na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu i u blizini naselja. Bezočna je laž kada se tvrdi da će projekat koji ima deponiju na poljoprivrednom ili šumskom zemljištu i u blizini naselja biti urađen po najvišim standardima životne sredine“, poručio je akademik Vukosavić.
On je naveo i da je „veoma zabrinut“ zbog ogromnog pritiska Zapada da dođe do minerala.
„Zapad ne može da dođe do njih jer je Kina počela da dominira, a Zelena agenda traži sedam do deset puta više kritičnih minerala. Veliki je pritisak na zemlje gde nemate razvijene institucije i gde imate visok stepen koprucije da prihvate da otvore rudarenje na tradicionalan i jeftin način“, rekao je srpski akademik.
„Rudna renta je svega tri posto. Nije problem što prodajemo mineralne resurse, što je malo sramota, jer to rade siromašne i zemlje sa nesposobnim rukovodstvom, nego je sramota što to dajemo u bescenje. Osnovni problem je što ćete da čujete da pričaju o milijardama evra u budžetu ili proizvodnji električnih automobila. Mislite li da će Evropa da dozvoli monopol na električne automobile i baterije? Evropska unija ima svoj interes, a to je da naši minerali uđu u EU, ali ne i mi. Njihov interes nije da garantuje čistu životnu sredinu“, dodao je on.
Vukosavić je upozorio da nažalost „svi tonemo u nekakav hedonizam i potrošački mentalitet, te da gubimo osećaj za zajednički interes“.
„Mislim da moramo da se probudimo“, poruka je srpskog akademika.
On je dodao i da ga ohrabruje što „postoji pokret mladih ljudi koji će ići pešaka do Gornjih Nedeljica“.
„Ja nameravam da se pridružim protestu u petak u Loznici. Mi imamo problem, pritisnuti smo sa sve više strana, a kompanija je vrlo agresivna. Nije u pitanju litijum, Srbija rizikuje da bude nepodobna za život ako se pretvori u rudnik koji će snabdevati baznom hemijom i boratima“, zaključio je Vukosavić i dodao da mu je jedina nada da ćemo se osloboditi pritiska kompanije to što je „cena litijuma dramatično opala“.
Ako prođe projekat „Jadar“ kompanije Rio Tinto u narednih nekoliko godina, kako ocenjuje advokat Sreten Đorđević, biće otvoren i projekat kompanije „Evrolitijum Balkan“ kod Valjeva, a to je „put bez povratka“.
Inače, kompanija „Evrolitijum Balkan“ je srpska podružnica kanadske firme Euro Lithium i istražuje na dva lokaliteta kod Valjeva litijum i bor, a o kojoj je portal Nova.rs već pisao ranije. Zbog istraživanja ove kompanije su meštani Lukavca pre dve godine organizovali i proteste.
„Na 40 km vazdušnom linijom je potencijalni projekat Valjevo, gde su izbušene 52 bušotine kompanije ‘Evrolitijum’, takođe ležišta bora i litijuma. Ova kompanija se uveliko promoviše u dokumentima evropskih političara kao najperspektvnije ležište bora u Evropi“, rekao je Đorđević u „Utisku nedelje“.
On je upozorio da se planira formiranje Lozničko-valjevskog rudarskog basena i da u prilog tome govore projekti poput brze saobraćajnice od Valjeva do Loznice, zatim mreža visokog napona do samih Gornjih Nedeljica, te mreža gasovoda.
„Sve se radi da se povežu ta dva basena. Iz dokumentacije kompanije ‘Evrolitijum’ koja javno nije objavljena, a koju sam dobio iz Kanade, projekat kod Valjeva ima površinu površinskog kopa od 32 kvadratna kilometara. Istražno područje zadire i u deo valjevskog naselja Peti puk. Onda Valjevci kažu da je to nemoguće, a ja kažem ako neko misli da nije moguće, neka onda ode u Majdanpek, gde je na 30 metara od glavne autobuske stanice i 150 metara od hotela, policije i opštine grotlo dubine 800 metara“, rekao je advokat Đorđević.
On se osvrnuo i na nacrte koje je objavio Rio Tinto i tom prilikom je naveo da je tu sporna zakonitost, odnosno ne postoje nikakve garancije koje kompanija daje.
„Čak se i sama kompanija ograđuje od davanja garancija. Dakle, sama kompanija ne garantuje za tačnog jednog jedinog podatka u ovim studijama“, rekao je on i dodao da to piše i u napomenama na prvim stranama sva tri dokumenta.
Đorđević je naveo i da je tražio za projekat „Jadar“ da mu pošalju topografsku mapu gde se buši i dodao da „niko ne zna gde je tih 600 bušotina, jer kompanija krije te podatke“.
On je rekao da je Ministarstvo energetike poslalo dopis kompaniji da se izjasni i da je kompanija navela da bi „otkrivanjem traženih informacija nastupile pravne posledice koje Rio Sava ne bi bila u mogućnosti da nadoknadi“.
„Znači da kriju podatke o nezakonitom poslovanju, možda su bušotine van istražnog područja ili ko zna šta, možda iz nekih curi opasan otpad“, rekao je on.
Đorđević je ocenio da "ne postoji nikakav nacionalni interes u ovom projektu i da Srbije neće imati ništa od rudne rente". "Do sada je kompanija potrošila pola milijarde evra, planirala je još 2 milijarde ili 2,5, nek je to sve 3 milijarde, po zakonu o naknadama, rudna renta u ovom konkretnom slučaju, kada se osim rudarenja radi i o preradi, iznosi 5 posto od neto prihoda kompanije, to je suštinski profit, a ko obračunava neto prihod? Pa sama kompanija. Dakle, imate kompaniju Rio Sava koja počinje da rudari sa tri milijarde evra duga prema svojoj matičnoj kompaniji Rio Tinto, onda će oni biti u poziciji da sledećih 20-30 godina iskazuju gubitke i Srbija po osnovu rudne rente neće imati jedan jedini evro. Ne postoji nikakav nacionalni interes da se u to ulazi", poručio je Đorđević.
Đorđević je istakao da je autor studije koja je objavljena upravo radni tim kompanije Rio Tinto.
On se osvrnuo i na prikrivanje informacija o tome ko je radio na studiji i tom prilikom je rekao da je „prikrivanje informacija o profesorima Beogradskog univerziteta „duboko“ protivzakonito jer niko, pa ni Rio Tinto ne može da to proglasi poslovnom tajnom, jer su u uslovnom smislu oni ‘javne ličnosti’ i smatraju se državnim službenicima“.
„Ne možete proglasiti poslovnom tajnom ime nekog ministra“, rekao je on.
***
BONUS VIDEO – Projekat Jadar: Kako i zašto Rio Tinto planira otvaranje rudnika u Srbiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
