3
“Nisam menjala profesiju, nisam nikada, ali bukvalno nikada ni pomišljala da je napustim. Ne znam ni šta bih drugo volela da radim više od novinarstva. Ali jesam dodatno radila i druge stvari, kad sam šta mogla ili morala, pošto se dobar deo vremena od novinarstva nije moglo živeti. Tako ispada da sam jedno vreme od drugih poslova pomagala sebi da se bavim svojom osnovnom profesijom. To jeste, moram da priznam, malo uvrnuto”, kaže u razgovoru za Danas Biljana Stepanović, vlasnica i generalna direktorka Biznis info grupe, medijske kuće koja izdaje mesečni časopis Nova ekonomija.
* “Zlatno doba” i “ekonomski tigar”, da li biste nekada ove fraze povezali sa Srbijom i zašto ne?
– Činjenica je da smo nekoliko godina imali natprosečne stope rasta, ali ako se sagleda celina Vučićeve vlasti, naša stopa rasta je u proseku među najnižima u regionu Srednje i Istočne Evrope.
Za 2022. pa i 2023. biće među najnižima, ako se ne desi neko čudo. Ako vam Eurostat, dakle evropski statistički zavod kaže da ste četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi, ako je Hrvatska ušla u EU, a sada i u Šengen i uvela evro, ako ni Crna Gora pa čak ni Bosna neće sa vama u tzv. Open Balkan, ako svi koji mogu beže odavde glavom bez obzira, i mlado i staro, i intelektualci i zanatlije, ako ubrzano ostajete bez stanovništva, ako ovde mafijaši, bože sačuvaj, melju ljude u ćevape, doslovno kao parodija deluje da slušate priče o nekakvom zlatnom dobu i ekonomskom tigru.
* Ljudi odlaze iz Srbije, mladi i kvalifikovani. Odlaze i zanatlije i vozači, svi odlaze. I odlaziće. Kako to da promenimo? Šta biste tu savetovali državu? Ako Vas nisu do sada poslušali možda hoće sada.
– Prvo se treba zapitati zašto ti ljudi odlaze? Nije istina da je u svet lako otići, ostaviti svoj život i sve što imate ovde, otisnuti se sam u nepoznato i kao stranac negde krenuti iz početka.
A da vas tamo samo čekaju i da odmah počinje da vam cveta cveće. Ko god tako misli, ništa ne razume. Kad mladi ljudi odu, očigledno od života očekuju više, misle da ovde ne mogu da zarade, da napreduju, da žive svoj život lepo, guši ih ova atmosfera, ne mogu da gledaju nepismene partijske kadrove sa kupljenim diplomama kako im postaju ministri i direktori. Ne veruju da će se to skoro promeniti, a imaju snage, znanja i volje da se otisnu u nepoznato, stisnu zube i krenu u svoju borbu.
Ali kad odu ljudi u već nekim godinama, oni sigurno odlaze iz očajanja jer ne vide drugi način da održe golu egzistenciju. U oba slučaja odlaze najbolji ili ako hoćete – najžilaviji. A kako da se vrate? Mnogi od njih nikako.
Pitanje je kako da se zaustave ovi što rastu. Jedino tako što će se ono što bi ih nateralo na odlazak, promeniti. Deo će uvek odlaziti, migracije su normalna stvar, ljudi uvek cirkulišu po svetu. Ali ovo kod nas nisu migracije, ovo je egzodus.
* I Hrvatska je kao i Srbija bila u ratu devedesetih. Kako sada da razumemo to što su oni od pre neki dan u euro zoni, a celih 10 godina je prošlo kako su u ušli u EU. Za tih istih 10 godina Srbija je uspela da ostane u vlasti SNS-a.
– I Hrvatska je odmah po ulasku u EU doživela veliki odlazak mahom mladih ljudi. Mnoge sam tada srela u Dablinu, pun je bio Hrvata. Ali se to postepeno smanjivalo i normalizovalo. Hrvatska je sada tu gde jeste, a i mi smo tu gde jesmo.
Istine radi, njima je Evropa pomagala da napreduju, da uhapse Sanadera, da dođu dovde gde su došli, a kod nas evidentno deset godina podržava režim koji nas uništava. Tu nismo bili ravnopravni. Prodemokratske vlade posle 2000. (svaka neuporedivo bolja od Vučićeve vlasti) nisu dobile dovoljan vetar u leđa za brže pristupanje EU dok je u Srbiji još postojao značajan evroentuzijazam.
A onda smo dočekali Vučića. Boris Tadić nikad nije imao podršku, recimo, Angele Merkel kao što je imao Vučić. Ali takođe istine radi, ni mi sami se nismo dovoljno borili za sebe, prihvatili smo bez dovoljno borbe i otpora ovo stanje kao svoju sudbinu.
Neki iz straha, neki iz sitne koristi, neki iz ne znam čega, ali svesni deo društva deset godina većinski ćuti. Ljudi sa margine, obrazovne, ekonomske, društvene, koje neki neumesno nazivaju „krezubima“, nisu odgovorni što nisu razumeli i možda još ne razumeju šta se događa. Ne. Odgovorni su ovi koji vide i razumeju, a ne pružaju otpor.
I pokazuju uvek prstom na drugoga – na Vatikan, Nemce, EU, Ameriku, a nemaju odgovor na prosto pitanje – dobro, a šta ste vi lično učinili da se ova propast spreči?
Opširnije čitajte na portalu Danas.rs.
***
BONUS VIDEO – Biljana Stepanović o medijskom nišanu iz parlamenta i ceni ekonomske stabilnosti
