Gazivode postaju "Jezero Tramp", po Beogradu i drugim gradovima Srbije malo - malo osvane bilbord zahvalnosti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ili njegovom kineskom kolegi Si Đipingu, političari punih usta govore o susretima sa stranim zvaničnicima, spomenici zahvalnosti niču u Prištini: uporno i ljubomorno čuvamo i negujemo kult ličnosti i idolopoklonstva. Psiholozi kažu da je reč samo o jeftinoj i udvoričkoj psihologiji, kojom oni koji su na vlasti pokušavaju da dobiju nešto od onih kojima se klanjaju.
Natpis „Most Tramp“ osvanuo je juče na Brnjačkom mostu, nad jezerom Gazivode, a uz njega i transparent na engleskom da se kosovski Srbi zahvaljuju američkom predsedniku da im je „doneo mir“.
Na ovaj način praktično je sprovedena ideja specijalnog izaslanika predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela. On je, naime, u jednom od brojnih intervjua nakon potpisivanja sporazuma, rekao da je u žaru rasprave o tome da li u sporazumu Gazivode treba da bude oslovljeno kao tako ili po albanskom pozivu „Ujman“, on u šali predložio da se jezero nazove Trampovo jezero.
„Nakon nedelja borbe u vezi sa sporazumom kada je i dalje trajala borba oko imena, rekao sam, znate, ja ću govoriti Jezero Tramp kako ne bi birao strane i naljutio nekoga. Oba lidera su skočila i rekla, meni je to u redu, hajde da ga zovemo Jezero Tramp“, rekao je tada Grenel, a juče na Tviteru još jednom pozdravio ovu odluku.
Bilbordi, spomenici, trgovi…
Ovo je, međutim, samo jedna u nizu sličnih situacija, gde se stranim zvaničnicima nekakva narodna zahvalnost izražava dizanjem kipova, davanjem naziva ulica i trgova, evo sad i jezera po prrdsednicima drugih država.
U Srbiji je to tradicija od koje se ne odustaje.
Tako je u okviru višednevnog zahvljivanju Rusiji na podršci u Unesku 2015. godine osvanio bilbord pod nazivom „Braća zauvek“. Nije bilo dovoljno što se tadašnji premijer Aleksandar Vučić lično zahvalio ambasadoru Aleksandru Čepurinu, već je ispred ambasade te zemlje u Beogradu postavljen i bilbord sa fotografijom Vladimira Putina.
U isto vreme i na putu Smederevska Palanka – Velika Plana osvanuo je bilbord sa likom ruskog predsednika kojem je pisalo „Srbijo, ne okreći leđa iskrenom bratu i pravoslavnoj veri“.
Da li treba podsetiti da je nedavno usred divljanja virusa korona, dnevni list „Informer“ postavio bilborde kojim se zahvaljuje predsedniku Narodne Republike Kine Si Đinpingu na velikoj pomoći srpskom narodu u doba strašne pandemije koronavirusa. Na više lokacija širom Beograda osvanuli su bilbordi sa natpisom na srpskom i kineskom jeziku: „Hvala, brate Si!“.
I region ima sličnih poroka. Kosovski Albanci pogotovu.
Tako će sve generacije koje dolaze moći da se dive spomeniku Bilu Klintonu, a da sasvim sigurno neće imati pojma ko je taj čovek. Šest metara visok kip postavljen je na bulevaru koji nosi ime bivšeg predsednika SAD, ispod ogromnog bilborda sa njegovim likom. Spomenik je postavljen kao znak zahvalnosti kosovskih Albanaca prvom čoveku Bele kuće za pomoć tokom rata 1999. godine.
Tu nije kraj, 2019. godine je u okviru obeležavanja 20. godina od ulaska NATO trupa na Kosovu, postavljena i bista bivše američke sekretarke Medlin Olbrajt.
Udvorička psihologija
Analizirajući ovu ponekad sumanutu žeju da se zahvalnost za nešto iskaže na ovaj način, psiholog Žarko Trebješanin za portal Nova.rs kaže da ne bi rekao da se ovde radi o kultu ličnosti, već o klasičnom ulizištvu.
„Kult ličnosti se gradi jako dugo, ovde se radi o jednom providnom dodvoravanju i udvoričkoj psihologiji ko će pre i više da pokaže koliko je ushićen pred tom veličinom, ne bi li nešto dobio zauzvrat, objašnjava Trebješanin.
Kako dalje navodi, ovo „ljigavo dodvoravanje“ većini građana je, zapravo, smešno.
„Političari guraju takve ideje, kao i što se hvale da su videli Trampa ili dobili od njega olovku, a nadaju se da će dobiti još nešto, kako bi opet obmanuli javnost i onaj deo polupismenog sveta na koji i ciljaju, da su nešto veliko uradili. U suštini uradili su samo za Trampa, jer će ovo biti još jedan dodatak njegovoj predizbornoj kampanji. Ne znam kako bih uopšte prokomentarisao ideju da menjamo ime jezera, a pitanje je šta će biti sa Trampom za godinu dana“, zaključuje Trebješanin.
Potpuni nedostatak samopouzdanja
Sličnog je mišljenja i psiholog Ana Mirković.
„Mene je kao građanina ove zemlje sramota. Jedna moja koleginica kaže „niko te ne može zgaziti, ako se crvom ne napraviš“. E pa ovo simboliše koliki smo zapravo crvi“, kaže Mirković i dodaje da ovo odlikuje sve male nacije:
„Strašan konflikt između želja i mogućnosti. Stalno govorimo kako smo nebeski narod, dičimo se Novakom Đokovićem, ali u suštini imamo jedan ogroman manjak samopouzdanja i empatije prem asvojoj zemlji. Da je volimo ne bi ovo radili“, zaključuje Mirković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare