Tri tačke sporenja opozicije, i jedno ključno pitanje: Ko će biti lider?

Više istraživanja pokazalo je da opozicija ima šanse da pobedi makar na izborima u Beogradu ukoliko izađe na jednoj izbornoj listi. Međutim, sada je već gotovo izvesno da se to neće dogoditi.Ne davimo Beograd, koji se dobro kotira u prestonici, već je odlučio da na izbore neće ići sa partijama oko SSP Dragana Đilasa i NS Vuka Jeremića.Kako je “Nova” već objavila, u toku su pregovori oko zajedničkog učešća na izbore tog pokreta, građanske platforme “Akcija”, iza koje stoji Nebojša Zelenović, ekološke organizacije koju predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta i pokreta Srce grada.

“Problematična prošlost”

Kako je ranije za list “Nova” rekao jedan od lidera NDBG Dobrica Veselinović, kada je reč o strankama, predizborna koalicija moguća je samo sa Nebojšom Zelenovićem.“Ostali (opozicioni) akteri na političkoj sceni su imali problematičnu prošlost”, naveo je Veselinović.Uprkos tome, NDBG i Zelenović sarađuju sa ostalim strankama kada je reč o borbi za izborne uslove. Oni su sa Đilasovim SSP-om, DS, PSG i PzP napravili platformu o izbornim uslovima, kao i predlog sporazuma koji su nedavno poslali sa evroparlamentarcima.NDBG je spreman da sa ovim strankama razgovara o koaliciji tek posle izbora.

Sporenja zbog stranaka koje su izašle na izbore

Sa druge strane, partije oko SSP i NS nisu mogle da nađu zajednički jezik oko jedinstvene borbe za izborne uslove. Različito su gledali na koji način treba da učestvuju u međustranačkom dijalogu i ko tamo treba da ih predstavlja, da li jedan, dva ili više pregovarača.Jeremićeva stranka odbijala je da bude u savezu sa onim partijama koje su prekršile odluku o bojkotu i izašle na izbore. To se pre svega odnosilo na Pokret slobodnih građana i ZZS Nebojše Zelenovića.

Sa druge strane, Dragan Đilas smatra da u istom savezu treba da budu svi oni koji su nesumnjivo protivnici režima Aleksandra Vučića.Došlo se do toga da su NS i stranke oko nje i SSP sa svojim partnerima poslali Evropskom parlamentu odvojene platforme o izbornim uslovima.

Ko će biti lider?

Nesumnjivo je da čak i ako se vode ili povedu razgovori o zajedničkom učešću na izborima, tačka sporenja biće i ko će predvoditi koaliciju, ko će biti nosilac liste ili prvi na njoj. Veliki problem mogao bi da nastane i kada se bude odlučivalo koliko će ko dobiti mesta na izbornoj listi.Socijalni psiholog Dragan Popadić smatra uloga lidera ima veliki uticaj na to što (još) nema koalicije. On u izjavi za “Novu” podseća da su mnoge od tih stranaka potekle iz iste partije i navodi da se radi “o posvađanim ljudima”.“Tu ne mislim samo na vođe, nego i one koji čine te stranke. Te ranije animozitete treba nekako prikriti i izbrisati. Sve te stranke, pošto su mnoge od njih jako male, prepoznaju se jedino po svojim liderima. Postoji ta borba lidera ko će ne ispasti naivan, pa prepustiti tu prednost drugima i više neće moći da dođ na istu poziciju. Oni koji, na primer, u toj kampanji budu na čelu liste biće najviše hvaljeni, reklamirani, oni će biti ‘A’ tim, a niko neće da pređe u ‘B’ tim”, kaže Popadić.

“Ako se niko ne odrekne ličnog interesa, svi će propasti”

On ističe da u jednoj matematičkoj disciplini, teoriji igara, pokušavaju da objasne takve fenomene.“Reč je o socijalnim dilemama, gde čovek ili grupa ljudi, da bi postigli neki cilj, mora da se odrekne ličnog interesa. Ali, oni koji se ne odreknu ličnog interesa će u stvari najbolje proći ili će iskoristiti to što su se ostali odrekli. Međutim, ako se niko ne odrekne ličnog interesa svi će definitvno porpasti”, navodi Popadić.

BONUS VIDEO RTS i pokušaj dijaloga vlasti i opozicije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rtsopozicijaisnsdijaloggp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2416846"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram