Uspešnost međupartijskog dijaloga: Realnost ili mit?

Isuviše kratka vremenska distanca da bi se sagledali stvarni efekti međupartijskog dijaloga, nije sprečila pojavljivanje mita koji preti da postane istorijska istina – da je ovaj proces značajno unapredio izborne uslove u Srbiji, piše European Western Balkan.Tokom nedavnog sastanka sa predstavnicima Venecijanske komisije i OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (KDILjP), predsednik Narodne skuopštine Vladimir Orlić je istakao da su „ispunjene sve mere u dijalogu“ i da su izborni uslovi u aprilu bili „najbolji od uvođenja višestranačja u našoj zemlji“.

U pozitivnoj oceni ishoda dijaloga ne zaostaju ni evropske institucije, iako uspeh implementiranih mera uzimaju sa nešto većom rezervom. Tako je, nakon posete poslanika u Evropskom parlamentu Vladimira Bilčika i Matjaža Nemeca Srbiji krajem septembra, Evropski parlament izdao saopštenje u kojem je dijalog opisan kao „uspešan“. Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, objavljen 12. oktobra, utvrdio je da je sproveden niz mera koje su unapredile izborne uslove. Pa ipak, u ovom dokumentu takođe su navedene i neke zamerke dijalogu.S druge strane, izveštaji koje su nakon izbora objavili posmatrači, pre svega misija OEBS-a, pokazali su da su brojni problemi u najvažnijim oblastima izborne utakmice nastavili da se javljaju, što dovodi u pitanje bilo kakav značajan uticaj usvojenih mera. Ovakav nalaz OEBS-a nije iznenadio nikoga ko je pažljivo pratio čitav proces, jer su se razlozi za pesimizam pojavili daleko pre održavanja izbora u aprilu 2022.Podsetimo, čim je završen poslednji sastanak međupartijskog dijaloga vlasti i opozicije, u septembru 2021, mnogi posmatrači, uključujući i domaće organizacije civilnog društva, već tada su bili nezadovoljni ishodom. Organizacije Crta i BIRODI ocenile su da mere neće biti dovoljne za značajno poboljšanje izbornih uslova, dok se veći deo opozicije koji je bojkotovao prethodne izbore, 2020. godine, povukao iz dijaloga i odbio da učestvuje u primeni mera.Sastanak u septembru 2021. bio je drugi, i poslednji, „okrugli sto“ kojem su prisustvovali predstavnici vlasti, opozicije i posrednici iz Evropskog parlamenta. Prethodni je održan u julu, nakon nekoliko meseci onlajn konsultacija. Već tada su i opozicija i predstavnici civilnog društva ocenjivali da dijalog kasni i da je mere trebalo da se utvrde ranije, kako bi bilo dovoljno vremena da se njihov efekat oseti pre izbora.Lista od 16 mera konačno je utvrđena u septembru 2021, a njome su, ispostavilo se, bili zadovoljni jedino predstavnici vlasti i, makar zvanično, posrednici iz EU. Ivica Dačić, koji je tada bio predsednik Narodne skupštine, takođe je bio jedan od posrednika prema prethodno utvrđenom formatu dijaloga, a mediji su izvestili da je značajno uticao na konačan oblik predloženih mera. U samom dokumentu stajalo je da su u pitanju mere „oko kojih su se usaglasili ko-fasilitatori“ (Dačić i evroparlamentarci), a ne mere oko kojih su se dogovorile stranke učesnice u dijalogu.Osim sadržine, problematičan je bio i tempo primene. Kasnilo se sa primenom svih mera za koje su određeni rokovi, a većina njih je primenjena tek početkom 2022. godine, manje od tri meseca pre održavanja izbora. Stekao se utisak da je primena mera bila „tempirana“ za dolaske evroparlamentaraca u naknadne posete, u novembru 2021. i januaru 2022. godine. Mere su primenjivane tako da stupe na snagu neposredno pre dolaska posrednika iz EU, što ne govori u prilog namerama vlasti da sve što je dogovoreno primene što brže i u dobroj veri.Na kraju, većina mera dogovorenih u dijalogu jeste primenjena do februara 2022 godine, čime nije ni izbliza ispoštovan jedan od prvih zahteva opozicije u dijalogu, a to je da se sve što se dogovori primenjuje najmanje šest do devet meseci pre održavanja izbora. Potom, međutim, došlo je na red pitanje o realnom uticaju primenjenog na kvalitet izbornih uslova u Srbiji. Izveštaji posmatračkih misija ne pružaju bilo kakvu potporu onima koji tvrde da su oni značajno popravljeni.Najvidljivija mera međupartijskog dijaloga bila je uspostavljanje Privremenog nadzornog tela za nadzor medija u kampanji. Njega su, prema dogovoru Ivice Dačića i evroparlamentaraca, činili šest predstavnika Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i šest predstavnika opozicije, i to tri predstavnika iz dela opozicije koja je bojkotovala izbore 2020. godine i tri predstavnika iz opozicionih stranaka koji su na te izbore izašli. Ovo telo moglo je samo da nadzire medije i o tome obaveštava javnost, ali ne i da sankcioniše one medije koji se ne pridržavaju profesionalnih standarda.Čim su objavljeni sastav i ovlašćenja Privremenog nadzornog tela, u javnosti je izražena sumnja da će ono moći na bilo kakav način da utiče na fer zastupljenost stranaka vlasti i opozicije u medijima, pre svega jer REM nije uživao poverenje većeg dela opozicije. Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodna stranka i članice buduće izborne liste „Moramo“ odbile su da predlože svoje predstavnike u ovom telu.Čak i u ovako okrnjenom sastavu, rad Privremenog nadzornog tela nailazio je na probleme. Između „političkog“ i „stručnog“ dela Privremenog nadzornog tela, odnosno predstavnika opozicije i predstavnika REM-a, u martu su se pojavile nesuglasice oko tumačenja funkcionerske kampanje – „politički“ deo zaključio je da predstavnici vlasti zloupotrebljavaju svoje javne funkcije zarad povećanja medijske prisutnosti, dok su članovi REM-a povećano prisustvo pripisale izbijanju rata u Ukrajini. Ovaj sukob nije razrešen, a kredibilitet Privremenog nadzornog tela ostao je trajno oštećen, što je zaključio i izveštaj OEBS-a o izborima.

„PNT nije imao izvršne nadležnosti i to u kombinaciji sa čestim neslaganjima između članova… u periodu kampanje, uglavnom u vezi sa medijskim izveštavanjem o državnim funkcionerima, značajno je umanjilo njegovu efikasnost“, navodi se u izveštaju.Još nekoliko mera u međupartijskom dijalogu odnosilo se na medije, i to uglavnom na promenu zakona i podzakonskih akata, kao što su REM-ovi pravilnici za javne i privatne televizijske kanale, zarad uravnoteženog prisustva vlasti i opozicije. Da li su ove mere urodile plodom? U izveštaju OEBS-a ne može se naći pozitivan odgovor na ovo pitanje.Izveštaj navodi da su, u suprotnosti sa propisima REM-a, javni servisi nekritički i opširno izveštavali o javnim funkcionerima, te da je RTS1 skoro 50 procenata vremena u političkim informativnim emisija u udarnim terminima dodelio aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću i 23 procenta predstavnicima vlade. Situacija u privatnim medijima sa nacionalnom frekvencijom (TV B92, Hepi, RTV Pink i TV Prva) bila je još manje uravnotežena – ovi kanali su, prema nalazima OEBS-a, posvetili oko 90 procenata izveštavanja predstavnicima vlasti, prikazujući ih sveukupno u pozitivnom svetlu.Kada je reč o drugim merama, najveći fokus javnosti u vreme njihovog dogovaranja bilo je na sprečavanju pritisaka na birače. Mera oko koje su se usaglasili Ivica Dačić i evroparlamentarci glasila je da će se „obezbediti da vlasti imaju odgovarajuće procedure kako bi sprečili i istražili neopravdane pritiske na birače“.Da li je ova mera ikada primenjena i na koji način, javnost nikada nije saznala, uzevši u obzir da nisu utvrđeni nikakvi rokovi niti indikatori. U međuvremenu, posmatračka misija OEBS-a izvestila je da je, tokom kampanje za izbore u aprilu, dobila „veliki broj uverljivih izveštaja o pritiscima na birače da podrže vladajuću koaliciju“.„Tokom kampanje, aktuelni predsednik ili predstavnici Vlade koji su, takođe, bili i kandidati, najavili su, pokrenuli ili svečano otvorili veliki broj javnih infrastrukturnih projekata. Kandidati ponekad nisu uspevali da razdvoje svoje zvanične funkcije od učestvovanja u kampanjama političkih stranaka, i na taj način pripisujući postignuća Vlade koaliciji koja je bila na vlasti. Korišćenje administrativnih resursa dalo je vladajućoj koaliciji značajnu prednost u položaju zahvaljujući širokoj medijskoj pokrivenosti“, navodi se u OEBS-ovom izveštaju.Ne može se tvrditi da nijedna od 16 mera utvrđenih u međupartijskom dijalogu nije donela nikakvu promenu izbornim uslovima. Zakonom je regulisan status posmatrača, smanjen je broj potpisa koje stranke nacionalnih manjina moraju da sakupe sa 10 na 5 hiljada, i udeo budžetskog novca koji se strankama deli ravnopravno, a ne na osnovu postignutog rezultata, povećan je sa 20% na 40%.Jedan od primera, koji je tokom sastanka sa predstavnicima OEBS-a pomenuo i Vladimir Orlić, bio je proširivanje sastava Republičke izborne komisije (RIK) sa šest predstavnika opozicije, koji su se pridružili stalnom sastavu od 17 članova koje je izabrala Narodna skupština u oktobru 2020. Novi članovi su „dodati“ 4. februara 2022, a RIK je, ubrzo potom, svakako proširen predstavnicima izbornih lista i kandidata, tako da je efekte ove mere teško proceniti.Ipak, ako se sve ove mere i uzmu u obzir kao pozitivni iskoraci, one su se našle u oblastima koje kritičari izbornih uslova u Srbiji nisu smatrali prioritetnim. Stanje u medijima, funkcionerska kampanja, zloupotreba javnih resursa i pritisci na birače, kao što se može videti iz OEBS-ovog izveštaja, ostali su gotovo netaknuti merama iz međupartijskog dijaloga. Njegovi pojedini učesnici, prema tome, mogu da proglašavaju uspeh dijaloga – ali situacija na terenu tokom kampanje pokazala je da za to imaju samo politički motiv, a ne i potporu u realnosti.Bonus video: RTS i pokušaj dijaloga vlasti i opozicije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rtsopozicijaisnsdijaloggp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2416846"]