U Skupštini Srbije danas se vodila polemika o članu zakona o osnovama sistema obrazovanja po kojem je predviđeno da školska godina počinje intoniranjem himne Srbije.
Pripadnici nacionalnih manjina reagovali su na objašnjenje ministra prosvete Branka Ružić koji je rekao da je intoniranje himne uvedeno u obrazovno-vaspitni sistem „radi razvijanja nacionalnog identiteta učenika, kao i svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji“.
Reagovao je poslanik Stranke pravde i pomirenja Jahja Fehratović koji je naveo da je pitanje himne „vrlo kompleksno, posebno na Balkanu, sa našim iskustvima i u ovim vremenima“.
„Himna koja je trenutna jeste himna koja odražava isključivo sliku većinskog naroda. Ono što smo mi govorili sve vreme jeste da u toj himni treba ugraditi elemente i drugih naroda i svih nacionalnih manjina“, rekao je Fehratović.
Oštriji je bio šef poslaničke grupe „Ujedinjena dolina SDA Sandžaka“ Šajip Kamberi koji je aktuelnu srpsku vlast optužio da nije uspela da ostvari bolje školstvo, zdravstvo, pravdu, pa zato sada „govori o srpskom svetu i poziva se na istoijsku slavu srpskog naroda“.
On je dodao da će svakako svake govine biti sve manje učenika da peva himnu jer svi odlaze. Naveo je primere da je fudbaler Adem Ljajić preko noći proglašen za secesionistu jer nije hteo da peva „Bože pravde“, ali je Srbin Ilija Ivić postao srpski izdajnik kada je rekao da će igrati za reprezentaciju Kosova.
„U vašoj državi želite asimilaciju, u drugim državama ne želite ni integraciju, jer državu želite samo za sebe, po mogućstvu za sebe lično“, rekao je Kamberi.
On je dodao da je himna Srbije stvarana po čisto etničkom modelu, a da u državi danas žive 22 nacionalne manjine.
Kamberiju je odgovorio prvo narodni poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević ocenivši govor kao „drastičan primer omalovažavanja i negiranja ustava“ i poručio da Ustav Srbije ne prepoznaje himnu Kosova, te da onaj ko ozmišlja naciju izmišlja i njene simbole.
Poslanik SWNS Miloš Terzić tražeći opomenu za Kamberija, nakon čega je govorio o jučerašnjim dešavanjima u Tirani uz poruku da je Kosovo „bilo i ostaće Srbija“.
Njegov kolega Marijan Rističević takođe je tražio povredu poslovnika tokom koje je pričao o broju Srba u Sloveniji i njihovom statusu.
Nakon poslanika oglasili su se i ministri, pa je ministarka kulture Maja Gojković istakla da nikad nije čula „mirnije izrečen govor mržnje“ i nepoštovanje. Navela je primer Amerike gde svi poštuju zastavu i pevaju himnu, bez obzira odakle su došli.
Ministar prosvete Branko Ružić zatražio je od Kamberija izvinjenje. Rekao je da je ponosan što je uvedena obaveza intoniranja himne od prvog septembra i da je ta odluka naišla na odobravanje u svim sredinama.
„Voleo bih da vidim šta rade učenici u Nemačkoj kad počne himna, ili u Austriji, Švajcarskoj gde se takodje većinski narod i konfesionalna pripadnost afirmišu u tekstovima“, rekao je Ružić i pitao da li se i tamo pripadnici nacionalnih manjina tako oštro suprostavljaju.
Poslanik Kamberi odgovrio je da pre nego što se albanska deca obavežu da se „mole za srpski svet“ ministar treba da im obezbedi udžbenike na albanskom jeziku.
Ministar je odgovorio da je do sada 16 udžbenika završeno i odobreno i da su ostala samo još tri, te da je svoj deci na pravičan način obezbeđeno obrazovanje. Nakon toga, najstavljena je rasprava po tačkama dnevnog reda.
Inače, u Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, predviđena je i novčana kazna ukoliko obrazovna ustanova ne intonira himnu na početku školske godine i to od 100 hiljada do milion dinara.
BONUS VIDEO Sve teži život za demokratiju u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar