Šest meseci ostalo je do izbora, a dobar deo proevropske opozicije još nije odlučio da li će na njima učestvovati i kako - da li u maloj ili velikoj koaliciji, budući da gotovo nijedna stranka nije dovoljno jaka da samostalno napravi ozbiljan rezultat. Očigledno je da među opozicionim partijama postoji niz sporenja koji ih sprečavaju ili usporavaju da naprave dogovor. Pojedine neće sa onima koji imaju “problematičnu prošlost”, neke ne prihvataju partije koje su izašle na izbore, a tu je (možda i najvažnija) borba za lidera potencijalne koalicije.
Više istraživanja pokazalo je da opozicija ima šanse da pobedi makar na izborima u Beogradu ukoliko izađe na jednoj izbornoj listi. Međutim, sada je već gotovo izvesno da se to neće dogoditi.
Ne davimo Beograd, koji se dobro kotira u prestonici, već je odlučio da na izbore neće ići sa partijama oko SSP Dragana Đilasa i NS Vuka Jeremića.
Kako je “Nova” već objavila, u toku su pregovori oko zajedničkog učešća na izbore tog pokreta, građanske platforme “Akcija”, iza koje stoji Nebojša Zelenović, ekološke organizacije koju predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta i pokreta Srce grada.
Kako je ranije za list “Nova” rekao jedan od lidera NDBG Dobrica Veselinović, kada je reč o strankama, predizborna koalicija moguća je samo sa Nebojšom Zelenovićem.
“Ostali (opozicioni) akteri na političkoj sceni su imali problematičnu prošlost”, naveo je Veselinović.
Uprkos tome, NDBG i Zelenović sarađuju sa ostalim strankama kada je reč o borbi za izborne uslove. Oni su sa Đilasovim SSP-om, DS, PSG i PzP napravili platformu o izbornim uslovima, kao i predlog sporazuma koji su nedavno poslali sa evroparlamentarcima.
NDBG je spreman da sa ovim strankama razgovara o koaliciji tek posle izbora.
Sa druge strane, partije oko SSP i NS nisu mogle da nađu zajednički jezik oko jedinstvene borbe za izborne uslove. Različito su gledali na koji način treba da učestvuju u međustranačkom dijalogu i ko tamo treba da ih predstavlja, da li jedan, dva ili više pregovarača.
Jeremićeva stranka odbijala je da bude u savezu sa onim partijama koje su prekršile odluku o bojkotu i izašle na izbore. To se pre svega odnosilo na Pokret slobodnih građana i ZZS Nebojše Zelenovića.
Sa druge strane, Dragan Đilas smatra da u istom savezu treba da budu svi oni koji su nesumnjivo protivnici režima Aleksandra Vučića.
Došlo se do toga da su NS i stranke oko nje i SSP sa svojim partnerima poslali Evropskom parlamentu odvojene platforme o izbornim uslovima.
Nesumnjivo je da čak i ako se vode ili povedu razgovori o zajedničkom učešću na izborima, tačka sporenja biće i ko će predvoditi koaliciju, ko će biti nosilac liste ili prvi na njoj. Veliki problem mogao bi da nastane i kada se bude odlučivalo koliko će ko dobiti mesta na izbornoj listi.
Socijalni psiholog Dragan Popadić smatra uloga lidera ima veliki uticaj na to što (još) nema koalicije. On u izjavi za “Novu” podseća da su mnoge od tih stranaka potekle iz iste partije i navodi da se radi “o posvađanim ljudima”.
“Tu ne mislim samo na vođe, nego i one koji čine te stranke. Te ranije animozitete treba nekako prikriti i izbrisati. Sve te stranke, pošto su mnoge od njih jako male, prepoznaju se jedino po svojim liderima. Postoji ta borba lidera ko će ne ispasti naivan, pa prepustiti tu prednost drugima i više neće moći da dođ na istu poziciju. Oni koji, na primer, u toj kampanji budu na čelu liste biće najviše hvaljeni, reklamirani, oni će biti ‘A’ tim, a niko neće da pređe u ‘B’ tim”, kaže Popadić.
On ističe da u jednoj matematičkoj disciplini, teoriji igara, pokušavaju da objasne takve fenomene.
“Reč je o socijalnim dilemama, gde čovek ili grupa ljudi, da bi postigli neki cilj, mora da se odrekne ličnog interesa. Ali, oni koji se ne odreknu ličnog interesa će u stvari najbolje proći ili će iskoristiti to što su se ostali odrekli. Međutim, ako se niko ne odrekne ličnog interesa svi će definitvno porpasti”, navodi Popadić.
Pajtić: Sporenja u opoziciji posledica njihove nesigurnosti
Bojan Pajtić, profesor i bivši lider DS, navodi za “Novu” da bi problem sporenje između opozicionih stranaka, “bar onih koje su prave i koje nije produkovao režim”, prestalo kada bi postojao načelni dogovor da se na beogradske izbore idu u jednoj koloni, u skladu sa istraživanjima javnog mnjenja. Tada, kako kaže, opozicione stranke ne bi svaku situaciju doživljavale kao priliku da steknu određeni politički poen i sebi obezbede prolaz u beogradski parlament, odnosno republički.
“Svo to mimoilaženje i neslaganja opozicije, čak i po pitanjima koja su od strateške važnosti, jete posledica nesigurnosti opozicionih stranaka, jer je njihov ulazak u parlament pod velikim znakom pitanja, ako izlaze odvojeno. Praktično, nijedna ne može sa sigurnošću da tvrdi da bi ušla u parlament, čak ni sa ovako umanjenim cenzusom”, kaže Pajtić.
Upitan koliki bi problem u eventualnim razgovorima o jednoj listi, moglo da bude liderstvo, on kaže da nijedna od njih nije toliko dominanta da bi neko pojedinačno mogao da bude lider, nezavisno od toga da li govorimo o ličnosti ili stranci.
“Bilo bi najmudrije da prvi na potencijalnoj listi bude neka ugledna nestranačka ličnost, koja nikad nije bila u izvršnoj vlasti, neki ugledni profesor univerziteta, umetnik ili sportista, koji može da privuče glasove apstinenata”, zaključuje Pajtić.
BONUS VIDEO RTS i pokušaj dijaloga vlasti i opozicije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare