Doskorašnji načelnik odeljenja za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović, dobio je otkaz jer se suprotstavio direktoru Agencije zbog menjanja kriterijuma za ocenu kvaliteta vazduha. Time je još jednom potvrđeno da onima koji drže rukovodeća mesta u Srbiji uopšte nije stalo do zdravlja građana, koliko do sopstvenih pozicija.
Pročitajte još...
Zagađen vazduh postao “prihvatljiv
Početkom decembra Agencija za zaštitu životne sredine je, bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha i to tako da se vazduh koji je, na primer, do nedavno bio ocenjivan kao “zagađen“, odjednom postao “prihvatljiv“.
Zapravo, pomerene su gornje granice za količinu štetnih čestica pa sada vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica više nije “zagađen“ već “prihvatljiv“. Isto tako, ukoliko vazduh sadrži 50.0001 μg/m3 azotnih dioksida (NO2) on je sada “odličan”, a ne samo “dobar”.
Kriterijumi koji se danas mogu pronaći na sajtu Agencije razlikuju se od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine. Ovi kriterijumi se, svakako, razlikuju i od onih koje koristi Evropska agencija za zaštitu životne sredine koja ima značajno strože standarde za ocenu kvaliteta vazduha.
Pročitajte još...
Ovakvom odlukom, srpska vlast uspela je da “reši” problem zagađenosti vazduha zbog koje je svakodnevno bila kritikovana od stručne javnosti i političkih neistomišljenika, a cenu su ponovo platili građani, odnosno njihovo zdravlje.
Jedan od onih koji su platili ceh ovakvoj odluci je i Milenko Jovanović, doskorašnji načelnik odeljenja za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, jer nije želeo da „gura pod tepih“ ovaj problem.
“Šta je rađeno? Ublažavani su kriterijumi iza kulisa, i to usred zime, kada su visoke koncentracije. Zbog toga što sam skretao pažnju na to, doživeo sam školski primer mobinga: isključen mi je telefon i mejl adresa i onemogućeni su mi osnovni uslovi za rad”, rekao je Jovanović za Nova.rs.
Skuplji PCR test smanjuje broj zaraženih
Odluka o povećanju cene PCR testova sa šest na devet hiljada svakako će uticati na smanjenje broja zaraženih od koronavirusa u Srbiji, ali ne zbog toga što će ih istinski manje biti, već usled činjenice da građani neće imati novca da se samoinicijativno testiraju.
Podsetimo, Vlada Srbije donela je na pre deset dana odluku da od 1. januara 2021. poskupi PCR test na koronavirus koji se radi na zahtev građana sa 6.000 na 9.000 dinara. Kako se navodi u odluci Vlade, “cena testiranja na lični zahtev za strane državljane od danas iznosi 18.000 dinara, dok je za državljane Republike Srbije cena do kraja godine nepromenjena i ona iznosi 6.000 dinara. Od 1. januara 2021. godine, cena testiranja na lični zahtev za domaće državljane iznosiće 9.000 dinara”.
Na ovaj način vlast u Srbiji je pronašla način kako da se “izbori” sa visokim brojkama zaraženih, ali ne kroz medicinsku podršku ugroženim građanima, već kroz direktan udar na njihov džep.
A sve je počelo 2013. godine
Pre sedam godina Srbiju je potresala afera “Aflatoksin”, kad je otkriveno da je velika količina mleka zaražena ovim otrovom.
Kad je pomenuta afera isplivala u javnost, rešenje je pronađeno krajem februara 2013. godine , kad je izmenjen pravilnik i umesto minimalne dozvoljne koncentracije 0,05 “popela” aflatoksina, taj broj povećan na 0,5.
Iste godine, kad je pomerena granica za prisustvo aflatoksina u mleku, tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević je uveravao građane Srbije da je mleko u potpunosti bezebedno, te da nema mesta senzaciji. On je na konferenciji za novinare, održanoj u Vladi Srbije, demonstrativno popio čašu mleka kako bi odagnao strahove među potrošačima.
“Mleko u Srbiji bezbedno je za upotrebu i zdravlje građana nije ugroženo. Količina aflatoksina u mleku je na nivou onih vrednosti koje su godinama smatrane normalnim”, naveo je Knežević, napominjući da je situacija pod kontrolom i da nema razloga za paniku i senzaciju.
Kad se podvuče crta, bez senzacije i panike, postaje očigledno da nosioci vlasti radije izlažu građane riziku, umesto da preduzme odgovarajuće mere kako bi ih zaštitila. Iako neretko možemo čuti da je zdravlje građana na prvom mestu, dela pokazuju da je jedna stvar ipak ispred zdravlja, a to je rejting.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare