"Poziv na prekid napada unutar opozicije je, nažalost, postao instrument za skrivanje istine, od koje ključno zavisi uspeh opozicije. U praksi svaki takav dogovor je značio da je dozvoljeno napadati sve osim Đilasa i njegove stranke", ovo u intervjuu za "Blic" kaže Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke i naglašava da dogovori nisu doveli ni do ujedinjenja opozicije, niti do promene vlasti.
– A do ujedinjenja opozicije nije došlo, pre svega, zbog toga jer je taj proces finansijskom i medijskom dominacijom prisvajao Đilas, koji se iznad svega borio za svoje prvenstveno u opoziciji, a ne za smenu Vučićevog režima. Drugi razlog je u tome što je režim prethodno potpuno uništio politički život u Srbiji, brutalnom medijsko-finansijskom manipulacijom, a neretko i fizičkom silom i time ustoličio vrednosni sistem u kom se dominacija i u opoziciji ostvaruje ne političkim idejama i vrednostima, nego finansijskim i medijskim uticajem. Oni koji su pristajali na to su u takvim okolnostima tražili način da njihove stranke prežive i većina njih je to činila jer nisu imali drugi izbor. Ali vreme je da se konačno odupremo tome i pre svega nam je oko toga potrebno ujedinjenje onih koji su za povratak politike u politiku. U Srbiji je uspostavljena takva politička entropija, koja zakonomerno izdvaja i na vlasti i u opoziciji lidere kao što su Vučić i Đilas, koji su i karakterno i vrednosno veoma slični, koliko god se u međuvremenu stvarno ili prividno sukobljavali. Priroda njihovog odnosa, bilo da su u fazi saradnje ili medijskog sukoba, ključno je urušavala političku kulturu i potpuno izobličila političku komunikaciju i poimanje politike u Srbiji.
Prethodni vikend i nedelju za nama obeležio je žestok sukob vas i Dragana Đilasa. To je jedan od onih sukoba koji uvek tinja i čeka da se rasplamsa, što se sada i dogodilo. Zašto?
– Iz vrlo prostog razloga – na Đilasov napad u radikalskom stilu na Duška Vujoševića, mene i na sve ljude koji su predstavljali našu listu, adekvatno sam odgovorio. Rečima da naša lista nije prešla cenzus jer nas građani neće, Đilas je porekao izbornu krađu i bukvalno ponovio Vučićeve reči, tako da nisam odgovorio samo stajući u odbranu naše liste, već i glasova svih opozicionih glasača u Srbiji. Godinama sam zarad mogućnosti jedinstva opozicije izbegavao da odgovaram na laži i licemerje, ali dok se zarad ujedinjenja ćutalo o takvom štetnom političkom delovanju, upravo to je najviše onemogućavalo ujedinjenje. Na ovim izborima došlo je do eskalacije višegodišnjeg štetočinstva u opoziciji i zato više niko nema pravo da ćuti. To o čemu ja javno govorim znaju i svi drugi lideri opozicije i krajnje je vreme da se prekine sa foliranjem i praznim frazama i da svi izađu sa istinom o tome šta se dešavalo u opoziciji u protekloj deceniji. To je zapravo danas i jedini način da se opozicija ujedini, jer sam siguran da uz jasno distanciranje od faktora koji sprečava stvarno ujedinjenje, opozicija bi se ujedinila za par sati. Bez ucena, autoritarnog upravljanja i nametanja lidera koji je sve vreme usmeren samo na razaranje opozicije. Nakon svakog Đilasovog ujedinjenja opozicija je bila sve razjedinjenija, a iz tog ujedinjenja su druge stranke izlazile sve slabije. Većina opozicionih stranaka je u tome učestvovala, jer je režim postavio takve okolnosti da nisu imale drugi način da prežive. Naša lista na to nije pristajala i bili smo spremni da to platimo padom ispod cenzusa. Ali zato danas čiste savesti možemo da iznosimo ovu istinu i pozovemo druge da učine isto i da se prekine decenijski zavet ćutanja. Ukoliko se u tome ujedinimo, niko više ne mora zavisiti od medija i finansija Dragana Đilasa, iako je prethodno režimsko uništavanje političkog sistema u Srbiji opozicione stranke gurnulo u zavisnost od takvih pojedinaca. Taj proces je počeo izmenama zakona o finansiranju političkih organizacija, a zacementiran je bojkotom. Sada kada Đilas ulazi u parlament i konstruktivno razgovara sa Vučićem, jasno je konačno da je jedini cilj bojkota bio finansijski uništiti stranke i učiniti ih zavisnim od njega.
Kažete da su „Vučić, Brnabić i Đilas u sinhronizovanom političkom delovanju, na šta sve vreme upozoravate“. To su ozbiljne tvrdnje, čak optužbe. Možete li da kažete na šta mislite pod „sinhronizovanim delovanjem“?
– To je samo konstatacija stanja koje traje u različitim formama od 2012. godine. Ta sinhronizacija je vidljiva na dnevnom nivou i sve što je Đilas politički činio od 2012. pogodovalo je najviše Vučiću. Spram te činjenice, potpuno je nebitno da li se radilo o svesnom cilju i dogovoru ili putu pakla popločanom dobrim namerama. Od uništavanja DS-a do rezultata poslednjih izbora, svaki Đilasov potez je koristio Vučiću. I ja o tome ne želim više da ćutim, koju god cenu da plaćam za to, jer jednog dana kada se osvrnemo na ove godine razaranja našeg društva i države, ne želim da budem među onima koji su za to vreme ćutali. Uostalom, zar stvarno neko može da poveruje da pod ovakvim režimom njegov istinski najveći politički protivnik može politički i poslovno da napreduje koliko je Đilas u deceniji Vučićeve vlasti? Svaki građanin Srbije zna kako se plaća suprotstavljanje ovom režimu i licemerno je da ih u borbu protiv toga pozivaju oni kojima nikada bolje nije išlo.
Sve i da je tačno to o čemu govorite, zašto niste pre izbora o tome govorili?
– Sve vreme sam se nadao da je ipak nekim čudom moguće da se sve to zarad jedinstva opozicije prevaziđe. Pored toga, svi smo bili medijski ucenjeni sporazumom o nenapadanju i bio je potreban ovakav izborni rezultat i sve što je nakon izbora usledilo – od razgovora Đilasa i Vučića, obustave zajedničke borbe protiv izborne krađe, pa do odlaska na konsultacije kod Vučića da bi to postalo jasno. U tom smislu ovi izbori mogu zapravo biti najbolje što se dogodilo opoziciji u poslednjih deset godina, jer su doneli konačno ogoljavanje i neophodno otrežnjenje.
Kažete da je Đilas „legitimisao rezultat pokradenih izbora“ odlaskom kod Vučića. Ukoliko bude novih beogradskih izbora sledeće godine, hoćete li na njih izaći?
– Naravno da ćemo izaći, jer se nikada ne predajemo. Samo ako dođe do tih izbora, to neće biti jer su ih „Đilas i Vučić dogovorili“, već samo ako Vučiću budu od koristi. I zato je Đilasov odlazak kod Vučića bio ne doprinos političkom dijalogu i smirivanju tenzija, već političko šibicarenje u kom je Đilas višestruko pomogao Vučiću – legitimisao je njegov izborni rezultat, skrenuo pažnju javnosti i energiju opozicije sa zajedničke borbe protiv izborne krađe i omogućio Vučiću da ukoliko dođe do novih izbora to predstavi kao demokratski ustupak opoziciji, a prikrije da je to izraz slabosti zbog lošeg rezultata SNS-a u Beogradu.
Šta očekujete od novog saziva parlamenta?
– Ništa, osim ogoljavanja da oni koji su bojkotovali prošle izbore sada će, kada su dobili mandate, trpeti sve ono zbog čega su ušli u bojkot. Pa, imali smo mi i pre bojkota opoziciju u parlamentu koja se se svom snagom borila u skupštinskim klupama protiv vladajuće većine.
Da li danas mislite da je greška što se niste kandidovali na predsedničkim izborima, jer bi to možda poguralo SDS u parlament?
– Nije bila greška, jer je nama cilj smena ovog režima, a ne puko grabljenje nekoliko poslaničkih mandata. Cenzus smo mogli da pređemo na isti način kao i drugi, jer pojedinačno nemamo manje procenata od većine onih koji su ušli u parlament, ali nismo hteli da pravimo te vrste kompromisa. A kada uđemo u predsedničku trku to ćemo učiniti da bismo pobedili, a ne da bismo prešli cenzus. Iz više razloga to nije bilo moguće na ovim izborima i zato sam i rekao da prava borba počinje tek nakon izbora.
Da li biste, da ste u parlamentu, glasali za uvođenje sankcija Rusiji, ukoliko bi to pitanje došlo na dnevni red?
– Do danas ne bih i o tome sam otvoreno govorio i u domaćoj i međunarodnoj javnosti od početka ruske agresije na Ukrajinu. Međutim, pitanje uvođenja sankcija može se uskoro pokazati neizbežnim imajući u vidu razvoj međunarodnih procesa, koji su posledica ovog rata.
Kada gledate na globalne prilike, rat u Ukrajini, ekonomske posledice koje on ostavlja na ceo svet, šta je vaš najveći strah?
– Činjenica da danas niko u svetu nije u stanju ni da zamisli kako bi moglo da izgleda mirovno rešenje, imajući u vidu nivo i snagu suprotstavljenih interesa. Svet nakon ovog rata više neće funkcionisati na osnovu dosadašnjih globalnih pravila i principa, a kako će funkcionisati fundamentalno zavisi od mirovnog rešenja, kojeg danas nema ni u naznakama. To nas sve zajedno uvodi u nesagledivu opasnost.
Kako gledate na inicijativu Otvoreni Balkan? Može li se takvim vidom udruživanja region ekonomski održati do trenutka dok sve zemlje ne postanu članice EU?
– Ta ideja sama po sebi nije pogrešna, ali pogrešno je njeno izvođenje i politički kontekst, jer je istovremeno lansirana i besmislena i opasna ideja tzv. „srpskog sveta“ kao stupidna replika teze o postojanju „ruskog sveta“. Zato je ideja otvorenog Balkana, koja je negde i ranije postojala, viđena u nekim državama kao pretnja, a ne kao ideja saradnje – rekao je Tadić za Blic.
***
BONUS VIDEO: Boris Tadić o Vučiću izmeđi Nebojše i Dijane i propuštenim šansama u Beogradu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare