Da je dijalog oko izbornih uslova sa vlašću završen i to tako da je opozicija dobila izvesne ustupke i donela odluku da izađe na birališta, u ovom trenutku bi se moglo reći da će to biti u najmanje dve, a najviše pet kolona. Tako misle sagovornici portala Nova.rs, koji ne isključuju mogućnost promena, pa ni odluke o ujedinjenju. S tim što je ta opcija na prilično dugačkom štapu.
Nastavak dijaloga sa vlašću oko izbornih uslova, a pod posredništvom predstavnika Evropskog parlamenta zakazan je za 9. i 10 jul, kada u Beograd dolaze evroposrednici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik. Od ovog razgovora opozicija očekuje mnogo, neki čak i da bude zaključen dogovor. Tako da ostane dovoljno vremena da dogovoreno bude i implementirano.
Od dijaloga i njegovog epiloga zavisi i odluka opozicije, barem one koja je bojkotovala prošle izbore, da li će se vratiti u politički ring.
Iako se mnogo pričalo o ujedinjenju i zajedničkim kandidatima, sudeći prema trenutnoj situaciji u opoziciji, taj scenario je svetlosnim godinama daleko, a mišljenje sagovornika portala Nova.rs je da su kolone neizbežne, s tim da ne bi trebalo preterivati sa njihovim brojem, da sve ne bi otišlo u politički besmisao.
U ovom trenutku pet jasnih kolona
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar očekuje da će, ipak, biti određene vrste ukrupnjavanja opozicije, ali ne na način na koji je funkcionisao, recimo, Savez za Srbiju.
“U tom smislu mislim da nećemo prisustvovati situaciji u kojoj koalicije prave raznorodne stranke, već govorim o ukrupnjavanju stanaka koje programski mogu da sarađuju. Mada, moram da napomenem da to ne znači da očekujem da sve stranke sa sličnim programima budu na jednom mestu. Objasniću i na šta konkretno mislim”, kaže Klačar.
U razgovoru za Nova.rs kaže da u ovom trenutku vidi pet jasnih kolona opozicije.
“Čini mi se da je saradnja Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke i Pokreta slobodnih građana vrlo moguća, međutim, u ovom bloku ne očekujem Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića ili Novu stranku, iako bi programski mogli da sarađuju. Oni imaju neke razlike koje očigledno ne mogu da prevaziđu, zato očekujem da se upravo oko ove dve stranke pravi druga kolona. Kad je reč o mogućoj trećoj koloni to bi bila ona oko Narodne stranke, s tim šti nisam siguran da li će stranka Vuka Jeremića uopšte praviti koalicije ili će na izbore ići samostalno. Ovo je stranka koja mnogo ulaže u infrastrukturu, tako da je sasvim moguće da se odluče da nastupe samostalno”.
Kao sledeća moguća opoziciona kolona, nameće se prema njegovom mišljenju, ona koju će formirati Inicijativa Ne davimo Beograd.
“Verujem da će oni na beogradske izbore ići samostalno ili u saradnji sa sličnim pokretima, međutim, kad je reč o parlamentarnim izborima, mislim da je moguće da prave neku koaliciju sa Nebojšom Zelenovićem. Poslednju kolonu mogle bi činiti Demokratska stranka Srbije i POKS, koji za sada imaju solidnu saradnju”, ističe Klačar i dodaje da pod znakom pitanja ostaje još dosta stranaka i pokreta, za koje se ne zna da li će na izbore ići samostalno ili u koalicijama.
“Tu su recimo Dveri, Dosta je bilo, radikali i brojne duge stranke i pokreti, ali za sada je pretpostavka da će na izbore ići samostalno. Sve ovo su, da naglasim, samo pretpostavke na osnovu trenutne slike. Do izbora ima još puno vremena i veoma je moguće da će se stvari menjati. U svakom slučaju mislim da je za opoziciju jako važno ukrupnjavanje gde god je to moguće i gde postoji politički osnov. SNS je to prepoznao i odatle i ujedinjenje sa Aleksandrom Šapićem”, zaključuje Klačar.
Vučiću interes da pravi gužvu
Da je ukrupnjavanje ključ misli i politički analitičar Đorđe Vukadinović.
“Ja uvek zastupam tezu da opozicija, ali ona prava opozicija, treba da nastupi jedinstveno. Sad izgleda kao da ćemo na izborima imati više kolona, ali nisam siguran da će na kraju tako i biti. Jer će biti toliko drugih kolona, što režimskih, što polurežimskih, što prorežimskih, da neće biti lako biračima da razaznaju ko je prava opozicija. Nije isključeno da upravo zbog toga n akraju dođe do ujedinjavanja opozicije, a ja u tom slučaju vidim dve kolone. Proevropski građansku i nacionalno konzervativnu. Sve više od toga bi bilo loše po opoziciju, jer se prave šumovi i gužva, a to odgovara režimu”, navodi Vukadinović.
Objašnjava i kako.
“Ma koliko bio jak SNS, Aleksandar Vučić zna da uprkos anketama koje se objavljuju nije ni blizu 60 odsto podrške birača. Ona se kreće negde oko 40 odsto, možda koji procenat više. Zato je za njega od ključnog interesa da se na izborima pojave razne astelit stranke i da prosper najmanje 10 do 15 odsto glasova, a da ne pređu cenzus. Zato je njemu interes da pravi gužvu i veliki broj kolona. Na prošlim beogradskim izborima tih prosutih glasova je bilo više od 20 odsto, a to mu garantuje apsolutnu pobedu”, zaključuje Vukadinović.
Bonus video: „Prljava energija“ odlazi u istoriju, a gde je Srbija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare