Izbori 17. decembra su pokazali prirodu Vučićevog režima, koji je ukinuo stid u ovom društvu, ocene su gostiju u večerašnjem "Utisku nedelje".
Gojko Božović, pesnik i izdavač, reagujući na oslobađajuću presudu donetu u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, istakao je da se moramo zapitati „da li služba radi za državu ili država za službu“.
On je podsetio kako je ta presuda doneta pre 10 meseci, ali „da je bila u fioci“ i da je „čekala neki trenutak da bude objavljena“.
„Postojao je neki scenario kada će biti objavljena odluka da bi se prekrile dve teme. To je kraj kosovske politike ove vlasti, a sa druge strane ova vlast čitavim nizom poteza pokušava da prekrije i zatvori svaku mogućnost o toj ključnoj temi, a to je izborna krađa“, rekao je Božović u „Utisku nedelje“ na TV Nova i dodao da se zbog toga „sada proizvode nove afere i nameću nove velike teme“.
On je ocenio da su izbori 17. decembra prošle godine pokazali „prirodu Vučićevog režima u jednom danu“.
„Ljudi su imali prilike da vide kakva je priroda tog režima, koji je tim izborima hteo da pokaže da ih ne prihvata kao mehanizam na kojima će se vlast smeniti, menjati ili birati“, rekao je Božović i dodao da do sada „nikada nije bilo toliko dokumentovanih dokaza o izbornoj krađi“.
Božović je istakao da pisci, kao i svako drugi, moraju biti zainteresovani za stvari koje ih okružuju.
„Ono što je glavna razlika između pisaca našeg vremena i nekih prethodnih epoha, recimo Pekićevog doba, jeste da je u njihovom vremenu književnost bila važna, kao i kultura. To su bile formativne sile jednog društva“, ocenio je on.
On je istakao da je književnost izgubila taj prostor, kao i kultura.
„Pre svega, književnost je izgubila socijalnu funkciju. U vreme pada Berlinskog zida i u godinama koje su usledile u zemljama istočne Evrope pojavljivali su se pisci koji su stvarali novu političku maštu. Mnogi od njih bili su proglašeni za očeve nacije, upravo zbog toga što je književnost bila važna“, istakao je Božović.
On je podsetio i da su tokom formiranja prvih stranaka nakon pada komunizma u Srbiji učestvovali intelektualci, među kojima i književnici.
„To mesto (kulture) je zauzela programirana, vrlo opasna i anestezirajuća zabava i to u ovom prostačkom obliku kakav je na sceni. Ta zabava stvara kulturu pristajanja, trpljenja i snalaženja, te onda vidimo da je dominantan model koji vlada ovde snalažljivost, a ne etika rada i vrednosti. To je nešto što će dugo pratiti naše društvo“, poručio je Božović.
Pisac Dragan Velikić istakao je da je teško pojmiti tu količinu prostakluka u kojoj mi danas živimo.
„Mi nismo svesni kako živimo. Mi od pre 10-15 godina nismo mi od danas. Tu mislim na količine prostakluka, nepravde, zločina i nekulture u kojima živimo“, rekao je on u „Utisku nedelje“ na TV Nova.
Velikić je ocenio kako smo mi „vakcinisani“ da se ne osvrćemo na tu vrstu prostakluka.
„Svi ti rijaliti programi. Ono što je apsurd je što se upravo sa televizija sa nacionalnom frekvencijom emituje neverovatna količina prostakluka i nasilja“, kazao je on i dodao da je „estrada okupirala mesto kulture“.
„Ja sam u prošlom broju NIN-a moju kolumnu završio jednim komentarom sa društvenih mreža, a u kojem se navodi da narod kom je (Slobodan) Milošević bio oslobodilac, (Zoran) Đinđić kriminalac, a (Aleksandar) Vučić vizionar i ne zaslužuje ništa više od onoga u čemu sada živi i kako živi“, rekao je Velikić.
Govoreći o odbornicima vladajućeg SNS-a u Kruševcu koji tokom sednice lokalnog parlamenta nisu hteli da ustanu i odaju minutom ćutanja poštu za mladića koji je stradao u frabrici „Trajal“, Velikić je istakao da je „aktuelni režim ukinuo stid i da mu ništa više nije sveto“.
„Stid je ukinut, a ovde je sve dozvoljeno“, ocenio je on.
Velikić se osvrnuo u emisiji i na presudu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, navodeći da se tu govori o „sunovratu pravne države“ i dodajući da je važno da se reaguje na to.
U „Utisku nedelje“ večeras je trebalo da gostuje pisac i dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade Stevo Grabovac ali je on zbog bolesti otkazao učešće u emisiji.
***
BONUS VIDEO – Utisak nedelje – Raša Nedeljkov, Miodrag Majić i Vladica Ilić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare